Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе, виши кустос и руководилац Групе за чување, приступ фондовима, стручну обраду грађе и дигитализацију у Музеју, провела је публику кроз изложбену поставку и представила њен садржај, значај и поруке.

У наставку програма в. д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина одржао је стручно предавање на тему „Геноцид у Независној Држави Хрватској“, пружајући публици додатни историјски и научни контекст за разумевање једног од најтрагичнијих периода наше прошлости.

Захваљујемо директорки Народне библиотеке „Вук Караџић“ Анђели Огњановић на традиционално доброј сарадњи, поверењу и спремности да заједничким снагама реализујемо значајне програме посвећене неговању културе сећања.

Посебну захвалност упућујемо и свим колегама из библиотеке на срдачној добродошлици, подршци и помоћи у реализацији изложбе.

Државној церемонији присуствовали су председник Владе Републике Србије у техничком мандату г. Ђуро Мацут, начелник Генералштаба Војске Србије г. Милан Мојсиловић, директор Безбедносно-информативне агенције г. Владимир Орлић, представници дипломатског кора и изасланици одбране бројних држава, представници Града Београда, црквени великодостојници, чланови Националног савета ромске националне заједнице Србије, представници Јеврејске заједнице Србије, потомци жртава.

У име Музеја жртава геноцида беле руже на споменик страдалима положио је вршилац дужности директора г. Бојан Арбутина.

На комеморативном скупу обратили су се г. Ђуро Мацут и преживели логораш г. Милинко Чекић.

У директном преносу Радио-телевизије Србије, догађај је коментарисао извршни директор Музеја жртава геноцида г. Никола Милошевски.

/Аутор фотографија: Лола Ђорђевић/

Том приликом обратили су се Ивана Арађан, програмска директорка Народног музеја у Зрењанину, Бојан Арбутина, вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида и ауторка изложбе.

Представљајући изложбу, Биљана Марцојевић публику је повела кроз приче о женама чије су животе обележили рат, окупација, отпор и страдање. Ослањајући се на истраживања и архивску грађу, ауторка је издвојила судбине хероина из Другог светског рата, враћајући у јавни простор сећања на њихове животе, изборе и допринос борби против окупатора. Њихове биографије, различите по околностима и животним путевима, изложба повезује у ширу причу о женама које су, у времену рата и великих страдања, преузимале активну улогу и носиле терет историјских догађаја.

Изложба „Ратне хероине“ до сада је представљена у више градова широм Србије, а гостовање у Зрењанину наставак је њеног пута до публике и прилика да приче о женама које су обележиле ратне године упознају и нови посетиоци.

Аутор поставке је др ум. Никола Радосављевић, програмски директор Музеја жртава геноцида, док је за реализацију изложбе у Народном музеју у Зрењанину била задужена Владислава Игњатов, виша кустоскиња – историчарка, која је уједно водила програм отварања.

Захваљујемо колегама из Народног музеја у Зрењанину на гостопримству, срдачном пријему и доброј сарадњи, којом је омогућено да ова изложба своју причу настави и пред зрењанинском публиком.

Изложба ће у Малом салону Народног музеја у Зрењанину бити отворена наредна два месеца.

Током трајања изложбе Музеј жртава геноцида у сарадњи са домаћинима организоваће и стручна вођења кроз поставку, са ауторком Биљаном Марцојевић, о чијим ће терминима јавност бити благовремено обавештена.

Позивамо вас да посетите изложбу и упознате приче жена чија су имена и судбине незаобилазан део сећања на Други светски рат.

Симпосион се традиционално одржава у организацији Епархије пакрачко-славонске и Музеја жртава геноцида.

Догађај је отворио Епископ пакрачко-славонски Јован, а потом се учесницима скупа обратио в. д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Абрутина. Окупљене су поздравили Епископ буеносајрески и јужноамерички и администратор загребачко-љубљански Кирило и викарни епископ моравички Тихон.

Уследила су предавања др Бојана Димитријевића са Института за савремену историју из Београда, др Сњежане Бановић са Академије драмске умјетности Свеучилишта у Загребу, др Срђе Трифковића са Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци, потом др Наташе Матаушић, музејске саветнице. Програм је затворен разговором са Леонардом Рашицом, праунуком Диане Будисављевић.

Уприличен је и обилазак објеката Усташке болнице, те изложбе Музеја жртава геноцида.

Овај вредан поклон од великог је значаја за истраживаче, стручњаке, студенте и све кориснике наше библиотеке, којима ће нове публикације омогућити приступ додатним изворима и сазнањима.

Захваљујемо колегама из Музеја ваздухопловства на овом лепом и драгоценом гесту као и на препознавању значаја библиотечких фондова за очување, проучавање и преношење знања о прошлости.

Донација обухвата фотоапарат и статив, штампач, лаптоп, столице и два ормара за књиге.

Архив Косова и Метохије једна је од најзначајнијих установа културе у нашој јужној покрајини. Зато нам је посебно драго што смо, захваљујући Фондацији Музеја жртава геноцида, у прилици да тај рад бар мало олакшамо и будемо подршка колегама који се свакодневно брину о драгоценом историјском и културном наслеђу.

Са Архивом Косова и Метохије сарађујемо већ годинама, а ова донација представља још један леп пример те сарадње и заједничке бриге о установама које чувају сведочанства о прошлости нашег народа.

Захваљујемо Фондацији Музеја жртава геноцида на још једном успешно реализованом пројекту.

На страници Музеја жртава геноцида посвећеној Годишњаку: https://www.muzejgenocida.rs/godisnjak/

можете пронаћи основне информације о часопису, упутство за ауторе на српском и енглеском језику, најновији број Годишњака, као и архиву свих претходних бројева часописа. Уредништво часописа усвојило је Упутство за ауторе у складу са одговарајућим међународним и националним стандардима.

Годишњак се налази у Crossref бази.

Музеј жртава геноцида се подједнако радује наставку сарадње са досадашњим ауторима, као и успостављању сарадње са онима чији ће радови први пут бити објављени у „Годишњаку за истраживање геноцида“.

Радови се шаљу на електронску адресу „Годишњака за истраживање геноцида“: godisnjak@muzejgenocida.rs

Радови за објављивање у наредном броју Годишњака примају се до 30. септембра 2026. године.

Упутство за ауторе можете пронаћи на линку:

У оквиру XXXV Међународног фестивала уметности „Славјански базар у Витебску“ свечано је отворена изложба „Балканска хроника у објективу“, посвећена животу и делу једног од најзначајнијих ратних фотографа са простора Краљевине Југославије – Жоржа Скригина.

Изложба је настала као резултат сарадње Музеја жртава геноцида и московског Музеја Победе, а уједно представља и прву ауторску изложбу нашег колеге, кустоса историчара Марка Мартиновића. Уз стручну сарадњу кустоскиње Музеја Победе Лидије Николајевне Степанове, изложба доноси свеобухватан приказ живота и стваралаштва Жоржа Скригина, истовремено осветљавајући страдање и борбу српског народа током Другог светског рата.

Поред Скригинових фотографија, посетиоци имају прилику да виде и вредну грађу из фондова Музеја Победе, као и ратне фотографије из архиве новинске агенције ТАСС.

Свечаном отварању изложбе у Витебском обласном завичајном музеју присуствовала је и амбасадорка Републике Србије у Републици Белорусији, Илина Вукајловић. Музеј жртава геноцида изражава посебну захвалност амбасадорки Вукајловић, чија је иницијатива и посвећеност била од пресудног значаја за реализацију овог пројекта, као и Амбасади Републике Србије у Републици Белорусији на континуираној подршци и успешној сарадњи у промовисању српске историје, културе и културе сећања на међународном плану.

Изложба биће отворена за посетиоце у Витебску до 1. септембра 2026. године.