Музеј жртава геноцида је установа са посебним програмским задацима а то значи прикупљање, обраду, чување и презентацију података и грађе о геноциду над српским народом на његовим етничким и државним просторима, као и над другим народима, а посебно над Јеврејима и Ромима, и неговање трајног сећања на велика страдања. Циљ тих активности је у првом реду спознаја истине темељене на историјским фактима, тачније на материјалној грађи и нужности да се као таква презентује што може да помогне у отклањању могућности манипулација историјом и употребе историје у дневнополитичке и неке друге сврхе.
ПРЕУЗМИТЕ КЊИГУ У PDF ФОРМАТУ
Одређена тумачења и интерпретације великог злочина почињеног у и око концентрационог логора Јасеновац 1941–1945. године представљају пример манипулативне злоупотребе од стране извесних особа које имају извесне додире са тим стратиштем и гробиштем. Један од таквих, по нашем уверењу, јесте антрополог др Србољуб Живановић, који је 1964. био члан једне екипе која је вршила археолошка истраживања наручена од највиших инстанци комунистичке власти.
Живановићеве приче које понавља већ две-три деценије немају никакве потврде у извештајима које је потписао током самих ископавања. Оне су бескорисне и штетне по културу сећања јер служе слуђивању народа. С обзиром на то да су му Музеј жртава геноцида, епископ пакрачко-славонски Јован, председник Управног одбора Музеја) и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја, били предмет више бизарних напада у разним формама, сматрали смо да на све то треба одговорити аргументима и проверљивим тврдњама и отклонити негативан утисак у јавности. Тако је настала књига Ископавања у Јасеновцу 19564. године – Студија случаја сведочења др Србољуба Живановића. Књига је својеврсни зборник докумената насталих током последњих пет деценија којима је аутор желео да укаже како на оно што није спорно тако и на оно што су произвољне и штетне тврдње без покрића.
Оцену о томе колико је аутор успео у намери препуштамо стручној јавности и обичним читаоцима.
