Вељко Ђурић Мишина
Већ неколико година академик Василије Ђ. Крестић, некадашњи професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, безразложно напада Музеј жртава геноцида и мене лично. У тим нападима никада није понудио један-једини доказ који би обичног читаоца уверио у истинитост изреченог.
Тако је поступио и ових дана када је у два наврата поновио нападе. Моје је право да бирам између ћутања или одговора. На први напад сам ћутао, на други одговарам конкретно и аргументима.
Мада знам да академик Крестић не воли директна сучељавања (и да више воли ходнике), моје је право да му упутим предлог да јавно расправљамо о, на пример, Независној Држави Хрватској и Јасеновцу. Избор места и времена препуштам њему (јер је старији)!
Комплетан текст реакције можете видети у ПДФ формату.
