Ауторка ове вредне монографске публикације је наша драга колегиница гђа Гордана Шеатовић, виши књижничар у Музеју жртава геноцида.

За графичку опрему књиге заслужан је г. др ум Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида. 

У припреми за штампу публикације велику захвалност дугујемо гђи Оливери Ристић, гђи Исидори Ињац и гђи Марици Буцек. 

Објављивање ове публикације омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида на чијем је челу управитељ г. Станко Дебељаковић

Истовремено са изласком књиге из штампе, наша драга колегиница гђа Шеатовић је, у оквиру рада округлог стола Библиотекарског друштва Србије организованом у Даљу (Република Хрватска) представила рад, задатке и циљеве библиотеке Музеја жртава геноцида. Округли сто Библиотекарског друштва Србије организован је са циљем да пружи подршку библиотекарима специјалних библиотека свих типова, а нарочито онима у процесу формирања, кроз предавања истакнутих стручњака у области матичне делатности.

Програм округлог стола формиран је са идејом о значају интердисциплинарног приступа који захтевају специјалне библиотеке.

Извод из закључка: 

,,Књига о Библиотеци Музеја жртава геноцида има за циљ да представи њен развој од постанка (2007) па све до данас. 

На почетку књиге приказана је организација рада Музеја жртава геноцида са посебним освртом на улогу библиотека, посебно специјалних библиотека у установама културе које прикупљају, чувају и обрађују библиотечки материјал драгоцен за историју српског народа.

Музеј жртава геноцида институционално је почео са радом 1995. године. Стручна обрада и инвентарисање библиотечког фонда почело је 2006. године. Библиотека је регистрована кад су се за то стекли законски услови, 18. јула 2007. године, када је и уписана у Централни регистар Народне библиотеке Србије. Од свог настанка до данас, Библиотека је расла и полице су се испуњавале књигама. За то читав музејски тим изражава посебну захвалност свим дародавцима, а било их је много. 

Иако на страницама ове публикације нису набројани сви, важно је нагласити да су сва имена дародаваца записана у музејским инвентарним књигама, (књ. I–V).

Први дародавци чије су књиге затечене у Музеју били су др Милан Булајић, др Драгоје Лукић, др Јефто Шашић и Бранко Бокан. Њима су се касније придружили Бранислав Божовић, Милан Басташић, Милентије Пешаковић, Велимир Иветић, Дајана Џонстон и многи други.

У књизи су представљене и сажете биографије првих дародаваца,
нека од њихових ауторских дела и број публикација које су поклонили Библиотеци. Највећи број књига набављен је поклонима. 

Успостављањем континуиране издавачке делатности Музеја, 2007. године почела је размена публикација са сродним институцијама. Не само што се и на тај начин фонд увећавао већ су, путем размене са Народном библиотеком Србије, музејска издања стизала у националне, универзитетске библиотеке и институте широм света“.

Наше колегинице, историчар и кустос гђа Биљана Марцојевић и антрополог и сарадник Музеја жртава геноцида гђа Теодора Стојиљковић, упознале су присутне са најхрабријим женама које су обележиле протекли век.

Херојство Милунке Савић, пркос Лепе Радић, пожртвованост Милице Тепић, бол Ане Виле, као и бројне други јуначки подвизи наших хероинa остали су заувек уткани у нашу колективну свест.

Повод за одржавање ове трибине је државни празник Дан примирја у Првом светском рату (11. новембар).

Предвиђено је да штанд Музеја жртава геноцида буде у хали бр. 4.

Са поносом подсећамо на то да је, почев од 1992. године када је основан, Музеј жртава геноцида, као самостални издавач или у суиздаваштву, до сада објавио укупно 145 књига (научних монографија), док у истом том периоду публиковани зборници радова, чији је Музеј (су)издавач, садрже укупно 422 струлна и научна рада.

Стога вас све срдачно позивамо да посетите штанд Музеја жртава геноцида у оквиру предстојећег Међународног сајма књига у Београду и у мноштву драгоцених наслова одаберете оно што посебно привлачи Ваше интересовање.

Биће то прилика да сви заинтересовани обогате своје личне библиотеке бројним музејским издањима, као и да у непосредном разговору са нашим стручњацима, који ће све време бити на музејском штанду, допуне и објективизују своја знања о најтрагичнијој теми читаве многовековне историје српског народа, а то је геноцид почињен над Србима на подручју НДХ.

Такође, овом приликом позивамо и јавне библиотеке у Републици Србији да своје књижне фондове обогате најзначајнијим музејским издањима.