Отварање изложбе биће одржано у четвртак, 16. априла 2026. године, са почетком у 18 часова у просторијама Завичајног музеја Градишка.

Изложба ,,ПОВРАТАК – прича која траје“ кроз фотографије и документа сведочи о судбини српске деце са Козаре и из Поткозарја током Другог светског рата и њиховој потрази за својим идентитетом. Посетиоци ће бити у прилици да се кроз изложбену поставку упознају са истрајношћу преживеле деце, данас људи у позним годинама, који ни после осам деценија од трагичне Козарачке епопеје нису престали да верује да ће сазнати ко су, чији су, одакле су и шта се током Другог светског рата догодило са члановима њихових породица.

Музеј жртава геноцида овом изложбом наставља снажну институционалну сарадњу са културним и научним установама из Републике Српске у циљу очувања историјске истине и јачања културе сећања на наше невино пострадале претке.

Након пројекције, в.д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина и извршни директор Музеја Никола Милошевски одржали су предавање на тему „Злочини над Србима и Јеврејима на Косову и Метохији током Другог светског рата“.

Посебну вредност догађају дало је активно учешће публике — посетиоци су поделили лична и породична сећања, а посебно охрабрује иницијатива наставника историје да се овакви програми приближе и ученицима, чиме се отвара простор за континуирано образовање младих генерација и неговање одговорног односа према прошлости.

Библиотеци у Белој Цркви донирали смо комплетан издавачки опус Музеја жртава геноцида, чиме је значајно обогаћен фонд ове установе.

Током боравка у Белој Цркви, представници Музеја обишли су Народни музеј, где их је кроз сталну поставку спровео директор те установе Игор Вокоун, упознајући их са најзначајнијим сегментима културно-историјског наслеђа.

Сарадња са установама културе у Белој Цркви — Библиотеком и Музејом, на чијем је челу Игор Вокоун, представља значајан корак ка даљем развоју заједничких програма и продубљивању институционалних веза.

Посебну захвалност упућујемо колеги Вокоуну на иницијативи, срдачном гостопримству и успешној сарадњи.

У часопису „Годишњак за истраживање геноцида“ објављују се изворни научни радови, прегледни радови, научне критике, полемике и осврти, излагања са научних скупова, стручни радови, прикази књига или периодика из области истраживања геноцида, холокауста, злочина против човечности, ратних злочина, као и културе сећања на жртве ратних страдања.

На страници Музеја жртава геноцида посвећеној Годишњаку можете пронаћи основне информације о часопису, Упутство за ауторе на српском и енглеском језику, најновији број Годишњака, као и архиву свих претходних бројева часописа.

Уредништво часописа усвојило је Упутство за ауторе у складу са одговарајућим међународним и националним стандардима, као и актима Министарства просвете.

Годишњак се налази у Crossref бази.

Музеј жртава геноцида се подједнако радује наставку сарадње са својим досадашњим ауторима, као и успостављању сарадње са онима чији ће радови први пут бити објављени у „Годишњаку за истраживање геноцида“.

Радови за објаљивање у наредном броју Годишњака прихватају се до 30. септембра 2026. године.

Филм је приказан у Арт биоскопу ,,Александар Лифка” уочи манифестације ,,Дани ратног филма и инвалидитета” под покровотиљеством Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Пре пројекције филма публици су се обратили в.д. директора Музеја жртава геноцида г. Бојан Арбутина, директор Арт биоскопа г. Александар Токовић, и представник Фондације ,,Светозар Милетић” г. Мирослав Каран.

Посебно нас је обрадовала посета средњошколаца из Гимназије ,,Светозар Марковић” и овом приликом се искрено захваљујемо професорима историје г. Сави Самарџићу и г. Душану Павловићу.

На промоцији су говорили аутор књиге Јован Костић, политиколог Архива Косова и Метохије Стефан Филиповић, историчар Дома културе у Грачаници Александар Гуџић, и вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина.

Музеј се посебно захваљује директорки Дома културе Милени Максимовић на гостопримству и сарадњи која ће резултирати новим заједничким пројектима у наредном периоду.

Изложба је посвећена страдању српског народа на Косову и Метохији током деведесетих година прошлог века.

Ану Брнабић, председницу Народне скупштине Републике Србије и Николу Селаковића, министра културе Републике Србије, кроз поставку су провели Бојан Арбутина, в.д. директора Музеја жртава геноцида и Никола Милошевски, извршни директор Музеја.

Kроз архивску грађу, сведочанства, документе међународних институција и визуелне материјале, поставка осветљава страдање српских цивила и ратних заробљеника са простора Косова и Метохије крајем 20. и почетком 21. века, са посебним фокусом на страдање жртава илегалне трговине органима, једног од најмонстуознијих злочина у савременој људској историји.

Документарни филм осветљава страдање српских логораша током Другог светског рата у нацистичким логорима смрти у Норвешкој. У филму je посебна пажња посвећена трагичним судбинама заточеника који су из Баната депортовани у логоре смрти, али и заточеницима са осталих подрчјуа окупиране Краљевине Југославије.

Након пројекције филма организована је панел дискусија у оквиру које су се обратили аутор филма г. Кнут Фловик Торесен, вршилац дужности директора Народног музеја у Кикинди г. Милош Пушара, и наш уважени колега и историчар г. Марко Мартиновић.

Том приликом потписан је Протокол о сарадњи, а директори двеју установа, Бојан Арбутина и Симона Трипкович, договорили су и гостовање изложбе Музејa жртава геноцида у Музеју фотографије у Марибору.

Након тога, кустос Урош Докл организовао је стручно вођење кроз сталну поставку Музејa народног ослобођења.

Захваљујемо се колегама из Мариборa на срдачној добродошлици и конструктивним разговорима, који су већ приликом ове посете резултирали договором о реализацији више заједничких пројеката.

Публици су се обратили извршни директор Музеја жртава геноцида г. Никола Милошевски, директор Народне библиотеке Србац г. Славиша Стојковић, и ауторка гђа Биљана Марцојевић.

Ова изложба, посвећена женама – хероинама отпора, страдања и борбе у Другом светском рату, биће отворена до 8. априла 2026. године.

Кроз архивску грађу, личне приче, фотографије и документе, поставка осветљава женску храброст, пожртвованост и допринос историји слободе. Милица Тепић, Хилда Дајч, Диана Будисављевић, Вида Јоцић, Мира Цикота, Лепа Радић, Олга Петров, Дринка Павловић, Јелена Ћетковић, Радмила Божић и Стана Арнаут само су неке од бројних жена чије су хуманост, одважност и ангажовање оживљени кроз изложбену поставку.

Аутор поставке је г. др ум Никола Радосављевић, програмски директор Музеја жртава геноцида.

Изложбу прати и каталошка публикација на српском и енглеском језику.

Реализацију изложбе подржали су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.

Музеј жртава геноцида се захваљује колегиницама и колегама из Народне библиотеке Србац на плодотворној сарадњи и гостопримству.

Наиме, Фондација Музеја сваке године опредељује финансијска средства за подршку институцијама културе у земљи и региону, па се тим поводом са Дејаном Стојановићем, замеником председника општине Бојник, разговарало о обнови споменика „17. фебруар“, који има важно место у култури сећања овог краја. Потом је организован састанак и са Далибором Кривокапићем, директором Дома културе у тој општини, коме ће Фондација Музеја жртава геноцида помоћи у набавци неопходне опреме за сталну поставку. Том приликом Народној библиотеци ,,Вук Караџић” у Бојнику уручене су публикације нашег Музеја.

О обнови споменика ,,17. фебруар” представници Музеја разговарали су и са колегама из Завода за заштиту споменика културе града Ниша, на челу са директором те установе Душаном Андрејевићем.

Радна посета окончана је обиласком Меморијалног комплекса ,,12. фебруар” у Нишу, где је делегацију Музеја кроз изложбену поставку провео њен аутор Небојша Озимић, на чему му искрено захваљујемо. Од колеге Озимића преузели смо вредну аудио-визуелну грађу коју чини 167 трака на којима су забележена сведочанства преживелих логораша, а које ће наш Музеј дигитализовати у наредном периоду.

Велику захвалност дугујемо и нашим домаћинима – Општини Бојник и Заводу за заштиту споменика културе града Ниша – на топлој добродошлици и спремности да одмах започнемо заједничке пројекте.