После изјава председника САНУ др Владимира Костића о проблему Косова и Метохије изречених почетком ове године реаговали су знани и незнани. Међу оним познатијим у јавности био је и др Миша Ђурковић који је у неколико наврата изрекао тврдњу да је руководство САНУ 2017. године забранило изложбу „Тотални геноцид“ додајући да је у тој работи нарочиту улогу имао историчар академик Василије Ђ. Крестић. Када је Крестић реаговао ауторским текстом „О САНУ и њеном председнику“ у недељнику Печат (29. јануар 2021) поменуо је Музеј жртава геноцида и мене. Речи које је том приликом написао натерале су ме да напишем одговор који сам упутио редакцији поменутог недељника уз захтев да ми потврде да ли ће одговор, сходно Закону о информисању, објавити без скраћивања и било каквих интервенција.
Како нисам добио тражену потврду, а и због потребе да, као директор, штитим интерес Музеја жртава геноцида али и себе лично, подсећам на следеће текстове из којих се после читања могу извести одређени закључци:
1. званично саопштење САНУ о тврдњама о забрани изложбе „Тотални геноцид“ (објављено у више медија),
2. текст академика Василија Ђ. Крестића „О САНУ и њеном председнику“ (Печат, 29. јануар 2021),
3. одговор др Мише Ђурковића „Спасавање редова Костића“ (Печат, 5. фебруар 2021) и
4. мој одговор академику Василију Ђ. Крестићу (ПРЕУЗМИТЕ ТЕКСТ У ПДФ ФОРМАТУ).
Сматрам да овим чином омогућујем сваком заинтересованом да стекне свој суд о спорној изложби и сијасет других чињеница које на одређени начин имају везе с њом а све заједно говоре о општем стању друштва у Србији, националним установама интелектуалној елите, нарочито кад је реч о Косову и Метохији, култури сећања на страдања српског народа.
Моја намера и обавезе које сам у име Музеја жртава геноцида у процесу припреме изложбе преузео и остварио биле су чистих и јасних намера засноване на личном искуству и досадашњем раду Музеја на сличним пројектима и нивоу знања које сам у проучавању новије српске историје стекао током протеклих тридесетак година.
