ШУМАРИЦЕ, 21. октобар 2022. године – На дан када читава Република Србија и сви Срби обележавају спомен на покољ током кога су 21. октобра 1941. године у крагујевачким Шумарицама припадници Вермахта у садејству са српским квислинзима Љотићевцима извршили масовна хапшења, а потом и стрељања цивила међу којима је било и више стотина средњошколаца, Музеј жртава геноцида саопштава да је управо реализовао изузетну аквизицију прворазредно вредне историјске грађе која се односи на прву државну комеморацију коју је крајем новембра 1942. године у Лондону, у спомен на жртве крагујевачког покоља, а посебно децу, приредила југословенска краљевска Влада.
Музеј посебно наглашава то да је у питању грађа која је све до сада била потпуно непозната у науци, али и у јавности.
Полазећи од свести да само они појединци и друштва који су утемељени у знању могу успешно да се одупру све учесталијим и агресивнијим појавама потпуне или делимичне дисторзије (кривотворења) прошлости, Музеј свих ових година посебну пажњу посвећује прикупљању аутентичне и историјски прворазредно драгоцене грађе која сведочи о бројним ратним и злочинима против човечности почињеним над припадницима српског народа током Другог светског рата, а пре свега о хрватском геноциду спроведеном над Србима на целокупном подручју Независне Државе Хрватске.
Ове године, као никада до сада у својој 30 година дугој историји постојања и успешног деловања, Музеј жртава геноцида врши експертизу и пријем бројних архивских докумената, фотографија, предмета и других сведочанстава о страдалној прошлости нашег народа, посебно током Другог светског рата.
Истовремено, у ове октобарске дане када се присећамо наших заједничких страдалника који су брутално ликвидирани током нацистичких одмазди спроведених у Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу, Музеј жртава геноцида успешно је реализовао једну посебно драгоцену и дирљиву аквизицију која представља прворазредно научно откриће.
Наиме, након година истрајног истраживања и потраге, управо ових дана је у Музеј приспела необично драгоцена и јединствена оригинална архивска грађа која сведочи о првој званичној државној комеморацији крагујевачким жртава која је, у организације Владе Краљевине Југославије, организована крајем новембра 1942. године у Лондону.
Овај корпус грађе садржи информацију о одржавању помена и комеморације, њен програм, као и говоре југословенских и иностраних званичника.
Из садржаја ове предрагоцене грађе сазнајемо најпре то да је помен одржан 22. октобра 1942. године у грчком православном храму у Лондону. Црквени обред обавио је прота Живојин Ристановић уз саслужење грчког архимандрита Вирваса. Помену су присуствовали југословенски краљ Петар II, председник краљевске Владе Слободан Јовановић са свим члановима Владе, као и многобројне званице. У својој проповеди одржаној током помена прота Ристановић дирљивим и бираним речима указао је, поред осталог, на сву трагедију крагујевачке ,,крваве жетвеʼʼ.
Прва званична државна комеморација ,,ђацима виших разреда крагујевачке гимназије и мученицима свесавезничке омладинеʼʼ, како је наведено, одржана је 25. новембра 1942. године у лондонском хотелу ,,Хајд Паркʼʼ.
Програмом комеморације било је предвиђено да говоре југословенски министри иностраних послова и просвете Момчило Нинчић и Милош Трифуновић, заменик белгијског министра просвете Ј. Хосте, чехословачки министар унутрашњих послова и просвете др Јурај Славик, државни комесар за правду и просвету Борачке Француске Рене Касин, британски министар просвете Р.А. Батлер, грчки министар правде С. Димитракакис, низоземски министар просвете Г. Болкштајн, пољски министар пропаганде Станислав Стронски и совјетски отправник послова у Уједињеном Краљевству А. Богомолов.
Комеморацији су присуствовали југословенски краљ Петар II, министар двора, председник краљевске Владе Слободан Јовановић са члановима Владе, бројни чланови Горњег и Доњег дома британског парламента, истакнути појединци, јавни делатници и друге значајне личности.
Посебно наглашавамо то да из говора југословенског министра просвете, поред осталог, сазнајемо о храбром држању крагујевачких средњошколаца и њихових професора непосредно уочи погубљења који су одбили да окрену леђа својим џелатима, већ су достојанствено у смрт отишли са узвицима Србин смрти гледа у очи, Живела Србија и Живео Краљ.
Да закључимо, вредност архивске грађе која сведочи о помену и првој званичној државној комеморацији у спомен на српске ђаке стрељане од стране Немаца у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, а који су приређени у Лондону 22. и 25. новембра наредне године у организацији југословенске краљевске Владе, јесте прворазредна и примарна. У питању је грађа која је до сада, током свих претходних деценија, била потпуно непозната науци, а чији садржај даје значајан допринос целовитијем и темељнијем сагледавању конструисања културе сећања на крвави крагујевачки покољ.
Музеј жртава геноцида ће и у наредном периоду, подједнако приљежно и посвећено, наставити да обогаћује своје збирке и фондове артефактима, архивском и библиотечком грађом, што ће све заједно допринети обогаћивању и објективизацији наших (са)знања о бројним ратним и злочинима против човечности почињеним над припадницима српског народа током Другог светског рата, а пре свега о геноциду спроведеном над Србима на целокупном подручју Независне Државе Хрватске.
