01 16 11 2017

Нова изложба Музеја жртава геноцида „Страдање српског и мањинског становништва на Косову и Метохији“, аутора историчара Бојана Ђокића и др Ненада Антонијевића, отворена је 15. новембра 2017. у холу Народне банке Србије на Славији, Немањина 17. На изложби је коришћен материјал Музеја жртава геноцида, са више интернет сајтова, дневних листова „Политика“, „Јединство“ и „Глас јавности“, часописа „Отета истина“, објављене литературе, фотоархиве новинара Живојина Ракочевића.

02 16 11 2017

На изложби је страдање српског народа и другог мањинског становништва од албанских терориста у току 1998. године приказано кроз следеће целине: Феномен отмица, Белаћевачке отмице, Напад ОВК на Ораховац, Масовне гробнице Волујак и Малишево, Затвор и стратиште Клечка, Стратиште Глођане, Затвори и импровизовани сабирни логори, Факсимили докумената, Страдање припадника полиције Србије, Страдање припадника Војске Југославије, Страдање после споразума Милошевић – Холбрук и Масакр у кафићу „Панда“ у Пећи.

03 16 11 2017

На отварању је било присутно више десетина колега, пријатеља, сарадника Музеја жртава геноцида. Били су присутни представници Института за савремену историју, Института за новију историју Србије, Института за политичке студије, Архива Народне банке Србије, Архива Југославије, Републичког завода за заштиту споменика Србије, Филозофског факултета у Новом Саду, чланови Удружења грађана Матхаузен, студенти докторских студија историје и друге колеге, представници породица из Удружења погинулих, киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, ученици Средње железничке техничке школе из Београда са својом професорком Надом Бањанин Ђуричић, као и неколико представника медија и интернет портала. (Радио телевизија Републике Српске, Политика, Јединство, Стање ствари).

За изложбу постоји интересовање за гостовање у другим градовима у Србији, на пример у Крагујевцу.

04 16 11 2017

05 16 11 2017

06 11 2017

Господин Горан Гвозден из Новог Сада, после посете манастиру у Јасеновцу на дан Светих новомученика јасеновачких, упутио је епископу славонском Господину Јовану писмо са подацима о ратним жртвама породица по очевој и мајчиној лози.

  • 1. Саво (Блажо) Гвозден, Ламинци Дубраве, Босански Нови, рођен 1888;
  • 2. Петар (Марко) Солдат, Љешљани, Босански Нови, рођен 1881;
  • 3. Млађан (Петар) Солдат, рођен 1908;
  • 4. Ђурађ (Петар) Солдат, рођен 1918;
  • 5. Ђуро (Петар) Солдат, рођен 1927.

Увидом у нашу базу података „Жртве рата 1941–1945“ пронашли смо на списку:

  • 1. Саву (Блаже) Гвоздена (књига Босна и Херцеговина, страна 589),
  • 2. Солдата (Марко) Петра и његова два сина Млађена и Ђуру (књига Босна и Херцеговина, страна 900), а нисмо пронашли трећег Ђурађа.

Наша база доступна је на званичном сајту Музеја и прегледна је.

Објављивањем оваквих чињеница ми у Музеју жртава геноцида испуњавамо своје обавезе и истовремено указујемо на добар пут у методологији истраживања.

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook