18 06 2018

Тешко је сабрати какве су биле реакције код читалачке публике на досадашња издања Музеја жртава геноцида. Познато је да је највише интересовања изазвао рад др Ђуре Затезала Јадовно. Комплекс усташких логора 1941., 1-2, Музеј жртава геноцида, Београд 2007.

Бројност публике на представљању нових издања говори да њихов садржај доприноси разјашњењу догађаја који су у средишту теме.

Мада није било много стручних приказа нових издања то не значи да се нема шта замерити. Пример који указује да је корисно чути, поред похвала, и одређене аргументоване замерке је текст др Зора Јањетовића објављен у часопису Токови историје Института за новију историју Србије, бр. 1 за 2018, стр. 227–231. преузтмите овде у PDF формату

Проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида

11 06 2018 001

Добро знамо да је Јасеновачка трагедија један од стубова новије српске историје. Познато нам је и шта све долази са друге, хрватске стране. Видели смо ко све гостује на Хрватској радио телевизији и прича о Јасеновцу. Тим поводом прочитали смо шта о тој емисији, и сличним на другим програмима у Хрватској, мисле у Спомен подручју „Јасеновац“.

Да има нешто ново у том меморијалном комплексу дало се наслутити у интервјуу са Ивом Пејаковићем, директором Спомен подручја, који је објављен у загребачко-српском недељнику Novosti  5. маја 2018, под насловом „Lažu da je Jasenovac radio nakon 1945.“.

У прилог новога иде и још један интервју, овај пут са Андрианом Бенчић, радницом поменуте установе, и једне од уредника зборника Jasenovac – manipulacije, kontroverze i povijesni revizionizam. Интервју је објављен такође у поменутом недељнику 4. јуна 2018. под насловом „Negatore Jasenovca treba kazniti“.

Корисно је за историјску науку да се јављају професионалци у једном занату. Та јављања и, на пример, изнети подаци о жртвама изазивају код одређених људи првенствено негирање а потом одбојност сваке расправе под изговором да је све већ утврђено!

Сматрамо да је расправа, у којој су чињенице засноване на релевантним подацима, корисна за приближавање истини о броју жртава. У том контексту преносимо и поменути интервју са Андрианом Бенчић. Преношење комплетног интервјуа никако не значи да се у потпуности слажемо са њеним тврдњама. Примера ради, она се не слаже са подацима које је одавно изнео радник Музеја жртава геноцида а односе се на процењени број жртава у концлогору Јасеновац. Слажемо се, на пример, да постоје различите процене, али се не слажемо да су постојали некакви „службени бројеви српске хисториографије“. Претпостављајући да она мисли на процену о 600 до 700.000 жртава, морамо истакнути да је та процена дошла од припадника хрватске Републичке комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника из 1945. године.

Посебно нам је драго да из њених уста чујемо, на пример, и следеће: „Riječ je o najsramotnijem dijelu naše prošlosti, a usprkos tome što se uz holokaust nad Židovima i dva genocida, nad Srbima i Romima, zasigurno vodio i vrlo složen građanski rat.“

Ове речи оправдавају инаш наслов текста!   

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook