Београд, 15. децембар 2023. године –Приводећи и ову успешну годину крају Фондација Музеја жртава геноцида наставља са пружањем подршке најзначајнијим установама у области културе, просвете, науке, уметности, као и Српској православној цркви.
Овога пута, као круна више него успешне и плодотворне године испуњене бројним активностима, Фондација Музеја жртава геноцида даровала је данас три националне установе културе – Народни музеј Србије, Државни архив Србије и Архив Српске православне цркве – изузетно вредном историјском грађом.
У питању је до сада највећа појединачна збирка историјске грађе коју је Фондација Музеја жртава геноцида даровала установама културе у Републици Србији.
Свечани чин потписивања уговора о донацији и примопредаја укупно 158 јединица историјске грађе одржан је данас у Народном музеју Србије.
Уговоре о донацији потписали су управитељ Фондације Музеја жртава геноцида г. Станко Дебељаковић, директорка Народног музеја Србије гђа Бојана Борић Брешковић, директор Државног архива Србије др Мирослав Перишић и директор Архива Српске православне цркве др Радован Пилиповић.
Том приликом управитељ Фондације Музеја жртава геноцида г. Станко Дебељаковић обратио се присутним званичницима и представницима средстава јавног информисања следећим пригодним речима:
Поштована госпођо директоре, уважени директори,
Велико је задовољство што сам у својству управитеља Фондације Музеја жртава геноцида данас са вама и што ми је припала част да у име наше Фондације уручим вредну донацију у виду историјске грађе која ће обогатити збирке и фондове ваших цењених установа културе.
Ми данас, било да смо у улози поклонодавца или поклонопримца, на овај начин доприносимо свеукупном раду институција Републике Србије и на делу показујемо да установе културе могу и треба међусобно да сарађују, а све то у циљу остваривања заједничких циљева од којих је свакако најважнији заштита и презентација културног наслеђа.
Фондација Музеја жртава гоницида ускоро обележава две године постојања, а притом може да се похвали запаженим резултатима.
Наиме, Фондација Музеја жртава геноцида је откупила неколико хиљада историјских докумената, фотографија и уметничких дела које представљају грађу од прворазредног значаја. Најзначајнији сегменти грађе представљају доказ о злочину геноцида почињеним над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату што је од посебног значаја.
Такође, Музеј и његова Фондација, континуирано помажу рад образовних институција и установа културе широм Републике Србије.
То се, пре свега, огледа у пружању подршке у области реконструкције и опремања простора, набавке неопходне опреме, односно обезбеђивањем потребних средстава за реализацију бројних програма у области културе, образовања, уметности и науке.
Подржали смо реализацију бројних подухвата у области издаваштва, изложбене, образовне, уметничке, културне и научне делатности.
Бројне установе културе даровали смо драгоценом историјском грађом чиме смо допринели обогаћивању њихових збирки и фондова. Напослетку, то управо чинимо и данас.
Посебно ми је задовљство да истакнем подршку коју смо пружили школама и домовима културе на подручју АП Косово и Метохија. Фондација и Музеј морају и треба да наставе са оваквом праксом.
Велики је број програма и пројеката који је Фондација подржала. У питању су изложбе које су гостовале у више европски престоница, књиге о страдању Срба које су по први пут преведене на енглески језик, као и бројне друге стручне публикације које су произашле као резултат дугогодишњег научног истраживања, документарни филмови који обрађују болне, али и теме које су од изузетног значаја за наше друштво.
Наставићемо са реализацијом активности које ће допринети снажењу области заштите и презентације културног наслеђа, а све то са циљем афирмације културе сећања на све припаднике српског народа пострадале током Другог светског рата.
Хвала вам на прилици да дамо допринос очувању нашег националног идентитета, културног наслеђа и историјске баштине. То смо чинили у претходном периоду. Још одлучније ћемо у том правцу деловати и у годинама које су пред нама.
Фондација Музеја жртава геноцида изнова изражава истинску захвалност својим бројним доброчинитељима који су омогући њен успешан рад и у овој години.
Историјска грађа која је дарована трима установама културе обухвата раздобље од 1871. па све до 1957. године.
Међу највредније јединице историјске грађе свакако спадају писмо Милоша Николића, унука кнеза Милоша Великог, упућено 1871. године намеснику српског кнежевског трона Миливоју Петровићу Блазнавцу; писмо вајара Петра Убавкића упућено из Рима Одбору за Светску изложбу у Паризу 3. јуна 1888. године; писмо сликара Стеве Тодоровића упућено из Београда Одбору за Светску изложбу у Паризу 5. јануара 1889. године; дописница из Солуна, упућена у Горњи Милановац 1917. године посредством Међународног Црвеног крста, адресирана на Наталију Настасијевић. На дописници је умањена фотографија пошиљаоца – Живорада Настасијевића, академског сликара и С. Мијатовића. На дописници су своје поздраве и потписе оставили Милош Голубовић, Коста Миличевић, Никола Бешевић, Вељко Станојевић и Милан Вујаклија; фотографија–дописница Миодрага Поповића упућену из Лаузаса 1. августа 1918. године скулптору Ђорђу Јовановићу у Париз, тј. Марсеј; ратна разгледница под називом „Српски херој“ Пашка Вучетића послата на Крф 6. јануара 1917. године…
Овом приликом вреди истаћи и 14 дописница проте Стевана Димитријевића, оснивача и декана Православног богословског факултета у Београду, упућених из бугарског заточеништва током Првог светског рата супрузи Јелени Димитријевић.
Такође, међу дарованим архивалијама налази се и више од стотину дописница које су српски заточеници аустро–угарских и бугарских логора током Првог светског рата слали својим најмилијима које сведоче о трагичној судбини наших предака током тог оружаног сукоба.
На крају, као посебну ,,посластицу“, наводимо и гласило ђака Гимназије у Ужицу под називом ,,Џуџа“, бр. 3, од недеље 5. маја 1957. године, чији је уредник био Љубивоје Ршумовић који је управо ту објавио неке од својих првих песама.
