Образовање

Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Дипломирани историчар, основне академске студије из области историје (2012-2018)

Руски државни универзитет за хуманистичке науке (РГГУ), Москва, Руска Федерација

Мастер историчар, мастер академске студије историје (2019 – 2021)

Руски државни универзитет за хуманистичке науке (РГГУ) Москва, Руска Федерација

Докторске студије историје (2021 – )

ЧЛАНЦИ /ARTICLES

Ненад Лукић

• ПОПИС УМРЛИХ ВОЈНИКА И ЦИВИЛА ИЗ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У ЛОГОРУ КЕЊЕРМЕЦО У МАЂАРСКОЈ 1914–1919.
  List of Deceased Soldiers and Civilians from the Kingdom of Serbia in the Kenjermezo Camp in Hungary in 1914–1919

Милица Карић

• РАНЕ ДЕЧЈЕГ СТРАДАЊА НАЈВИШЕ БОЛЕ – ЗЛОЧИНИ НАД ДЕЦОМ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ И КЊИЖЕВНА ПРЕДСТАВЉАЊА
  Wounds Of Children’s Sufferings Hurt the Most – Crimes against Children in World War II and Literary Representation

Мирјана Т. Мраовић, Огњен Ћалић

• РАЗГРАНИЧЕЊЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ СА КРАЉЕВИНОМ МАЂАРСКОМ И КРАЉЕВИНОМ ИТАЛИЈОМ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 1941. ГОДИНЕ
  The Demarcation of the Independent State of Croatia with the Kingdom of Hungary and the Kingdom of Italy in the Second Half of 1941

Немања Вујић

• СТРАДАЊЕ МАНАСТИРА ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ 1992–1995.
  The Destruction of the Monasteries of the Eparchy of Zahumlje, Herzegovina and the Littoral in the Defensive and Patriotic War 1992–1995

Јасмина С. Тутуновић-Трифунов

• ЛИЧНИ ФОНД ДРАГОЈА ЛУКИЋА (1928–2005) – ОСВРТ НА АРХИВСКУ ГРАЂУ
  Personal fund of Dragoje Lukić (1928–2005) – review of archive material

Снежана Б. Алексић

• НЕКЕ КОНТРОВЕРЗЕ О ДЕМОГРАФСКИМ ПРОМЕНАМА СТАНОВНИШТВА ЗЕМУНСКОГ СРЕЗА КОЈЕ СЕ ЈАВЉАЈУ КАО ПОСЛЕДИЦА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
  Some Controversies about Demographic Changes in the Population of the Zemun County Which Occurred as a Consequence of World War II

Никола Милошевски

• ,,СТРАТИШТЕ” – ОД МЕСТА СТРАДАЊА ДО ЗНАМЕНИТОГ МЕСТА
  “Stratište” – From the Place of Suffering to a Notable Place

Knut Flovik Thoresen

• СРПСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У НОРВЕШКОЈ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ЊИХОВО МЕСТО НОРВЕШКОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ
  Serbian prisoners in Norway during World War II and their place in Norwegian historiography

ДОКУМЕНТАРНА И МЕМОАРСКА ГРАЂА / DOCUMENTARY AND MEMOIR MATERIALS

Никола Тошић Малешевић

• СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ СА КОНСУЛТАТИВНОГ САСТАНКА НА ПОЧЕТКУ РАДА ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ САВЕЗНОГ ВЕЋА СКУПШТИНЕ СФРЈ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ И ЗЛОЧИНЕ ГЕНОЦИДА ОДРЖАНОГ 27. 3. 1992. ГОДИНЕ
  Stenographic Notes of the Consultative Meeting from the Beginning of the Work of the State Commission of the Federal Chamber of the Assembly of the SFRY on war Crimes and Crimes of Genocide Held on 27th March 1992

ПРИКАЗИ / REVIEWS

Ђорђе Миховиловић, Марио Шимунковић,

• Масакр над Ромима и Синтима у Храстини 1945. године: злочини лубурићеваца у запрешићком крају.
  Загреб: Јавна установа Спомен-подручје Јасеновац, 2021.
• Приказ издавачке делатности Музеја жртава геноцида за 2022. годину

Од септембра 2021. године запослен је у Музеју жртава геноцида на позицији кустоса-историчара у групи за програме из области културе, просвете, уметности и издаваштва.

Образовање

Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду

Докторанд, докторске студије из области историје

Назив докторске дисертације у изради:

„Култура сећања на жртве Другог светског рата у Срему 1945-1989“

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Мастер историчар, просечна оцена: 10/10 (2015-2016)

Мастер теза: „Кордун у споразуму Цветковић – Мачек 1939 – 1941“

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Дипломирани историчар, просечна оцена: 9,10/10 (2011-2015)

Дипломски рад: „Интелектуалци у логору Бањица: случај др Михаила Илића и др Ђорђа Тасића“

Радно искуство

1) Кустос у Музеју жртава геноцида (од 1. септембра 2021.)

2) Стручни сарадник Музеја жртава геноцида на пројектима „Злочини на територији бивше Југославије у 20. и 21. веку“ и „Енциклопедија геноцида у Независној Држави Хрватској“ (април 2018. – 1. септембар 2021.)

3) Наставник историје у образовном систему „Руђер Бошковић“ (септембар 2015 – јул 2016)

Библиографија

Стручни радови

· (1) Бојан Арбутина, „Страдање становништва Црквеног Бока, Стрмена и Ивањског Бока током Другог светског рата“, Годишњак за истраживање геноцида 8, Београд 2016, 73 – 86.

· (2) Бојан Арбутина, „Прилог историји страдања Срба у Лици 1941“, Годишњак за истраживање геноцида 9, Београд 2017, 41 – 53.

· (3) Бојан Арбутина, „Злочини у Сремској Митровици у време акције Виктора Томића 1942. године“, Годишњак за истраживање геноцида 10, Београд 2018, 67 – 82.

· (4) Бојан Арбутина, „Дневна штампа и сећање на жртве Другог светског рата: пример дневног листа „Слободна Војводина“ 1945 – 1952“, Годишњак за истраживање геноцида 11/2, Београд 2019, 515 – 530.

· (5) Бојан Арбутина, „Функција спомен – гробља у социјалистичкој Југославији: пример спомен – гробља у Сремској Митровици“, Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије, Београд 2020, 69 – 80.

· (6) Бојан Арбутина, „Други светски рат у дневној штампи социјалистичке Југославије: пример дневног листа Дневник 1953 – 1980. године“, Годишњак за истраживање геноцида 12/1, Београд 2020, 193 – 206.

· (7) Бојан Арбутина; „Подрињски хроничар – Перо Ђукановић у вихору Другог светског рата“, Годишњак за истраживање геноцида 12/2, Београд 2020, 365 – 374.

· (8) Бојан Арбутина, „Сремачке прославе Јулских свечаности 1945 – 1989“, Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији, Архив Војводине, Етнографски институт САНУ, Београд 2021, 249 – 269.

Документарни филмови и емисије

· (9) Документарна ТВ емисија „Српска историјска читанка“

• Аутори: Сава Самарџић и Немања Девић
• Продукција: Телевизија Храм
• Начин учешћа: гостујући стручњак
• Година: 2016 – 2018.

· (10) Документарна ТВ емисија „Српски страдалници“

• Аутор: Бојан Арбутина
• Продукција: Телевизија Храм
• Начин учешћа: сценариста и наратор
• Година: 2017.

· (11) Документарно-играни филм „Србија већа од страха: предавање о тишини професора Павловића“

• Режисер: Ивица Видановић
• Сценарио: Божидар Кнежевић
• Продукција: Музеј жртава геноцида у сарадњи са BOKEH.BG & Cinnamon Films
• Начин учешћа: стручни консултант
• Година: 2021.

· (12) Документарна ТВ емисија „Црква у пламену“

• Аутор: Сава Самарџић
• Продукција: телевизија Храм
• Начин учешћа: гостујући стручњак
• Година: 2021.

Важније награде и признања (избор):

2021- међународна награда ,,Константин веики“ Универзитета у Нишу, Факултета уметности у Нишу за постигнућа у области графичких медија

2020- Финалиста награде Диего Донати, Фондација Аде Донати, награда за остварења из области графике на светском нивоу, Италија

2020- прва награда међународног бијенала графике у Скопљу, Удружење ликовних уметника Скопља, Македнонија

2020- финалиста конкурса ,,Приватна вредност” у организацији Резиденције Амбасадора Швајцарске амбасаде у Београду, кустоси: Мишела Блануша, Маја Коларић, Давид Лауфер

2019- Откупна награда Министарства културе и информисања Републике Србије, изложба мале графике, Галерија Графичког колектива, Београд

2019- Признање за графику малог формата, светско тријенале мале графичке форме, Удружење графичких уметника, Урал, Русија

2019- награда Млади Херој, EXIT Фондације, за културу и уметност, Нови Сад

2019- награда Нишког графичког круга на међународној изложби графике малог формата

2018- награда на 4. међународном бијеналу колажа, Завод за културу Војводине, Нови Сад

2017- плакета за изузетан допринос, Светско бијенале цртежа, Остен, Македонија

2016- Награда Факултета примењених уметности из фонда Михајло С. Петров, за најбољи графички лист на мастер студијама, акватинта Black Lake I, Black Lake II

2016- Награда међународног бијенала ЕX LIBRISа на тему Границе за допринос графичкој техници и радовима на тему бијенала, Историјски архив Панчево

2015- златна медаља Прашког квадријенала, “For provoking a dialogue”, националном наступу студентске секције, Праг, Чешка

2013- награда учитељског факултета у Ужицу, XI међународно графичко бијенале суве игле, Ужице

Важније самосталне изложбе (избор):

2020- самостална изложба графика ,,Кућа на језеру”, Савремена галерија Суботица, кустос: Јасмина Видаковић

2020- самостална изложба радова ,, Убиство са предумишљајем”, Галерија Дома омладине, Београд

2019- самостална изложба радова “Почните да паничите”, Галерија Рефлектор, Ужице

2019- самостална изложба графика “Чиста вода, мало крвава”, Национални музеј Козаре, Приједор, Босна и Херцеговина

2018- самостална изложба уметничких књига “Хазарски речник”, Изложбени хол Народне библиотеке Србије, Београд

2018- самостална изложба графика , “Утопија”, Галерија Арт55, Ниш

2017- самостална изложба графика , Културни центар Новог Сада, Ликовни салон, графике

2017- самостална изложба графика ,,Кућа од мермера”, Центар за графику и визуелна истраживања ФЛУ, Београд

2016- самостална изложба цртежа, Градски културни центар Лаза Костић, Сомбор

2015-самостална изложба цртежа, велика галерија Дома културе Студентски град, Нови Београд

Важније колективне изложбе (избор):

2021- међународно бијенале графике у Јеревану, Јерменија

2021- међународно тријенале графике у Кракову, Пољска

2021- XIII међународно бијенале младих ,,Wnderlust”, Музеј савремене уметности у Скопљу, Северна Македонија

2020- међународно квадријенале књиге уметника ArtBook 4, Музеј примењене уметности, Београд

2020- светско тријенале графике, Јекатеринбург, Русија

2020- међународна изложба графике, Moonsoon printmaking, Bindy space for artists, Непал

2020- Private value, колективна изложба у резиденцији Амбасадора Швајцарске, Београд

2020- интернационално бијенале графике, Истамбул, Турска

2020- међународно бијенале графике, Румунија

2019- Ural Print Triennial, Урал, Русија

2019- бијенале акварела, Свремена галерија Зрењанин

2019- интернационално графичко бијенале, Варна, Национална галерија у Варни, Бугарска

2019- интернационално бијенале суве игле, Градска галерија,Ужице, Србија

2019- колективна изложба уметничких књига, Галерија ОЕД Коћи, Индија

2018- Октобарски салон у Шапцу, Шабац

2018- бијенале уметности књиге, Дом културе студентски град, Нови Београд

2018- 7. међународно бијенале EX Libris-a, Историјски архив, Панчево

2018- међународна изложба уметничких књига, сајам уметности у Солуну, Грчка

2018- међународно бијенале Померање граница 4, Музеј примењене уметности, Београд

2017- међународно графичко бијенале Варна, Бугарска

2017- изложба „Младост 2017“ НишАрт Фондације, Галерија Србија, Ниш

2017- 6. бијенале савременог цртежа, Историјски архив Панчево

2017- колективна изложба Нишки цртеж, Ниш

2016- бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац

2016- Rochester contemporary art center, Њујорк, САД, колективна излозба минијатура уметника из целог света, графике

2016- Прво светско бијенале графике, Xiyan, Кина

2016- Прво интернационално бијенале графике, Скопље, Народни музеј, Македонија

2016- међународно Бијенале цртежа ОСТЕН, Галерија Остен, Скопље, Македонија

2016- фестивал графике, 4BID Gallery , Амстердам, Холандија, акватинта Предсказање

2016- светско тријенале графике малог формата, Урал, Русија

2015- део пројекта међународне сарадње, видео пројекције ауторског филма, Шенжен, Кина

2015- колективна изложба уметничких књига на пергаменту- Университy „Benito Suarez“ Of Oaxaca, Mexico, део ауторског пројекта Лепосаве Милошевић- Сибиновић, уметничке књиге на пергаменту, koncertine

2015-2018- стипендиста Републике Србије, фонд за таленте

2014-2015- стипендиста Министарства просвете и технолошког развоја, Доситеја

2007-2012- стипендиста Републике Србије

2007-2014- стипендиста општине Ужице из фонда за младе таленте

На тему књиге уметника и примене новомедијских уметничких пракси одржао низ јавних предавања: Народна библиотека Србије; Музеј примењених уметности; Мала галерија ДКСГа, Нови Београд, Завод за проучавање културног развитка, ЗАПРОКУЛ, Београд… Учесник међународног симпозијума у оквиру међународног бијенала графике, Дом културе у Чачку, јавно предавање на тему Мултиоригинала- Књига уметника, цртеж и публика.

Са уредницом ликовног програма ДКСГа Нови Београд Маидом Груден организовао међународну културну размену уметничких књига са Универзитетом уметности у Фениксу, Аризона, САД, која је резултирала низом изложби, предавања и радионица на тему књиге уметника и граничних графичких пракси, 2015-2017.

Предавач и модератор по позиву организатора ISWIB фестивала, International student Week in Belgrade, 2019. и 2020. године; аутор и предавач радионица из области уметности.

Радови му се налазе у многобројним јавним и приватним колекцијама широм Србије и иностранства.

2020- Део 43. сазива, Јаловик, Центар за културу Владимирци, селектор Соња Јанков

2020- Сусрети акварелиста, 41. сазив, Ечка, Савремена галерија Зрењанин, селектор Славица Попов

2020- Уметници сад!- пројекат појачања видљивости културне сцене, Нови Сад ЕПК21, КС Свилара, архитекта и кустос изложбе ,,Аутономни идентитети“ уметнице Изабеле Машић

2020- Председник жирија за селекцију радова и доделу награда за Студентско бијенале књиге уметника, са Жељком Лончарем и Мариелом Цветић, Дом културе студентски град, Нови Београд

2019- Ликовна колонија Власина, Центар за културу у Лесковцу, селектор Нина Тодоровић

2018- Ликовна колонија ГРАФИКА, 2018. Центар за културу Смедерево

2016- међународна размена Time for your performance, јавни наступ, Берлин, Немачка

2016- Ликовна колонија ГРАФИКА, 2016. Центар за културу Смедерево

2016- Учешће у перформансу Секира, турске уметнице Незакет Екићи, Октобарски салон- Љубавни занос, плато КЦБа, Београд

Члан УЛУСа, графичка секција. Члан УВУУа, графичка секција. Члан УЛУПУДСа, сликарско-графичка секција

Бави се графиком, цртежом, и књигом уметника.

Контакт: paganpoetry2011@yahoo.com

У Музеју руководи пројектом ревизије пописа „Жртве рата 1941–1945“ из 1964. године. Такође учествује у прикупљању и обради грађе, дигитализацији и изради документационе базе Музеја, и као коаутор у изради изложби. Стручно звање вишег кустоса стекао је у Народном музеју у Београду 2008. године. Усавршавање у области прикупљања и обраде персоналних података страдалих у рату обавио је у три студијска боравака у Јад Вашему (Yad Vashem) у Јерусалиму (Република Израел) у периоду од 1997. до 2004. године кроз радионице „Recording the names“. Области интересовања су му Други светски рат на подручју Југославије, ратни губици становништва, геноцид, холокауст.

Спектар истраживања му се креће од претрпљених губитака на микроплану (насеља и општине) до укупних губитака Југославије, равномерно истражујући претрпљене губитке припадника партизанског покрета, страдање припаднике Војске Краљевине Југославије, као и губитке које је претрпело цивилно становништво, те феномен страдања у концентрационим логорима.

У периодици и зборницима радова (у земљи и иностранству) објавио је преко 40 чланака и стручних радова. Учесник је више десетина међународних скупова, симпозијума, конференција, трибина и промоција у земљи и иностранству, а три пута је био представник Музеја у саставу државне делегације за учешће у раду International Task Force for Holocaust Remembrance, Research and Educations делујући у оквиру радне групе Museum and Memorials.

Децембра 2016. године стекао је стручно звање музејског саветника.

Изложба:

1. „Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи”, Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941 – 1945. године (са документарних фотографија), коаутор изложбе

Библиографија

Монографска издања / Monographs:

From Topovske šupe to Sajmište concetration camp. A Quantitative Analysis of the Holocaust in Occupied Serbia, Belgrade: Genocide Victims Museum, 2023.

Од Топовских шупа до Сајмишта. Квантитативна анализа холокауста у окупираној Србији. Београд: Музеј жртава геноцида, 2020.

Ljudski gubici Hrvatske 1941 – 1945. godine: Pitanja, primjeri, rezultati …, Zagreb: Dijalog, 2005, (u koautorstu sa Igorom Graovcem).

Поглавља у монографијама / Book chapters:

“Female Victims in the Jasenovac Camp: A Quantitative Analysis” in Jasenovac: Past and Present, edited by Tomislav Dulić, Goran Miljan and Roland Kostić, 61 – 88. Uppsala: Uppsala universitet, 2026.

“Jasenovac Concentration Camp and Its Role in the Destruction of the NDH People: Calculation of the Possible Number of Victims Based on the Partially Revised 1964 Listing.“ in Jasenovac Concentration Camp: An Unfinished Past, edited by Adriana Benčić Kužnar, Stipe Odak and Danijela Lučić, 138 – 187. London and New York: Routledge, 2023.

Уредништво / Editor:

80 Година појма геноцид: Студија случаја – геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској, у коуредништву са Небојшом Стамболијом и Милицом Карић, Београд: Музеј жртава геноцида, 2024.

Новији радови (2021 – 2026) / Recent works (2021 – 2026):

„Партизанке са територије Независне државе Хрватске – регионална структура губитака“ у Токови историје, 2/2025, 135-164.

„Urbana struktura stradalih u koncentracionom logoru Jasenovac“ u Istorija 20. veka, 1/2025, 93-123.

„Цивилне жртве Другог светског рата у срезу Сарајево: Општи преглед и квантификација“ у Војноисторијски гласник, Београд, 2/2024, 47-74 (у коауторству са Борис Томанић и Небојша Стамболија).

„Women in the Partisan Movement from the Territory of the Independent State of Croatia: Qantitative Analysis ofthe Regional, National, Urnban, Age and Professional Structure of Losses.“ In Wer ist Walter? Imternational Perspectives on Resisance in Europe during World War II, edited by Elma Hašimbegović, Nicolas Moll and Ivo Pejaković, 187-208. Historijski muzej Bosne i Hercegovine, 2024.

“The National Components of the Losses of the Partisan Movement of Yugoslavia from the Territory of the Independent State of Croatia.“ In Anti – Axis Resistence in Southeastern Europe 1939 – 1945, edited by John Paul Newman, Ljubinka Škodrić and Rade Ristanović, 105 – 125. Leiden – Paderborn: Brill, 2023.

„Геостатистичка анализа губитака цивила окупиране Србије претрпљених током 1941. године“, у Србија 1941. године, зборник радова, ур. Кристина Јоргић Степановић и Ненад Антонијевић, 191 – 224. (Крагујевац: Спомен пaрк „Крагујевачки октобар“ и Музеј жртава геноцида, 2023).

„Жене у губицима цивила са територије окупиране Србије“ у Цивилне жртве Другог светског рата (1939 – 1945.), зборник радова, ур. Маријана Станковић и Алексеј Јурјевич Безугољини, 23 – 52 (Крагујевац: Спомен пaрк „Крагујевачки октобар“, 2023).

„Civilni gubici na području kotara Gline i Banije 1941. prema revidiranom popisu „Žrtve rata 1941-1945“ iz 1964. godine.“ u Glina 1941. Tragedije i traume u pamćenju i zaboravu, edited by Drago Roksandić, 195-207. (Zagreb: Hrvatski državni arhiv – SNV, 2022).

„Губици припадника партизанског покрета из западног дела окупиране Србије у устанку 1941. године“, Војноисторијски гласник – посебно издање, Београд, 2022, 139-165. 

Радови 2011 – 2020 / Works 2011 – 2020:

„Sajmište – a place of memories on the German concentration camp, Numerical determination and quantitative analysis of Jewish victims“, Miejsca (Nie)Pamieci. ed. Bartosz Heksel and Grzegorz Ježowski, 86–97, Krakow: Muzeum Krakowa, 2019.

„Geostatistička analiza ljudskih gubitaka u koncentracionom logoru Jasenovac.“ Istorija 20. veka, 1/2019: 93 – 120.

„Холокауст као екстремни облик страдања цивила окупиране Србије – нумеричко одређење и квантитативна анализа“, Токови историје, 2/2018, 89–118.

„Logori Topovske šupe i Sajmište kao centralna mesta holokausta u okupiranoj Srbiji – numeričko određenje i kvantitativna analiza), Istorija 20. veka, 1/2018, 69–92.

„Koncentracijski logor Jasenovac i njegova uloga u uništavanju naroda NDH – izračun mogućeg broja žrtava na temelju djelomično revidiranog popisa iz 1964. godine“, u Jasenovac – manipulacije, kontroverze i povjesni revizionizam, (ur. Adriana Benčić, Stipe Odak, Danijela Lučić), Jasenovac, 2018, 171–219.

„Холокауст у Србији (немачко окупационо подручје) – нумеричко одређење и квантитативна анализа“, Токови историје, 3/2017, 111–142.

„Gubici partizanskog pokreta sa teritorije Srbije u ustanku 1941. godine“, Srbi i rat u Jugoslaviji 1941. godine, Urednik Dragan Aleksić.  Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2014.

„Nemački logori u Norveškoj – numeričko određenje stradanja jugoslovenskih zatvorenika“, Tokovi istorije, 2/2012, 92–112.

„Holokaust u Nezavisnoj državi Hrvatskoj – numeričko određenje“, Istorija 20.veka, 1/2011, 163–182.

Старији радови (2001 – 2010) / Works 2001 – 2010:

„Stradanje stanovništva NDH u logorima – numeričko određenje“, Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj/Jugoslaviji 1941. – 1945., 1945. – 1951., Zagreb 2010, 41–56.

 „Сребреница у Другом светском рату – нумеричка анализа стварних људских губитака“, Токови историје, 3/2009, 63–93.

„Босна и Херцеговина – нумеричко одређење људских губитака у Другом светском рату“, Годишњак музеја жртава геноцида – тематски број: Прилози истраживања злочина геноцида и ратних злочина, (ур. Јован Мирковић) Београд 2009, 79–156.

„Poimenična identifikacija žrtava kao put ka utvrđivanju istine: primer Jasenovca“, Museum as places of reconciliation, International Association of Museums of History, 8th colloquium / Muzeji kao mesta pomirenja, 8. kolokvijum Međunarodne asocijacije istorijskih muzeja – zbornik radova sa skupa, Beograd 2009, 228–248.

„Holocaust in Yugoslavia – An Attempt at Quantification (Methodology, Questions, Problems, Results…)“, Годишњак музеја жртава геноцида – тематски број: Израелско–српска научна размена у проучавању холокауста / Israeli-Serbian academic exchange in Holocaust research, (ur. Jovan Mirković) Beograd 2008, 357–369.

„Pregled stradanja stanovništva Hrvatske u nemačkim koncentracionim logorima van teritorije Jugoslavije“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 10/2, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2008, 201–221.

„Страдање цивила Независне Државе Хрватске у логору Јасеновац“, Токови историје 4/2007, 153–168.

„Jasenovac in the System of the Suffering of the Civilians in the Independed State of Croatia – A Quantitative Analysis (or Numbers Once More Revisited)“, 4th International Conference on Jasenovac, Banja Luka 2007, 69–83.

„Stradali pripadnici Vojske kraljevine Jugoslavije“, Srbija (Jugoslavija) 1945–2005, pokreti, ideologije, praksa, (ur. Momčilo Pavlović) Beograd 2006, 51–63.

„Преглед страдања становништва Војводине у Другом светском рату“, Историја 20. века, 1/2005, 91–110.

„Попис „Жртве рата 1941–1945“ из 1964. године као основа за изучавање страдања становништва Југославије: Неки показатељи страдања српског становништва“, Годишњак музеја жртава геноцида – тематски број: Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља, (ур. Јован Мирковић) Београд 2005, 77–85.

„Ljudski gubici Vojvodine u Drugom svetskom ratu“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 9, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2005, 489–508.

„Stradanje pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije iz Hrvatske u zarobljeničkim logorima“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 8, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2004, 371–386.

„Страдали припадници Војске Краљевине Југославије са територије уже Србије у заробљеничким логорима“, Историја 20 века, 1/2004, 37–48.

„Stvarni gubici Vojvodine prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine – pregled stradanja po oblastima i opštinama“, Istina o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini, Novi Sad 2004, 113–166.

„Страдали припадници НОВЈ из уже Србије према попису „Жртве рата 1941–1945“, Историја 20. века, 1/2003, 119–132.

„Socijalno-ekonomska struktura stradalih pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije iz Hrvatske prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 7, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2003, 527–548.

„Стварни губици цивилног становништва Босне и Херцеговине према попису „Жртве рата 1941–1945“, Историја 20 века, 1/2002, 97–114.

„Stradali pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije iz Hrvatske prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine – Analiza trenutnog stanja prema do sada izvršenoj reviziji“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 6, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2002, 365–382.

„Stvarni gubici Hrvatske prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine – Analiza trenutnog stanja prema do sada izvršenoj reviziji“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 5, (ur. Igor Graovac) Zagreb 2002, 481–502.

 „Osvrt na socijalno-ekonomsku strukturu stradalih u sistemu logora Jasenovac prema popisu iz 1964. godine“, Istorija 20. veka, 1/2001, 99–105.

 „Concentration camp Jasenovac, April – November 1944. What is Dinko Sakic responsible for?“, Jasenovac – Second international conference, Banja Luka 2001, 300–310.

Координатор Музеја и предавач на Седници међународног комитета прогнаних и избеглих жртава фашизма и нацизма (Founded International Committee of Deportees and Refugees, Victims of Fascism and Nazism), Београд 21-22. октобар 2016. (тема: „ Логори и стратишта у Независној Држави Хрватској 1941-1945“).

Кооаутор више изложби Музеја жртава геноцида, као и стручни консултант у изради изложбених поставки и уметничких пројеката других институција, удружења и појединаца, представљених у земљи и иностранству.

Стручни консултант и гостујући стручњак, као и координатор Музеја са Удружењем логораша и потомака „Јасеновац“ Београд у више документарних филмова и емисија о страдању цивилног становништа, пре свега деце у ратовима у продукцији Музеја жртава геноцида, као и других медијских и и продикцијских кућа из Србије и иностранства.

Стручни консултант и координатор Музеја у вези са обновом постојећих меморијала и постављања нових спомен обележја у земљи и иностранству (Београд, Инзбрук, регион ), посвећених страдалој деци, Диани Будисављевић и учесницима акција спасавања деце из логора у Другом светском рату.

Учесница је више научних и стручних скупова, конференција, семинара, трибина и аутор је неколико научних радова. Посебно значајна је монографска публикација „Логораши: споменица. 60 година чувања сећања на злочине геноцида почињене у Независној Држави Хрватској током другог светског рата“ (коаутори Милинко Чекић и Ненад Антонијевић), прва те врсте, настала као резултат дугогодишње квалитетне сарадње са Удружењем логораша и потомака „Јасеновац“ Београд.

Одржала је више стручних предавања у установама културе о страдању цивилног становништва и деце на трибинама, у оквиру гостујућих изложби Музеја жртава геноцида у Београду, Зрењанину, Новом Саду, Панчеву, Кикинди, као и на Филозофском факултету у Бања Луци, у оквиру пројекта „Култура сјећања и памћења“ (2012).

Перманентно се едукује у областима музеологије и архивистике, кроз семинаре и стручне скупове у земљи и иностранству („Seminar for Archivists and Librarians from Serbia“, Међународна школе за студије Холокауста и Меморијалног музеја Yad Vashem, Јерусалим 9-10. новембра 2017.).

Област интересовања: Историја XX века, друштвена и историја културе Србије и Југославије, положај и страдање цивилног становништва, првенствено деце у ратним сукобима, педагошко-методолошке теме наставе историје, као и примена савремених тенденција у музеологији и архивистици.

Научни и стручни скупови и конференције

• Међународни симпозијум „Микрохисторије Холокауста и архивска педагогија“ у организацији Архива Војводине и НГО Тераформинг, 22-23. септембар 2021., Архив Војводине, Нови Сад
• Међународна онлајн конференција „Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе“ (Комисија за електронске библиотеке и дигиталну хуманистику МКС, Комисија за словенски свет и културе на Путу свиле МКС, Комисија за наставу словенских језика и књижевности МКС), 28-29. јун 2021.

Рад: „Непричавци и Непричалице: ризница заборављених речи на интернет претраживачима и платформама“

• Осма научна конференцији са међународним учешћем „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије (The Eight Scientific Conference with International Participation Suffering of Serbs, Jews, Roma and others in the former Yugoslavia), у организацији Факултета за стратешки и оперативни менаџмент, Факултета за пословне студије и право и Музеја жртава геноцида, Београд, 27. јануар 2021.

Рад: „Сарадња Музеја жртава геноцида и школа-један пример: Девета београдска гимназија „Михаило Петровић-Алас“ на Новом Београду- 2017, 2018, 2019. године (коаутор Ненад Антонијевић)

• Онлајн научни скуп „Андрић и религија“ (Академија Андрић, Андрићград), 4-5. децембар 2020.
• Онлајн „Летња школа Академија Андрић“, Академија Андрић, Андрићград (2-5. децембар 2020.
• Онлајн конференција „Како можемо превазићи трауму изазвану догађајима у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата“ у организацији HAVER SRBIJA, 19. и 26. јула 2020.
• Међународна Музејска конференција „Museums-Youth-Activism“: „Музеји-Млади-Активизам“, Галерија Матице српске, Нови Сад, 6-7. фебруар 2020. године.
• Међународна манифестацији, предавање и панел дебата „From the Novi Sad Raid to the liberation of Aushwitz-how and why we remember?“ – „Од новосадске рације до ослобођења Аушвица- зашто се сећати, како се сећати?“ у организацији Историјског архива Новог Сада, Културног центра Новог Сада и NGO Terraforming, 23. јануар 2020.
• Научни скуп са међународним учешћем „Ратни злочини бугарске војске на југу Србије“, Прокупље-Пролом Бања, 29.11.-1.12. 2019. Године

Рад „Бугарски и немачки ратни злочини у окупираној Србији 1941-1944.-стрељани на стратишту Бубањ код Ниша“ (коаутор: Ненад Антонијевић)

• Четврта научна конференција са међународним учешћем „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије (The Fourth Scientific Conference with International Participation Suffering of Serbs, Jews, Roma and others in the former Yugoslavia), Београд, јануар 2017.

Рад: „Збирка документарних фотографија Драгоја Лукића (Музеј жртава геноцида)“

Стручно усавршавање: музеологија/архивистика

• стручни испит у делатности заштите архивске грађе по програму за стечено високо образовање-звање АРХИВИСТ, Државни архив Србије, 9. децембар 2021. године;
• семинар Централног завода за конзервацију (ЦИК) Београд „RE-ORG-Metod za reorganizovanje i oživljavanje muzejskih depoa“ I-V, октобар- децембар
• међународна музејска конференција „Museums-Youth-Activism“: „Музеји-Млади-Активизам“, Галерија Матице српске, Нови Сад, 6-7. фебруар 2020. године.
• семинар „Унапређење статистике о музејима у функцији развоја музеја и музејске публике“ у организацији Министарства културе и информисања, Завода за проучавање културног развитка и Народног музеја у Београду, у Београду у марту 2019. године.
• вебинару „Microhistories of the Holocaust and its European Character. The role of local archives in indentifying and safeguarding the Holocaust record“ у организацији Архива Војводине, Нови Сад и NGO Terraforming, Нови Сад, 27. априла 2021.
• вебинар „Практични коментар Закона о архивској грађи и архивској делатности“ у организацији „Образовног информатора“, 15. април 2021.
• вебинару „Законска обавеза подношења преписа архивске књиге у складу са новим Законом о архивској грађи и архивској делатности“ у организацији Kompanija Paragraf, 6.април
• вебинар „Бројне новине и знатно пооштравање казнених одредби према новом закону о архивској грађи и архивској делатности“ у организацији „Kompanijе Paragraf“, 22. Јануар 2021.
• вебинар „Testimonies in Education and Collective Memory“ у организацији NGO Terraforming Novi Sad (пројекат: „Холокауст, европске вредности и локална историја“), 8. децембра 2020.

• „Seminar for Archivists and Librarians from Serbia“ у организацији Међународне школе за студије Холокауста и Меморијалног музеја Yad Vashem, у музеју Yad Vashem у Јерусалиму 9-10. новембра 2017. године.
• стручном семинару „Канцеларијско и архивско пословање јавних и приватних правних лица“ у организацији Историјског архива Београда, 9-10. новембра 2010. године.

БИБЛИОГРАФИЈА

ПОСЕБНА ИЗДАЊА

1. Логораши: споменица. 60 година чувања сећања на злочине геноцида почињене у Независној Држави Хрватској током другог светског рата, Београд, 2019, Музеј жртава геноцида: Удружење логораша и потомака Јасеновац систем логора геноцида у Нрзависној Држави Хрватској (коаутори Милинко Чекић и Ненад Антонијевић).

СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ

1. „Акција Диана Будисављевић (1941-1945)“, у зборник радова Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд 2012, стр. 53-93.

2. „Збирка документарних фотографија Драгоја Лукића (Музеј жртава геноцида)“ у, Зборник радова 2017, Четврта научна конференција са међународним учешћем „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на териоторији бивше Југославије“ (The Fourth (The Eight Scientific Conference with International Participation “Suffering of Serbs, Jews, Roma and others in the former Yugoslavia”), Београд, 207-214.

3. „Зашто су неопходни образовни програми о страдању најмлађих у ратовима?“ Годишњак за истраживање геноцида, св.12/2, Београд 2020, 375-389.

4. „Бугарски и немачки злочини у окупираној Србији 1941-1944: стрељани на стратишту Бубањ код Ниша“ (коаутор Ненад Антонијевић), Топлички зборник: часопис за друштвено-хуманистичке науке, год.V, бр.5, Прокупље 2020, 31-54.

5. „Сарадња Музеја жртава геноцида и школа-један пример: Девета београдска гимназија „Михаило Петровић-Алас“ на Новом Београду- 2017, 2018, 2019. године (коаутор Ненад Антонијевић)“ Zbornik radova 2021, Osma naučna konferencija sa medjunarodnim učešćem “Stradanje Srba, Jevreja, Roma i ostalih na teritoriji bivše Jugoslavije” (The Eight Scientific Conference with International Participation “Suffering of Serbs, Jews, Roma and others in the former Yugoslavia”), Београд 2021, 289-305. Доступно и на: file:///C:/Users/korisnik/AppData/Local/Temp/Zbornik%20radova%Holokaust%202021.pdf (преузето: 22. март 2021.)

6. „Специјална библиотека Музеја жртава геноцида. Место образовања о страдању деце у ратовима“, Верзал: часопис за културну баштину и науку о књизи, год.1, бр.1, Бања Лука 2021, 69-79.

АПСТРАКТИ

1. „Збирка документарних фотографија Драгоја Лукића (Музеј жртава геноцида)“ у Књига апстраката 2017, Четврта научна конференција са међународним учешћем „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на териоторији бивше Југославије“ (The Proceedings of abstracts 2017 The Eight Scientific Conference with International Participation “Suffering of Serbs, Jews, Roma and others in the former Yugoslavia”) стр. 57-58

2. “Сарадња Музеја жртава геноцида и школа-један пример: Девета београдска гимназија „Михаило Петровић-Алас“ на Новом Београду- 2017, 2018, 2019. Године” (коаутор Ненад Антонијевић) у Зборник апстраката 2021, Осма научна конференција са међународним учешћем „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на териоторији бивше Југославије“ (Book of Abstracts 2021 The Eight Scientific Conference with International Participation “Suffering of Serbs, Jews, Roma and others in the former Yugoslavia” ) стр. 67-70. File:///C:/Users/Jasmina/Downloads/Zbornik%20Apstrakata%Holocaust%202021.pdf (преузето 21. јануара 2021.)

ПРИКАЗИ

1. „Елаборати Покрајинске комисије Војводине за утврђивање злочина окупатора

и њихових помагача“, 1-4, приређивач: др Драго Његован, издавач Прометеј и Мало историјско друштво, Нови Сад:

„Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини, I група масовних злочина: Улазак мађарске војске у Бачку и Барању 1941“. (2011, 215)

„Рација: III група масовних злочина: Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини „(2009, 466)

„Акција Виктора Томића и Покретни преки суд у Срему 1942, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини“ (2009, 334)

„Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја:истребљење, депортација, мучење, хапшење, пљачка“ (2011, 335) у Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд 2012, стр. 233-240 (коаутор Ненад Антонијевић);

2. „Елаборати Покрајинске комисије Војводине за утврђивање злочина окупатора

и њихових помагача“, 5-6, приређивач: др Драго Његован, издавач Прометеј и Мало историјско друштво, Нови Сад:

„Живот, рад и држање домаћих Немаца (фолксдојчера) пре рата, за време рата и окупације“ (2012, 211)

„Почетак окупације и стварање НДХ као и први месеци „државно-правног“ уређења: II група масовних злочина (Срем)“ (2013, 299) у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр.229-232 (коаутор Ненад Антонијевић);

3. „Елаборати Покрајинске комисије Војводине за утврђивање злочина окупатора

и њихових помагача“, 13, приређивач: др Драго Његован, издавач Прометеј и Мало историјско друштво, Нови Сад: Музеј жртава геноцида, Београд:

„Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 1941-1945,VII група масовних злочина (Срем); Логори Сајмиште, Кустодија, Јасеновац“ (2018, 340) у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд-Крагујевац 2019, број 11/1, стр. 293-295 (коаутор Ненад Антонијевић).

ИЗЛОЖБЕ

• „Сећање које траје. Пребиловци 1941-2021.“, Народни Музеј у Београду, 5-8. август 2021.
• „Деца у рату/ The children in war“, Велика галерија Дома војске Србије у Београду, 7. мај-1. јун 2019. (коаутори Ненад Антонијевић и Вељко Ђурић);

• „Српска деца у ратовима 1990-1999“, Културни центар Кикинда, 5-20. август 2019., Културни центар Зрењанин, 11-19. септембар 2019. (коаутори Ненад Антонијевић и Вељко Ђурић);

• „Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети људи“, Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941-1945. године (са документарних фотографија)/ I m losing my Life Because Wicked and Cursed People, The Crime of Genocide and War Crimes Against Civilian Population in the Yugoslav Territory 1941-1945 (with documentary photographs)“, Спомен-парк „Крагујевачки октобар“, Шумарице, 2011. (коаутори: Јован Мирковић, Ненад Антонијевић, Драган Цветковић, Лука Тадић);

Стручни консултант

• „Јасеновац. Логор смрти, земља живих“, аудио-изложба, Галерија „Прогрес“, Београд, 21. април- 5. мај 2021. (аутори Дарко Николић и Богдан Шпањевић)

• „Усташки злочини геноцида у селу Међеђа 1941-1945.“ (аутор Тања Тулековић),

ТРИБИНЕ И ПРЕДАВАЊА

• „Искуства Музеја жртава геноцида у савременој музеологији и меморијализацији Другог светског рата“, онлајн трибина „Култура сећања“ у оквиру аудо-изложбе „Јасеновац. Логор смрти.Земља живих“, 30. септембар 2021.;

• Поздравна реч и представљање монографије „Логораши-споменица: 60 година чувања сећања на злочине геноцида почињене у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата“ (аутори: Милинко Чекић, Ненад Антонијевић и Јасмина Тутуновић-Трифунов), Велика галерија Дома Војске, 28. мај 2019.;

• „ Логори и стратишта у Независној Држави Хрватској 1941-1945“, Седница међународног комитета прогнаних и избеглих жртава фашизма и нацизма, Београд, октобар 2016;

• „Акција Диана Будисављевић 1941-1945“, Галерија „Зрно“ у Новом Саду, 2014.;

• „Страдање деце у Другом светском рату и Акција Диана Будисављевић“, Народни музеј у Зрењанину, 2013.;

• „Акција Диана Будисављевић“, Народна Библиотека Панчево, 2011.;
• „Акција Диана Будисављевић 1941-1945“, Филозофски факултет Бања Лука, 2012.

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ И ЕМИСИЈЕ (избор)

• Документарна емисија „Експлозив“

Продукција: Телевизија Прва

Аутор: Дејан Вученовић

Начин учешћа: гостујући стручњак и координатор Музеја са Удружењем логораша и потомака „Јасеновац“ Београд

Година: 2011.

• Документарна емисија „Чувари сјећања“

Продукција: РТРС

Аутор: Теодора Врањеш 2011.

Начин учешћа: гостујући стручњак

Година: 2011.

• Документарна емисија „Музеј жртава геноцида“

Продукција: РТС

Аутор: Раде Московлића

Начин учешћа: гостујући стручњак и координатор Музеја са Удружењем логораша и потомака „Јасеновац“ Београд

Година 2015.

• Троделна документарна емисија „Квадратура круга“

Продукција: РТС

Аутор: Бранко Станковић

Начин учешћа: гостујући стручњак и координатор Музеја са Удружењем логораша и потомака „Јасеновац“ Београд

Година: 2015.

• Документарни филм „Стоп забораву“

Продукција: РТРС

Аутор: Мира Мочовић-Лолић

Начин учешћа: гостујући стручњак

Година: 2015.

• Документарни филм „Деца Иродова“

Продукција: Фондација Пријатељ Божији, Канада

Аутор: Братислав Хаџи Николић

Начин учешћа: гостујући стручњак

Година: 2015.

• Документарни филм „Свједочим злочин над злочинима“

Продукција: РТРС

Аутор: Мира Лолић- Мочовић

Начин учешћа: гостујући стручњак и координатор Музеја са Удружењем логораша и потомака „Јасеновац“ Београд

Година: 2017.

• Документарни филм „Дијанина деца“

Продукција: РТС

Аутор: Слађана Зарић

Начин учешћа: стручни консултант, гостујући стручњак и координатор Музеја са Удружењем логораша и потомака „Јасеновац“ Београд и Градским удружењем бивших логораша Другог светског рата и њихових потомака Бања Лука

Година: 2018.

• Документарни филм „Два лица рата“

Продукција: ТV ORF (Аустрија)

Аутор: Зоран Добрић, 2021.

Начин учешћа: гостујући стручњак и координатор Музеја са Удружењем логораша и потомака „Јасеновац“ Београд

Година: 2021.

Образовање

Основне студије историје завршио на Филозофском факултету у Новом Саду 2011. године.

Мастер студије историје уписао на Филозофском факултету у Београду, где је одбранио мастер рад на тему : Хуманитарна акција Диане Будисављевић 1941-1945.

Hа Филозофском факултету у Београду, као студент докторских студија ради на изради дисертације : Концентрациони логор Јасеновац и култура сећања. Компаративна анализа.

Укупна просечна оцена током студирања износи 9,12.

Објављени радови :

•  1.) G. Burazor, Humanitarna akcija Diane Budisavljević 1941-1945, Novi Sad, 2012.
• 2.) G. Burazor, „Prilog istraživanju humanitarne akcije Diane Budisavljević“, Топола, бр. 3, год. 3, Доња Градина, 2017.
• 3.) G. Burazor, „Grobno polje 142“, Топола, бр.4. год. 4, Доња Градина, 2018. 4.) G. Burazor, „Memorijal pod nadzorom : Jasenovac“, Limes Plus, br. 2-3, Beograd, 2018.
• 5.) Г. Буразор, „Друга монографија о Јасеновцу“, Токови историје, бр.2, Београд, 2020.

Конференције и семинари

International conference Jasenovac : Past and Present,  Hugo Valentin Centre at Uppsala, Mémorial de la Shoah in Paris, the Department of History at the University of Belgrade, the Department of History at the Faculty of Philosophy, University of Zagreb, 15. – 17. decembar 2021.

Rad : The Death toll in Jasenovac between History, Memory and Politics

Радно искуство :

• Наставник историје у „ОШ Деспот Стефан Лазаревић“, Београд, (2019.).
• Наставник историје у „Шеста београдска гимназија“, Београд, (2020. – 2022.).
• Кустос-приправник у Музеју жртава геноцида, Београд, (2022. –  ).