Др Вељко Ђурић Мишина

Зашто треба организовати округли сто о Сребреници

Имајући у виду чињеницу да је нешто раније припремљена геноцидна политика према српском народу готово остварена у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године и да је политика послератног комунистичког руководства у Југославији на неки начин ставила забрану истраживања размера учињеног злочина, од кога се, узгред да кажемо, српски народ никада неће моћи опоравити, јасно је да ће то бити тема још неких будућих генерација. Када се на то дода судбина Срба у новој Хрватској после њеног осамостаљења 1991-1995. године, може се прихватити и тврдња о стварању једног, сасвим другог односа према српском народу.

Наиме, политика коју су креирали у Ватикану, Бриселу, Бону и Вашингтону којом је растурена Југославија имала је посебне делове који су се односили на српски народ. Готово да није тешко доказати да је он унапред проглашен за главног кривца, потом сатанизован и кажњен 1999. године агресијом Нато пакта какву до тада историја није забележила.

Сатанизација је „понудила“ и нове разултате рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. намерно превиђајући злочине Хрвата и муслимана а истичући оне које је учинила српска страна. Најбољи пример за то представља касаба Сребреница и њена околина.

У трагању за злочинима обе стране учињеним 1992-1995. требало би се вратити мало у прошлост па подсетити се, осим осталог, и злочина који су око Сребренице учињени над српским народом током Првог и Другог светског рата, а онда и на злочине које су учиниле муслиманске постројбе током 1993. године.

Судбина муслиманских војника јула 1995. године не може се квалификовати као геноцид већ као злочин.

Посебна тема јесте унапред задати број страдалих: 8.000! Планери медијске хајке желели су да од српског страдалног народа направе злочиначким па су, осим осталог, тај број прогласили светим и недодирљивим.

Историја нас учи да су наша сазнања о прошлости промењива категорија. У тој равни можемо и треба да без острашћености разговарамо и о Сребреници, новим сазнањима и детаљима. А да при том не заборавимо на трагичну прошлост 20. века и посебно Јасеновац!

Поводом годишњице трагичних догађаја у и око Сребренице јула 1995, Музеј жртава геноцида је у сарадњи са НВО Фонд стратешке културе из Москве организовао конференцију „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“. Конференција је најпре најављена 1. јула у Прес центру Удружења новинара Србије, када су говорили Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја жртава геноцида, Александар Павић, директор Фонда стратешке културе Србија и Марко Шукало, у име групе 400 студената.

Конференција под насловом „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ одржана је 4. јула 2015. године у Београду, пред више од стотинак особа. Водитељ је био Александар Павић.

Конференцију су отворили мр Ања Филимонова у име Фонда стратешке културе и др Вељко Ђурић Мишина, у име Музеја жртава геноцида.

Потом су говорили:

1. Александар Павић, политиколог, аутор књиге „Забрањена истина о Сребреници“: Сребреница као повод за западне „хуманитарне“ интервенције

2. Џонатан Рупер, бивши новинар Би-би-си-ја (видео презентација): Контроверзе ДНК анализе која се користи у идентификацији потенцијалних жртава

3. Радомир Павловић, бивши председник општине Сребреница: О животу Срба и муслимана у Сребреници данас

4. Генерал у пензији Радован Радиновић: Војна операција „Криваја 95“

5. Стефан Каргановић, председник НВО Историјски пројекат Сребреница: Да ли постоје докази геноцидне намере у Сребреници?

6. Милош Милојевић, Српски културни клуб: Пробој војно-цивилне колоне из Сребренице, према исказима очевидаца и учесника

7. Пуковник у пензији Ратко Шкрбић: Анализа губитака муслиманске стране у и око Сребренице у јулу 1995.

8. Џевад Галијашевић, стручњак за тероризам и безбедност: Сребреница као средство радикализације исламистичког фактора

9. Мр Ања Филимонова, Фонд стратешке културе, Институт за славистику Руске академије наука: Злочини Насера Орића и прећутана Сребреница

10. Проф др Вељко Ђурић, в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду: Американци и рат у Босни и Херцеговини

10. Милош Марковић, новинар Радио телевизије Београд током рата у Босни и Херцеговини: Новинарско извештавање о Сребреници

12. Марко Шукало, представник 400 студената који су упутили писмо председнику и премијеру Србије да не иду у Поточаре 11. јула: Позадина студентског писма државном врху Србије

 Could not load widget with the id 89.

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook