Сарадници Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина и Стефан Радојковић дочекали су историчара др Александра Корба, професора Универзитета Лестер (Велика Британија). Повод за састанак, између осталог, била је и нова књига проф. Корба у издању Оксфорд Универзитета „Увезани геноциди. Масовно насиље у западним деловима Југославије током Другог светског рата“ (Intertwined Genocides. Mass Violence in Western Yugoslavia during the Second World War).
У отвореном разговору домаћини су указали професору Корбу на критике домаће историографије, превасходно др Бошка Бојовића и др Вељка Ђурића Мишине, у вези његовог доктората. Проф. Корб се делимично сагласио са појединим сугестијама, а заузврат је пружио нове увиде у поједине немачке и италијанске изворе (нпр. дневник Едмунда Глеза фон Хорстенауа), као и усташке (докторска теза Младена Лорковића која је обављена у Загребу 1939. године под насловом „Народ и земља Хрвата“).
Током разговора, проблематизован је концепт термина „геноцид“, његова аналитичка примењивост у истраживању историчара, као и његова девалвација у последње две деценије. Проф. Корб је указао на корисност студија Холокауста и њених теоријских оквира везаних за генезу „Коначног решења“ приликом истраживања генезе „решавања српског, ромског и јеврејског питања“ у Независној Држави Хрватској. Резултати његовог истраживања показују да је НДХ била далеко од марионетске државе Трећег Рајха; показивала је завидан ниво независности управо приликом спровођења насиља над цивилним становништвом, посебно српским, јеврејским и ромским.
