Музеј жртава геноцида најављује да ће у среду и четвртак, 8. и 9. новембра текуће године, у Палати Србија у Београду бити одржана Међународна научна конференција под називом „80 година појма геноцид – Студија случаја: Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ“.
Међународну научну конференцију, у организацији Музеја жртава геноцида, свечано ће у сали ,,Београд“ Палате Србија у среду 8. новембра 2023. године у 9.00 часова отворити председница Владе Републике Србије гђа Ана Брнабић. Том приликом обратиће се и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида Његово преосвештенство епископ пакрачко–славонски Г. Јован и директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић.
Одржавање ове међународне научне конференције омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.
Повод за одржавање скупа јесте наступајућа 80. годишњица (1944-2024) од када је Рафаел Лемкин сковао термин и дефинисао појам геноцидa.
Скуп ће бити посвећен разматрању правних, историографских и других академских дефиниција појма геноцид кроз призму злочина извршених над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске, самим злочинима почињеним на том простору, контексту у коме су се одиграли, драматичним последицама које су злочини проузроковали и трагичном наслеђу које су оставили.
Скуп ће окупити научнике из области историје и других сродних наукаиз Србије и иностранства.
Радови који буду представљени на скупу биће током 2024. године објављени у зборнику у двојезичном издању на српском и енглеском језику.
Теме којима ће се бавити реномирани стручњаци–учесници конференције односе се на геноцид почињен над Србима на целокупном подручју НДХ; појам геноцида и његова тумачења у историографији и праву; идеолошке основе и законодавну праксу геноцида у НДХ; државу, институције, политичке организације и покрете као носиоце спровођења геноцида, ратних злочина и злочина против човечности; Холокауст у НДХ; геноцид над Ромима у НДХ; ратне злочине почињене на простору НДХ; страдање деце у НДХ; извршиоце, спасиоце и посматраче; проблематику утврђивања броја страдалих држављана Краљевине Југославије са простора НДХ, односно на простору НДХ; злоупотребу цивилних жртава са простора НДХ у савременом јавном простору; жртве са простора НДХ у књижевности, на филму, у ликовној и музичкој уметности, стрипу; културу сећања на жртве у НДХ; обраду тема у вези са геноцидом над Србима, Холокаустом, геноцидом над Ромима, ратним злочинима и злочинима против човечности на простору НДХ у настави и школским уџбеницима.
