Вељко Ђурић Мишина рођен је 8. јануара 1953. године у месту Косоре, Сињ, Хрватска.

У родном месту завршио седам разреда основне школе, у Београду осми разред, гимназију и студије историјских наука на Филозофском факултету. Докторат „Српска православна црква 1941–1945. године“ одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Радио у Историјском музеју Србије као кустос-историчар (1981–1997), потом на Филозофском факултету Универзитета у Приштини као наставник, најпре у звању доцента, потом ванредног професора, на предмету Историја Југославије (1997–2005), у Институту за српску културу у Лепосавићу као директор и руководилац научноистраживачког пројекта (2005–2008), као директор у Европској вишој школи за спортско новинарство у Београду (2008–2009).

Одлуком Владе Републике Србије од 23. јуна 2013. године, именован за вршиоца дужности директора Музеја жртава геноцида. После конкурса расписаног 22. новембра 2016. године, Управни одбор предложио је др Вељка Ђурића Министарству културе и информисања његово именовање за директора. Влада Републике Србије 20. јула 2017. именовала га је за директора Музеја жртава геноцида.

Би­бли­о­гра­фи­ја

I

А. Монографије

1. Уста­ше и пра­во­сла­вље: Хр­ват­ска пра­во­слав­на цр­ква, Бе­ле­тра, Бе­о­град 1989.

2. Пре­кр­шта­ва­ње Ср­ба у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској: при­ло­зи за исто­ри­ју верског ге­но­ци­да, Ал­фа, Бе­о­град-Зе­мун 1991.

3. Гол­го­та Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1941-1945, На­род­на књи­га – Ал­фа, Бе­о­град 1997.

4. Но­ви при­ло­зи за би­о­гра­фи­ју вој­во­де Је­зди­ми­ра Дан­ги­ћа, Но­ва Ср­би­ја, Бе­о­град 1997.

5. Вој­во­да Ђу­јић, Но­ва Ср­би­ја, Бе­о­град 1998.

6. Ле­то­пис Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1946-1950 го­ди­не: Вре­ме па­три­јар­ха Гаврила (1946-1950) и па­три­јар­ха Ви­кен­ти­ја (1950-1958), 1. књ., Срп­ско културно дру­штво Зо­ра, Книн, Бе­о­град 2000.

7. Ле­то­пис Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1946-1950. го­ди­не: Вре­ме па­три­јар­ха Гаври­ла (1946-1950) и Ви­кен­ти­ја (1950-1958), 2. књ., Срп­ско кул­тур­но дру­штво Зо­ра, Книн, Бе­о­град 2001.

8. Ле­то­пис Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1946-1950 го­ди­не: Вре­ме па­три­јар­ха Гаврила (1946-1950) и па­три­јар­ха Ви­кен­ти­ја (1950-1958), 3. књ., Срп­ско културно дру­штво Зо­ра, Книн, Бе­о­град 2002.

9. Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској; 1941-1945. го­ди­не, Ди­јам – М – прес, Ве­тер­ник 2002.

10. Зло­чин је по­чео ра­ни­је: При­ло­зи за исто­ри­ју стра­да­ња Ср­ба у ба­но­ви­на­ма При­мор­ској и Сав­ској 1934-1939. го­ди­не и Ба­но­ви­ни Хр­ват­ској 1939-1941. го­ди­не, ауто­ро­во из­да­ње, Бе­о­град 2004.

11. При­ло­зи за исто­ри­ју Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, књ. 1, Ин­сти­тут за срп­ску култу­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић 2006.

12. При­ло­зи за исто­ри­ју Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, књ. 2, Ин­сти­тут за срп­ску култу­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић 2007.

13. Шта ће у Спли­ту Све­ти Са­ва, ауто­ро­во из­да­ње, Бе­о­град 2007.

14. Вар­на­ва па­три­јарх срп­ски, Па­ро­хи­ја хра­ма Све­тог Са­ве у Бе­о­гра­ду и Епар­хи­ја срем­ска, Бе­о­град 2009. (дру­го из­да­ње: Под­го­ри­ца-Пље­вља 2012.)

15. Гер­ман Ђо­рић: Па­три­јарх у обез­бо­же­ном вре­ме­ну, 1-2, Манастир Светог Стефана Сланци, Бе­о­град 2012.

16. Викентије Проданов: Патријарх у рђавом времену, ауторово издање, Београд 2018.

Б.

1. (ко­а­у­тор са Ми­о­дра­гом Бли­зан­цем) Па­три­јарх Га­ври­ло (До­жић), аутор­ско изда­ње, Но­ви Сад 2004.

2. Бојан Стојнић, Радован Пилиповић, Вељко Ђурић Мишина, Свједочење о затирању. Прилози за историју страдања Срба Епархије бањалучке 1941. године, Архив Републике Српске, Архив Српске православне цркве, Музеј жртава геноцида, Бања Лука–Београд 2016.

II Предговори

1. Пред­го­вор у: Са­во На­ки­ће­но­вић, Книн­ска кра­ји­на: на­се­ља и по­ри­је­кло становни­штва, Срп­ско кул­тур­но дру­штво Зо­ра, Бе­о­град – Книн 1990.

2. Пред­го­вор у: Ми­шо Урош, Тро­ме­ђа: Три ме­ђе јед­ног на­ро­да, Бе­о­град: Завичајни клуб Книн­ска кра­ји­на, Срп­ско кул­тур­но дру­штво Зо­ра: Умјет­нич­ко брат­ство ма­на­сти­ра Кр­ка: Искра – Ин­фор­ма­тив­на аген­ци­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске Краји­не, Книн 1994.

3. Пред­го­вор у: Ни­ко­ла Кор­дић, Кроз рат са Дра­жом: Рат­не успо­ме­не лич­ног пра­ти­о­ца Ми­ха­и­ло­ви­ћа и ши­фран­та у Вр­хов­ној ко­ман­ди Ју­го­сло­вен­ске вој­ске у Отаџ­би­ни, Бе­о­град – Кра­гу­је­вац 1998.

4. Пред­го­вор у: Ра­до­слав Гру­јић, По­ли­тич­ко-вер­ска ак­тив­ност Ва­ти­ка­на на Балка­ну кроз ве­ко­ве, Сло­бод­на књи­га, Бе­о­град 1998.

5. Предговор у: Саво Накићеновић, Книнска крајина: насеља и поријекло становништва, Никола Пашић, Српско књижевно друштво Зора, Београд – Книн, 1999.

6. „Про­ло­го­ме­на“, Кнез Па­вле у ви­хо­ри­ма европ­ске по­ли­ти­ке, Бе­о­град 2003, стр. 13–20.

7. Пред­го­вор у: Jo­ža Hor­vat, Zden­ko Štam­buk, Do­ku­men­ti o pro­tu­na­rod­nom ra­du i zlo­či­ni­ma jed­nog di­je­la kаtoličkog kle­ra, (Za­greb 1946), ре­принт, Ба­ња Лу­ка 2007.

8. „Про­ле­го­ме­на“. Му­дри орач њи­ве Го­спод­ње – Спо­ме­ни­ца Јо­си­фа Цви­јо­ви­ћа епи­ско­па би­тољ­ског и ми­тро­по­ли­та скоп­ског, Це­ти­ње-Ле­по­са­вић-Бе­о­град, 2007, стр. 15–22.

9. Пред­го­вор у: Ђу­ро Ви­ло­вић, Кр­ва­ва цр­ква, Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка, Зе­мун 2009.

10. Предговор у: И живот за православље, Зборник поводом 75-годишњице упокојења патријарха Варнаве, Београд–Пљевља–Подгорица 2012.

11. Предговор у: Војвода Василије Трбић, Мемоари – Казивања и доживљаји војводе велешког, 1-3, Београд 2013.

12. Предговор у: Никола Костур, Повратак из мртвих, Музеј жртава геноцида, Београд 2015, стр. 7–9.

13. Предговор у: Никола Д. Турајлић, Маја Кљаић – Вејновић, У раљама геноцида. Страдања становништва Стрмена, Црквеног Бока и Ивањског Бока у веку, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, стр. 7–8.

14. Предговор у: Преиспитивање Сребренице – Зборник радова са научно-стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године, Београд 2017, 7–8.

III Чланци

1. „Уни­ја­ће­ње у Дал­ма­тин­ској За­го­ри у XIX ве­ку“, Срп­ска зо­ра, год. 1, св. 3/4, Книн 1991, стр. 135–142.

2. „Ко су би­ли вој­но-управ­ни ко­ман­дан­ти Ср­би­је 1941-1944“, Гла­сник Војно­историј­ског ин­сти­ту­та, бр. 3, Бе­о­град 1996, стр. 159–168.

3. „Суд­би­не ар­хи­је­ре­ја и све­ште­ни­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Независној Држа­ви Хр­ват­ској пре­ма об­ја­вље­ним до­ку­мен­ти­ма Срп­ске патријарши­је“, Зборник Ср­би у Хр­ват­ској, књ. 4, Бе­о­град 1999, стр. 211–279.

4. „Из исто­ри­је Ра­шко-при­зрен­ске епар­хи­је“, Све­ти кнез Ла­зар, бр. 3 (31), Призрен, 2000, стр. 83–89.

5. „Ар­хи­је­ре­ји Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1941-1944. го­ди­не у до­ку­мен­ти­ма немач­ке слу­жбе без­бед­но­сти“, Срп­ска сло­бо­дар­ска ми­сао, број 5, Бе­о­град 2000, стр. 171–193.

6. „Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva u pr­voj de­ce­ni­ji ko­mu­ni­stič­ke vla­sti 1945-1955. го­ди­не u Na­rod­noj Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 2, Za­greb 2000, str. 635–652.

7. „При­лог про­у­ча­ва­њу аграр­не ре­фор­ме и ко­ло­ни­за­ци­је 1945-1946. го­ди­не на има­њи­ма Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве на те­ри­то­ри­ји Ауто­ном­не ко­сов­ско-метохијске обла­сти“, Све­ти кнез Ла­зар, бр. 4 (32), При­зрен 2001, стр. 21–50.

8. „Пре­кр­шта­ва­ње Ср­ба у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској у пре­пи­сци краљев­ске вла­де и По­слан­ства у Ва­ти­ка­ну 1941-1943. го­ди­не – При­лог проучавању исто­ри­је кон­вер­зи­је“, Збор­ник ра­до­ва Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та Универ­зи­те­та у При­шти­ни, Бла­це 2001, стр. 215–222.

9. „Hr­va­ti kao žr­tve u Kra­lje­vi­ni Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca/Ju­go­sla­vi­ji 1918-1941. godine (Ne­ki spor­ni pro­ble­mi)“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 3, Zagreb 2001, str. 507–524.

10. „Jo­sif (Cvi­jo­vić), mi­tro­po­lit sko­pljan­ski i Aloj­zi­je Ste­pi­nac, nad­bi­skup zagre­bač­ki, pr­vo­sve­šte­ni­ci Srp­ske pra­vo­slav­ne i Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve i pre­kr­šta­va­nje 1941-1945. go­di­ne“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 4, Za­greb 2001, str. 449–466.

11. „Pri­lo­zi za ko­mu­ni­stič­ko po­i­ma­nje mo­der­ni­za­ci­je“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 5, Za­greb 2002, str. 363–377.

12. „Sr­bi u Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj i Hr­va­ti u Sr­bi­ji 1941-1944. go­di­ne. Vi­đe­nje kroz sud­bi­ne sve­šte­no­slu­ži­te­lja“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 6, Zagreb 2002, str. 153–170.

13. „Не­ко­ли­ко при­ло­га о суд­би­ни имо­ви­не ма­на­сти­ра сре­за Ја­го­дин­ског после 1945. го­ди­не“, Ко­ре­ни, бр. 1, Ја­го­ди­на 2003, стр. 125–136.

14. „Pri­lo­zi za isto­ri­ju Sr­ba u Ba­no­vi­ni Hr­vat­skoj 1939-1941. go­di­ne“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 7, Za­greb 2003, str. 229–247.

15. „Хр­ват­ска пра­во­слав­на цр­ква“, Срп­ска сло­бо­дар­ска ми­сао, број 1, Београд 2003, стр. 123–140.

16. „Де­лат­ност ју­го­сло­вен­ске оба­ве­штај­не, кон­тра­о­ба­ве­штај­не и диломатске службе 1945–1946. го­ди­не у по­тра­зи за ли­ци­ма осум­њи­че­ним и/или про­гла­ше­ним за рат­не зло­чи­не“, Исто­ри­ја XX ве­ка, Бе­о­град 2004, стр. 49–64.

17. „По­ли­тич­ке и дру­ге ак­тив­но­сти Хр­ват­ске се­љач­ке стран­ке у Дубровачком срезу у про­це­су кро­а­ти­за­ци­је“, Срп­ска сло­бо­дар­ска ми­сао, бр. 25, Бе­о­град, 2004, стр. 98–110.

18. „Об­на­вља­ње Па­три­јар­ши­је и из­бор па­три­јар­ха 1920. го­ди­не“, Све­ти кнез Лазар, бр. 4 (48), При­зрен/Гра­ча­ни­ца 2004, стр. 25–50.

19. „Усто­ли­че­ње па­три­јар­ха Ди­ми­три­ја (Па­вло­ви­ћа) 1924. и уво­ђе­ње у патријаршиј­ски трон у Пе­ћи 1924. го­ди­не“, Све­ти кнез Ла­зар, бр. 1-2 (49-50), Призрен/Гра­ча­ни­ца, 2005, стр. 51–80.

20. „Здрав­стве­но-со­ци­јал­не при­ли­ке у ба­но­ви­ни Вр­ба­ској 1929-1934. го­ди­не“, Збор­ник окру­глог сто­ла одр­жа­ног у Ба­ња­лу­ци 16. ок­то­бра 2004. „Све­ти­слав – Ти­са Ми­ло­са­вље­вић“, Ин­сти­тут за исто­ри­ју, Ба­ња Лу­ка 2005, стр. 141–149.

21. „Не­ки про­бле­ми ис­тра­жи­ва­ња исто­ри­је Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Коли­ко ама­те­ри­зам у исто­ри­о­гра­фи­ји (не)до­при­но­си ис­тра­жи­ва­њу суд­би­не јерархи­је Српске пра­во­слав­не цр­кве“, Ге­но­цид у XX ве­ку на про­сто­ри­ма југословен­ских зема­ља, Бе­о­град 2005, стр. 477–488.

22. „Удру­же­ње при­ја­те­ља Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Држа­ва 1931-1941. го­ди­не“, Срп­ска сло­бо­дар­ска ми­сао, Зе­мун 2005, стр. 329–342.

23. „Ути­цај Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа на суд­би­ну Кра­ји­не“, Ре­пу­бли­ка Српска Краји­на – Де­сет го­ди­на по­сли­је 2, Бе­о­град 2005, стр. 91–102.

24. „О јед­ном од гро­бо­ва Пе­тра Ко­чи­ћа“, Но­ва Зо­ра, ча­со­пис за књи­жев­ност и кул­ту­ру, св. 7, Срп­ско про­свјет­но и кул­тур­но дру­штво Про­свје­та, Би­ле­ћа-Гац­ко 2005, стр. 224–232.

25. „Ге­не­рал Ми­лан Не­дић и ар­хи­је­ре­ји Срп­ска Пра­во­слав­не Цр­кве“, Свети кнез Ла­зар, бр. 3 (51), При­зрен/Гра­ча­ни­ца 2005, стр. 61–96.

26. „Два до­ку­мен­та јед­ног вре­ме­на“, Ба­шти­на, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић, св. 19, 2005, стр. 217–220.

27. „При­ло­зи за би­о­гра­фи­ју вла­ди­ке ра­шко-при­зрен­ског Се­ра­фи­ма (Јо­ва­но­ви­ћа)“, Ба­шти­на, св. 20, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић 2006, стр. 151–161.

28. „Не­ко­ли­ко де­та­ља о суд­би­ни по­ве­ље кра­ља Сте­фа­на Де­чан­ског“, Башти­на, св. 20/2, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић 2006, стр. 323–331.

29. „О аграр­ној ре­фор­ми 1945–1946. го­ди­не на има­њи­ма ма­на­сти­ра Срп­ске православ­не цр­кве у Ауто­ном­ној Ко­сов­ско-ме­то­хиј­ској област“, Ба­шти­на, св. 21, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић, 2006, 201–214.

30. „Об­но­ва ма­на­сти­ра Бањ­ска 1938-1940“, Ба­шти­на, св. 22, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић 2007, стр. 173–183.

31. „До­ку­мент ко­га ни­је пре­га­зи­ло вре­ме“, Но­ва Зо­ра – ча­со­пис за књижев­ност и кул­ту­ру, Срп­ско про­свјет­но и кул­тур­но дру­штво Про­свје­та, Одбори у Би­ле­ћи и Гац­ку, Би­ле­ћа – Гац­ко, про­ле­ће 2007, 13/2007, стр. 269–272.

32. „Слу­чај ви­кар­ног епи­ско­па хво­стан­ског Вар­на­ве На­сти­ћа у кон­тек­сту за­чет­ка та­ко­зва­ног Аме­рич­ког рас­ко­ла у Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви“, Ар­хив – часо­пис ар­хив­ских рад­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске, бр. 4, Ба­ња­лу­ка 2012, стр. 293–308.

33. „Црквено градитељство у време патријарха Варнаве“, у: И живот за православље, Зборник поводом 75-годишњице упокојења патријарха Варнаве, Београд–Пљевља–Подгорица, 2012, стр. 155–170.

34. „Милан Стојадиновић и конкордат Ватикана и Краљевине Југославије“, Милан Стојадиновић – политика у време глобалних ломова, (Приредио Миша Ђурковић), Београд 2013, стр. 208–242.

35. „Друг Тито“ и „Чича Дража“, у: Тито и Срби – Злочинац на челу колоне, Београд 2013, стр. 68–95.

36. „Записници са саслушања генерала Милана Недића у Београду 1946. године“, у: Годишњак за истраживање геноцида, 8, Крагујевац–Београд 2016, 299–360.

37. „Дрина као геополитичка и геостратешка метафора“ у: Злочини „Црне легије“ 1942–43, године у Источној Босни, Сребреница 2016, 117–122.

38. „Прилози историји положаја Српске православне цркве у Хрватској после 1945. године“, у: Срби у Хрватској, бр. 10, Београд 2016, 283–300. (Поново објављен у: Грађански рат у Хрватској 1991–1995, бр. 13, Београд 2017, 95–110.)

39. „Записник са саслушања Јураја Паршића“, у: Годишњак за истраживање геноцида, 9, Крагујевац–Београд 2017, 241–248.

40. „Дрина као геополитичка метафора“, у: Преиспитивање Сребренице – Зборник радова са научно-стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године, Београд 2017, 17–21.

41. Петар фра Берковић и Вјекослав фра Шимић припадници усташке организације“, у: Годишњак за истраживање геноцида, 10, Крагујевац–Београд 2018, 159–165.

IV Уредник

1. Главни и одговорни уредник часописа Института за српску културу Приштина - Лепосавић: Баштина, годишта 2005, 2006 и 2007.

2. (Уредник) И живот за православље, Зборник поводом 75-годишњице упокојења патријарха Варнаве, Београд–Пљевља–Подгорица, 2012, стр. 6-7.

3. Главни и одговорни уредник часописа Музеја жртава геноцида и Спомен музеја „21. октобар“ у Крагујевцу: Годишњак за истраживање геноцида, годишта 2014, 2015, 2016, 2017 и 2018.

V Документарни филмови:

1. Патријарх Герман Ђорић: „Патријарх у обезбоженом времену“ 2011.

2. Патријарх Варнава Росић: „И живот за православље“, 2012.

3. „Пакао Независне Државе Хрватске“ 2015.

4. „Концентрациони логор Земун“, 2018.

VI Изложбе

1. Агресија на СР Југославију, 24. март – 10. јун 1999, (коаутор Ненад Антонијевић), 2014.

2. Први дан Великог рата – 28. јули 1914, (коаутор Ненад Антонијевић), 2014.

3. Р. А. Рајс – извештаји о Великом злочину, (коаутори Слађана Бојковић и Ненад Антонијевић), 2014.

4. Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године, (коаутор Ненад Антонијевић), 2014.

5. Српски народ у другом светском рату (1941–1945), Оружана борба за ослобођење и страдање цивилног становништва, (коаутор Ненад Антонијевић), 2015.

6. Велики злочин у Независној Држави Хрватској – плакати, документи, фотографије (коаутори Ненад Антонијевић, Радован Пилиповић и Милош Матијевић), 2015.

7. `Олуја` злочин који се памти (Страдања Срба у Хрватској) и Злочин и сјећање (Страдање Срба у Босни и Херцеговини), (коаутор Ненад Антонијевић), 2015.

8. Албанска голгота, (коаутори Слађана Бојковић и Ненад Антонијевић), 2016.

9. `Олуја` Нестанак Српске Крајине август 1995, 2017 (коаутор Ненад Антонијевић), 2016.

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook