У уторак, 1. марта је у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, благословом високопреосвећеног српског православног митрополита црногорског-приморског Г. Јоаникија II, свечано отворена аудио изложба под насловом ,,Јасеновац : логор смрти – земља живих“ чији су аутори г. Богдан Шпањевић и г. Дарко Николић.
Изложбу је свечано отворио Његово високопреосвештенство српски православни митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије II.
Том приликом обратили су се и директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић, председник Извршног одбора Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори г. Драго Перовић, историчар г. Жељко Вујадиновић и аутори поставке г. Богдан Шпањевић и г. Дарко Николић.
Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије казао је да је Јасеновац постао збирно име нове српске голготе и укупног српског страдања у Другом светском рату, нарочито у Независној Држави Хрватској.
“Свако подсјећање на невине жртве, нарочито на страдање дјеце, и у Јасеновцу, и у Пребиловцима, и у Велици и у Долима, и по безбројним српским страдалним мјестима је извор моралне и духовне снаге, јер те жртве нису отишле у заборав, него су оне пред престолом Божијим и знамо да нас оне заступају пред Богом. Оне нам враћају човјечност, оне нам враћају осјећање за другог човјека, за невину жртву не само нашега рода, него свакога страдалника, сваког страдалног народа, а сви хришћански народи су на овај или на онај начин страдални народи”, поручио је Митрополит.
Драго Перовић је у име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори изјавио да „то што се изложба одржава у крипти, у тами, може симболички да значи да се у протеклих неколико десетина година ми нисмо одазвали јасеновачкој жртви, изузев ријетких, на челу са Српском православном црквом.” Оценио је да је у јавности и у образовном систему та тема запостављена и стављена по страни.
Г. Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, објаснио је да је ова изложба покушај аутора и Музеја да се теми и феномену страдања Срба у Другом свјетском рату и Јасеновцу приђе не само из угла историјских чињеница, већ људски и хришћански и да то буде сусрет са голготом у Јасеновцу. Страдање Срба у овом систему логора највећи је појединачни погром једног народа у току Другог свјетског рата.
Подухват аутора оцијенио је као храбар и хришћански искорак да феномен страдања Срба учине видљивим и свеприсутним, а не само да буде лекција из историје. Објаснијо је да страдање нашег народа у НДХ има све карактеристике геноцида и оно се догодило на целокупној њеној територији.
“Геноцид је осмислила, реализовала и правно кодификовала држава, а не група појединаца и то је важно да знамо”, истакао је Ристић, додавши да је епицентар тог геноцида и у стварном и у симболичном смислу био систем логора Јасеновац.
Храм Васкрсења види као најљепше мјесто за ову изложбу, јер тамо гдје је неко покушао да отјелотвори апсолутно зло и поништи живот настаје мјесто Васкрсења једног народа, а Јасеновац је мјесто Голготе и Васкрсења, и јасеновачки мученици су васкрсли и егзистирају у Божијој вјечности.
Стручни консултант приликом реализације изложбе била је историчарка г-ђа Јасмина Тутуновић-Трифунов, виши кустос Музеја жртава геноцида.
Изложба је, уз подршку Министарства културе и информисања реализована у продукцији Дигиталне агенције NextGame, а под покровитељством Музеја жртава геноцида.
Изложба је отворена за посетиоце до 15. марта.
