Музеј жртава геноцида и Факултет савремених уметности обавештавају да ће у недељу, 5. јуна 2022. године, са почетком у 20.30 часова, на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду бити одржана премијера моноопере „Дневник Ане Франк“ композитора Григорија Самуиловича Фрида, а у режији и извођењу оперске уметнице Антоније Мират (сопран).
Улаз је слободан.
—–
Музеј жртава геноцида је институција која већ пуних тридесет година ради на очувању сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, те да, с тим у вези, свим истраживачима, стручњацима и ствараоцима стоји на располагању као установа која истрајно ради на прикупљању података, обради и омогућавању коришћења у научне, образовне, културне и уметничке сврхе материјала који се налазе у непосредној вези са страдањима из времена Другог светског рата на простору окупиране територије Краљевине Југославије и Европе.
Међу многим савременим ствараоцима из Србије и других држава, Музеј жртава геноцида пружио је несебичну подршку г-ђи Антонији Мират, докторанду Факултета савремених уметности у Београду, под менторством проф. мр Божидара Ђуровића, чији смо докторско-уметнички пројекат помогли као још један искорак у неговању културе сећања на жртве геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима.
Моноопера „Дневник Ане Франк“ је дело које инспирише генерације уметника. Преведно је на 65 језика, а испричано кроз дневник јеврејске девојчице Ане Франк која је постала симбол страдања јеврејеског народа за време Холокауста.
Композитор Григориј Самуилович Фрид (1915-2012), и сâм јеврејског порекла, додатно је био инспирисан овим делом те је литерарни предложак, као композитор и писац либрета, преточио у досад једину оперу на споменуту тему.
„Дневник Ане Франк“, op. 60 из 1968. године, врхунац је његовог композиторског опуса након „Ван Гогових писама“, још једне моноопоре овог аутора.
Фридови почеци као композитора традиционалног стила развијају се под Шенберговим утицајем, према додекафонском слогу („Концерт“, 1967). Зато његову „Ану Франк“ обележавају карактеристике атоналности и експресивности у музичком изражају, а што посебно долази до изражаја у Аниној арији „Сање“.
Користећи технику Шпрахгесанга, Фрид постиже учинак додатне напетости у приказу радње те осликава Анин лик и разна емоционална стања кроз која пролази.
У свим верзијама монодрамске опере, било да се ради о изворној уз клавир, о оркестракцији за камерни оркестар или за девет солиста, или пак оној из 2012. за клавир, контрабас и удараљке, Фридова партитура равноправно третира све учеснике, укључујући ту и деоницу солисте, посебно у тамним бојама звука које наговештавају трагичан крај.
Композитор кроз 21 слику дочарава атмосферу у склоништу где борави породица Франк, као и карактере ликова, те њихове међусобне односе, али и наглашава контекст догађаја тог времена користећи композиторске алате које пружа музика 20. века.
Моноопера „Дневник Ане Франк“ је први пут, уз клавирску пратњу, изведена у Москви у мају 1972. године.
—–
Антонија Мират рођена је 1983. године у Сплиту.
Рано је почела да се бави музиком, а од своје десете године почиње да се школује у класи проф. Бранке Ристић. Прву музичку награду је освојила у четрнаестој години, на државном такмичењу у категорији певача од 18 до 22 године.
Током студија на Музичкој академији у Загребу дебитује у ХНК у Загребу са улогом ,,Шишмиша“ у опери Мориса Равела ,,Дете и чаролија“. Као студенткиња наступа у Бечу, Лондону, Марибору, Ријеци, Загребу и Вараждину.
Године 2007. дипломира у Загребу и стиче титулу професора – академског музичара.
Године 2009. остварује свој продуцентски и композиторски деби: оперету ,,Трогирски акварел“ у којој пева и насловну улогу. Године 2011. је певала у финалу такмичења ,,Монсерат Кабаље“ у Сарагоси и том приликом је награђена бесплатним подучавањем код маестре Монсерат Кабаље.
У јануару 2012. постаје члан Оперског студија маестра Даниела Фера у Њујорку на Универзитету Џулијард. Године 2014. је сарађивала са великим именима музичке уметности као што су Анђело Бертачи, Ђенаро Сика, Антонела Пијанецола, Силвија Коломбини, итд.
Стални је члан оперског студија ,,Scuola Antica“ у Фиренци који води маестро Ђенаро Сика. Била је ангажована и као гостујући професор на Академији музичких уметности у Дубаију (Royal College of Music).
Године 2015. учинила је заокрет у смеру crossover музике и почела да објављује обраде класичних композиција на савремен начин.
Године 2016. године наступала је на Вемблију.
Добитница је престижне награде Миланске скале на такмичењу ,,Hans Gabor Belvedere“.
Докторанд је на завршној години Факултета савремених уметности, Одељење за позоришну режију, под менторством нашег истакнутог позоришног редитеља, некадашњег директора Драме и управника Народног позоришта у Београду проф. мр Божидара Ђуровића.
