Posle izjava predsednika SANU dr Vladimira Kostića o problemu Kosova i Metohije izrečenih početkom ove godine reagovali su znani i neznani. Među onim poznatijim u javnosti bio je i dr Miša Đurković koji je u nekoliko navrata izrekao tvrdnju da je rukovodstvo SANU 2017. godine zabranilo izložbu „Totalni genocid“ dodajući da je u toj raboti naročitu ulogu imao istoričar akademik Vasilije Đ. Krestić. Kada je Krestić reagovao autorskim tekstom „O SANU i njenom predsedniku“ u nedeljniku Pečat (29. januar 2021) pomenuo je Muzej žrtava genocida i mene. Reči koje je tom prilikom napisao naterale su me da napišem odgovor koji sam uputio redakciji pomenutog nedeljnika uz zahtev da mi potvrde da li će odgovor, shodno Zakonu o informisanju, objaviti bez skraćivanja i bilo kakvih intervencija.
Kako nisam dobio traženu potvrdu, a i zbog potrebe da, kao direktor, štitim interes Muzeja žrtava genocida ali i sebe lično, podsećam na sledeće tekstove iz kojih se posle čitanja mogu izvesti određeni zaključci:
1. zvanično saopštenje SANU o tvrdnjama o zabrani izložbe „Totalni genocid“ (objavljeno u više medija),
2. tekst akademika Vasilija Đ. Krestića „O SANU i njenom predsedniku“ (Pečat, 29. januar 2021),
3. odgovor dr Miše Đurkovića „Spasavanje redova Kostića“ (Pečat, 5. februar 2021) i
4. moj odgovor akademiku Vasiliju Đ. Krestiću (PREUZMITE TEKST U PDF FORMATU).
Smatram da ovim činom omogućujem svakom zainteresovanom da stekne svoj sud o spornoj izložbi i sijaset drugih činjenica koje na određeni način imaju veze s njom a sve zajedno govore o opštem stanju društva u Srbiji, nacionalnim ustanovama intelektualnoj elite, naročito kad je reč o Kosovu i Metohiji, kulturi sećanja na stradanja srpskog naroda.
Moja namera i obaveze koje sam u ime Muzeja žrtava genocida u procesu pripreme izložbe preuzeo i ostvario bile su čistih i jasnih namera zasnovane na ličnom iskustvu i dosadašnjem radu Muzeja na sličnim projektima i nivou znanja koje sam u proučavanju novije srpske istorije stekao tokom proteklih tridesetak godina.
