Председница Владе Републике Србије гђа Ана Брнабић је у Палати Србија у Београду отворила дводневну Међународну научну конференцију у организацији Музеја жртава геноцида под називом „80 година појма геноцид – Студија случаја: Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ”.
Музеј жртава геноцида у среду и четвртак, 8. и 9. новембра текуће године, у Палати Србија у Београду организује Међународну научну конференцију под називом „80 година појма геноцид – Студија случаја: Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ“.
Током ова два дана своја излагања имаће неколико десетина стручњака из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Мађарске, Пољске, Израела, Ватикана…
Одржавање ове међународне научне конференције омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.
Повод за одржавање скупа јесте наступајућа 80. годишњица (1944-2024) од када је Рафаел Лемкин сковао термин и дефинисао појам геноцидa.
Скуп је посвећен разматрању правних, историографских и других академских дефиниција појма геноцид кроз призму злочина извршених над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске, самим злочинима почињеним на том простору, контексту у коме су се одиграли, драматичним последицама које су злочини проузроковали и трагичном наслеђу које су оставили.
Скуп окупља научнике из области историје и других сродних наука из Србије и иностранства.
Радови који буду представљени на скупу биће током 2024. године објављени у зборнику у двојезичном издању на српском и енглеском језику.
Теме којима ће се бавити реномирани стручњаци–учесници дводневне међународне научне конференције односе се на геноцид почињен над Србима на целокупном подручју НДХ; појам геноцида и његова тумачења у историографији и праву; идеолошке основе и законодавну праксу геноцида у НДХ; државу, институције, политичке организације и покрете као носиоце спровођења геноцида, ратних злочина и злочина против човечности; Холокауст у НДХ; геноцид над Ромима у НДХ; ратне злочине почињене на простору НДХ; страдање деце у НДХ; извршиоце, спасиоце и посматраче; проблематику утврђивања броја страдалих држављана Краљевине Југославије са простора НДХ, односно на простору НДХ; злоупотребу цивилних жртава са простора НДХ у савременом јавном простору; жртве са простора НДХ у књижевности, на филму, у ликовној и музичкој уметности, стрипу; културу сећања на жртве у НДХ; обраду тема у вези са геноцидом над Србима, Холокаустом, геноцидом над Ромима, ратним злочинима и злочинима против човечности на простору НДХ у настави и школским уџбеницима.
