Београд, 26. март 2024. године – Музеј жртава геноцида саопштава да је управо објављена репрезентативна двојезична српско–енглеска научна студија наше истакнуте историчарке уметности гђе др Јелене Ердељан, редовне професорке Филозофског факултета Универзитета у Београду, под насловом ,,Слике монахиње Марије: Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“.
Рецензенти ове научне студије су историчарка уметности гђа проф. др Сара Офенберг (Универзитет Бен–Гурион у Негеву, Држава Израел) историчар и музејски саветник у Музеју жртава геноцида г. др Драган Цветковић, те графичар и кустос у Музеју жртава геноцида др ум. Никола Радосављевић.
Објављивање ове публикације омогућили су Министарство културе, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида.
Монографска публикација, као прва која садржи и интегрално сведочанство монахиње Марије (Антић), припаднице монашке обитељи српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу (Епархија пакрачко–славонска), тиме је обогаћена непосредним искуством молитве, постојања и стваралаштва на најстрадалнијем месту за српски народ у целокупној његовој историји. Публикација је инспирисана снагом и лепотом радова монахиње Марије у којима се мешају иконописачке традиције са наивом и елементима стрипа и графике Далеког истока те срастају трагедија свих јасеновачких жртава и обновљени живот данашњег манастира бришући границу између Неба и Земље.
Инспирисани стварним и трагичним догађајима који су се одиграли у систему концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу радови монахиње Марије јесу иконичне представе и савремени сведок времена и подручја које је и даље место бола, страдања, патње и сећања.
Небеска димензија радова, цитати из Старог и Новог завета, молитве из службе јасеновачким новомученицима, који су део публикације, најпотресније су сведочанство о Јасеновцу као највећем губилишту српског народа са најмање 115 великих масовних гробница и незнаним мноштвом расутих мањих гробница.
Радове је извела ауторка која је монахиња, а не школовани ликовни уметник. Стога је у овом случају уметност искоришћена као појам и својеврсни канал за спровођење духовне и универзалне, скоро па божанске мисли како би се она отелотворила у радовима монахиње Марије.
Иако суптилни у формату, колориту, техници и приступу уметности, радови јесу универзалне слике света који и данас страда, сцене које се изнова понављају, рефлектују и будући страх који опстаје и храни се патњом из недавне прошлости нашег српског народа, страх од апсолутног разарања хуманости, човечности, немања свести о нежности и потребама другог због чега позивају на преиспитивање и размишљање о томе шта значи бити човек.
Изводи из рецензија
Ова књига је значајна за све оне који су посвећени разумевању питања уметности и геноцида, са посебним фокусом на геноцид који је Независна Држава Хрватска спровела над Србима, Јеврејима и Ромима. Ауторкина проницљива разматрања дају значајан допринос области историје уметности, бацајући светло на сложена геополитичка питања Србије, Хрватске, као и Босне и Херцеговине. Штавише, она дубоко задиру у тему културе сећања и кључну улогу која припада монашким традицијама, а засновано на свеобухватном испитивању уметничког дела монахиње Марије. Уметничка дела и њихово тумачење представљено у овој књизи обухватају импресиван низ теолошких, друштвених и политичких дискурса.
проф. др Сара Офенберг
историчарка уметности
Универзитет Бен–Гурион у Негеву (Израел)
…..
Књига проф. др Јелене Ердељан под насловом ,,Слике монахиње Марије: Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“ свакако буди пажњу темом која је недовољно обрађена у нашој научној заједници. Ликовни прикази ратних страдања нису непознати на нашем уметничком простору, али иконописачки прикази до сада нису обрађени. Иако се књига бави уметношћу иконописања и страдањем у Јасеновцу, као и приступом монахиње Марије овој теми, ова публикација заслужује и пажњу историчара.
Монахиња Марија је, у својим иконографским радовима, успела да сублимира колективну свест о патњама и страдању српског, јеврејског и ромског народа у Независној Држави Хрватској, првенствено у Јасеновцу, и да истакне појединачне примере мучеништва именујући жртве и страдалнике. Поред тога, на својим иконама је представила и појединце који су преживели страхоте геноцида, приказујући их као континуитет живота и тријумф над смрћу, као симболе трајања српског народа и православне цркве на том простору, видевши их истовремено као незаобилазне сведоке тих догађаја.
др Драган Цветковић
историчар и музејски саветник
Музеј жртава геноцида
…..
Конкретним историјским подацима ауторка даје универзално значење тако да стравични злочини почињени над српским, јеврејским и ромским народом од стране Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата надрастају свој временски оквир и постају универзални симбол страдања.
Ердељан разматра, тумачи и ,,преводи“ визуелне композиције препуне симбола, њихове комплексне и синтезне структуре док, садруге стране, сама монахиња Марија текстуално потцртава оно што на радовима видимо. Ова јединствена симбиоза два текста, уз пратеће репродукције радова, фотографских белешки са терена (манастир Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу и Спомен–подручје ,,Јасеновац“) и оних из Збирке фотографија Музеја жртава геноцида, нуди нам посебан извор сазнања о најтрагичнијем периоду националне историје, времену и простору који су сами по себи страхотни.
Читав опус радова монахиње Марије на оригиналан и потресан начин даје увид у моћ иконе–слике, њен значај у савременом тренутку и снагу у перцепцији и визуелизацији геноцида.
др ум. Никола Радосављевић
графичар и кустос
Музеј жртава геноцида
О аутору
Јелена Ердељан рођена је 1965. године у Београду. Студије историје уметности при Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду завршила је 1989. године.
Њен рад под насловом „Распеће и Силазак у ад у Сопоћанима. Иконографска студија“ награђен је наградом Народног музеја Србије као најбољи дипломски рад из области историје уметности те године. Mагистарски рад под насловом „Надгробни споменици од XIV до XVIII века на некрополама у околини Новог Пазара“ одбранила је 1995. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, код ментора проф. др Јованке Максимовић. Докторску тезу под насловом „Идеја Јерусалима и градови–престонице држава православних Словена у позном средњем веку“ одбранила је 2008. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Током студија проф. др Јелена Ердељан је била демонстратор у настави на предмету Општа историја уметности средњег века. Учествовала је у више истраживачких теренских кампања обављаних у оквиру научног пројекта под називом Српски средњовековни надгробни споменици.
Од 1991. године запослена је на Филозофском факултету Универзитета у Београду као асистент–приправник, а потом и асистент, од 2009. до 2015. године била је у звању доцента, да би у марту 2015. године била изабрана у звање ванредног професора. Године 2019. изабрана је за редовног професора при Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Поред редовног рада на матичном факултету, проф. др Јелена Ердељан је током школске 2011/2012. године предавала Историју уметности на Филолошко–уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу.
Проф. др Јелена Ердељан била је члан организационих и академских одбора, као и уводничар са предавањем по позиву на више међународних научних конференција. Била је уредник и члан редакције више научних часописа и зборника радова, те сарадник на више домаћих и међународних научних пројеката.
Ширењу достигнућа српске науке у међународном академском окружењу посебно је допринела и великим бројем превода научних текстова и монографских студија са српског на енглески језик.
