Музеј жртава геноцида са поносом саопштава да је објављена монографска публикација гђе Наташе Симић, вишег библиотекара у Народној библиотеци Србије под насловом ,,Биобиблиографија Јована Мирковића (1943-2020)“.
Ова двојезична, српско-енглеска, монографска публикација гђе Наташе Симић је пета по реду књига у едицији Музеја жртава геноцида под називом ,,Varia“.
Објављивање ове публикације омогућили су Министарство културе, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида.
,,Наташа Симић, као врстан библиограф, није пропустила да нам образложи методологију рада, начин прикупљања и селекцију грађе, потребу да се изврши редакција доброг дела библиографских јединица; такође је указала на све проблеме и начине на које их је решавала током рада на изради библиографије. То у предговору истиче и сама ауторка: „Поузданост библиографије је основни предуслов њене вредности. Пошто нису све библиографске јединице биле аналитички обрађене, креирани су нови записи, путем непосредног увида у обрађивани материјал (de visu). Рад на библиографијама је дуготрајан и исцрпљујући, али библиографским јединицама урађеним са књигом у руци се највише верује и доживљавају се као документ у који нико не треба сумњати.“
Јасан доказ озбиљности приступа раду пружа и списак литературе од 35 јединица. Библиографија Јована Мирковића обухвата његове радове настале у временском периоду од четрдесет година научног рада и подељена је у две целине. Први део библиографије обухвата 17 монографија чији је Јован Мирковић аутор, уредник или приређивач. Други део представља аналитичку библиографију радова Јована Мирковића и он садржи 49 јединице библиографске грађе. На крају су дати именски регистар, регистар наслова и предметни регистар. У оба дела, библиографске јединице су дате у хронолошком редоследу. Библиографија је илустрована одабраним фотографијама које врло инспиративно визуелно дочаравају живот и рад великог историчара.
Музеј жртава геноцида је врло добро препознао стручност и спремност на мукотрпан библиографски рад Наташе Симић. Данас нису баш тако чести примери континуиране сарадње појединца и институције која се већ доказала као успешна. Остаје нам само вера да ће се та сарадња наставити.“
/из рецензије Душана Никодијевића, историчара и вишег библиотекара Народне библиотеке Србије/
,,Биобиблиографија садржи 66 јединице библиографске грађе и подељена је у два дела. Први део библиографије представља попис монографија чији је Јован Мирковић био аутор, уредник или приређивач. Други део представља аналитичку библиографију радова Јована Мирковића који су објављени у зборницима радова. Све библиографске јединице садрже: име и презиме аутора, наслов, наслов зборника или часописа, податак о одржавању скупа (уколико је чланак објављен у публикацији са скупа), место издавача, назив издавача, годину издања, податак о колекцији, локацију саставног дела у публикацији, УДК број и ID број (идентификациони број у електронском каталогу НБС).
Наташа Симић је, као већ опробана ауторка стручних библиографија, и овога пута користила све међународне стандарде и правила рада на изради овакве врсте стручне публикације. Монографске публикације обрађене су према међународном стандарду за библиографски опис монографских публикација ISBD(М), комуникационом формату за машински читљиво каталогизирање и размену библиографских информација – COMARC/B и у складу са Правилником и приручником за израду абецедних каталога Еве Вероне.
Прилози објављени у монографским публикацијама – садржински самостални радови у оквиру монографских публикација, рађени су према међународном стандардном библиографском опису саставних делова ISBD(CP), а у складу са комуникационим форматом за машински читљиво каталогизовање и размену библиографских информација.“
/из рецензије мср Драгана Милошевића, историчара и вишег библиотекара у Народној библиотеци Србије/
