Представницима бројних медија обратили су се директор Музеја жртава геноцида историчар г. Дејан Ристић и кустос историчар г. Бојан Арбутина који су том приликом детаљније говорили о значају овог безмерно важног историјског документа, његовој садржини, као и о начину на који је Република Србија дошла у посед Директиве бр. 25.

Музеј жртава геноцида срдачно захваљује свим медијима који су се одазвали позиву на конференцију, као и на томе што континуирано и објективно извештавају о активностима нашег Музеја.

Током дужег и конструктивног разговора детаљно су разматране теме од значаја за обе стране.

Том приликом договорено је успостављање трајне институционалне сарадње Музеја и Државног архива која би се односила на научна истраживања прворазредно важних тема у вези са Другим светским ратом, геноцидом почињеним над Србима, Јеврејима и Ромима на целокупном подручју НДХ, као и на реализацију заједничких пројеката.

Музеј жртава геноцида изражава задовољство због могућности да кроз сарадњу са Хрватским државним.архивом допринесе унапређењу односа Републике Србије и Републике Хрватске у области културе, а посебно културе сећања.

Током дужег, срдачног и отвореног разговора разматрана су најзначајнија питања у вези са научним истраживањима, образовањем и културом сећања на све припаднике српског народа пострадалих у геноциду почињеног над њима од стране хрватске државе током Другог светског рата.

Том приликом договорене су наредне заједничке активности Музеја и Српског народног вијећа.

Музеј жртава геноцида изражава захвалност и поштовање гђи Шимпраги и г. проф. др Пуповцу на плодотворном разговору и постигнутим договорима.

Тим Музеја чине председник Управног одбора Музеја жртава геноцида Његово преосвештенство епископ пакрачко–славонски Г. Јован, директор Музеја г. Дејан Ристић и кустос г. Бојан Арбутина.

Међународна алијанска за сећање на Холокауст окупља представнике влада и најистакнутије стручњаке из чак 35 држава. Република Србија има статус пуноправне чланице почев од 2011. године.

Учешће Националне делегације Републике Србије при IHRA оцењено је од стране представника бројних држава као веома успешно и конструктивно.

Радује нас чињеница да стручњаци Музеја жртава геноцида већ неколико година чине значајан део наше делегације при IHRA која је и овога пута на прави начин представила Републику Србију.

Драгоцену подршку успешном учешћу представника Републике Србије током одржавања овог важног скупа пружила је наша Амбасада у Загребу на челу са амбасадорком гђом Јеленом Милић којој и овом приликом изражавамо захвалност и поштовање.

У питању је, почев од 1945. године, највећа групна посета водећих светских стручњака и званичника више десетина држава једном од најмасовнијих, а свакако најбруталнијем губилишту у читавој Европи током Другог светског рата.

Међу члановима Националне делегације Републике Србије били су наш директор г. Дејан Ристић и кустос г. Бојан Арбутина.

Данашњи догађај представља јединствену и прворазредно значајну прилику да се водећи светски стручњаци и званичници великог броја држава непосредно упознају са драматичним и разарајућим последицама геноцида које је хрватска држава починила над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата.

Вођени снажним утиском које је јасеновачко губилиште оставило на све присутне данашњи обилазак овог стратишта окончан је одавањем почасти и полагањем цвећа у спомен на све недужне јасеновачке жртве.

Тај документ потписали су декан Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици проф. др Звездан Арсић и директор г. Дејан Ристић.

Тиме су успостављене трајне основе за континуирану сарадњу две установе и интензивирање активности у области истраживања, образовања и неговања културе сећања на жртве геноцида почињеног над припадницима српског народа, жртве холокауста, на друге невине жртве страдале у Балканским, Првом и Другом свестком рату, као и током Ратова за југословенско наслеђе.

Музеј жртава геноцида потписивањем протокола о сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Приштини са привременим у Косовској Митровици успоставио је сарадњу са свим филозофским факултетима на територији Републике Србије и српском етничком простору.

Директор г. Ристић у просторијама Филозофског факултета одржао је трибину на тему ,,Зашто (не) заборављамо?“. Организатори овог предавања су Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Музеј жртава геноцида и Српско историјско друштво. Модератор предавања је историчар г. Лука Јовановић, сарадник у настави Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Музеј жртава геноцида подсећа да се ових дана навршава осамдесет друга годишњица стравичних страдања српских цивила у злочинима које је регуларна војска Трећег Рајха (Вермахт) починила на територијама Драгинца, односно Јадра, Краљева и Крагујевца у јесен 1941. године.

Стога је данас у Краљеву одржана комеморативна седница Скупштине града током које се званичницима обратио директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић.

Након тога, неколико хиљада Краљевчана, предвођених градоначелником г. др Предрагом Терзићем, упутило се ка Гробљу стрељаних где су одали почаст недужним жртвама краљевачком крвавог октобра, присуствовали помену и уметничком програму.

👇

Сâм вођа Трећег Рајха, Адолф Хитлер, заинтересовао се за побуну у окупираној Србији која је у пролеће 1941. године организована у два покрета отпора те је задатак гушења устанка поверио генералу пешадије Францу Бемеу, чије ће име остати упамћено по наредбама које бревелоквентно изражавају сву суровост и злочиначки наум немачких окупатора у Србији.

Наиме, већ 20. септембра 1941. године, примивши заповедништво, генерал Беме се предано посветио задатку. Дана 25. септембра је у наредби својим војницима и официрима саопштио: ,,Ваш задатак је да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример, који мора најтеже погодити целокупно становништво“.

Не треба мислити искључиво на то да су злочини који су у наредним данима након ове наредби почињени били само одмазда за победе српске војске у Првом светском рату. Напротив, злочини су имали за циљ и да демотивишу устаничке снаге које су већ оствариле почетне успехе. Баш зато је, генерал Беме, 10. октобра 1941. издао злогласну наредбу:

,,Буде ли губитака међу немачким војницима или ‘фолксдојчерима’, територијално надлежни командант све до команданта пука закључно, наредиће стрељање противника према следећим стопама:
а) За сваког убијеног немачког војника или ‘фолксдојчера’ (мушкарца, жену или дете) 100 заробљеника или талаца:
б) За сваког рањених немачког војника или ‘фолксдојчера’ 50 заробљеника или талаца.
Стрељање ће извршити трупе“.

Два батаљона 698. пука 342. немачке пешадијске дивизије ушла су у Драгинац код Лознице у суботу 11. октобра 1941. године. На челу тих јединица налазио се командант пуковник Фон Штраус. Запосевши све важније зграде и окупљајући становништво Драгинца и околних места обећањима о давању исправа које су потребне за слободно кретање, Немци су осигурали довољан број цивила које треба стрељати да би се задовољила квота коју је дефинисао генерал Беме. Само 14. октобра 1941. (када се и обележава Дан сећања на цивиле стрељане у Драгинцу) стрељано је 1359 цивила. У наредним данима злочини су се наставили да би били окончани када је остварена квота од око 2950 стрељаних српских цивила.

Командант 749. пука Вермахта, мајор Ото Деш, издао је наредбу о извршењу стрељања талаца у Краљеву. Непосредни извршилац стрељања цивила у Краљеву био је командант места Алфонс Мациович.
Размере злочина у Краљеву застрашују колико и злочини у Драгинцу и Јадру. У Лагеру, како су као место стратишта таоци називали локомотивску халу у кругу Железничке станице, Немци су стрељали 1910 цивила старосне доби између 18 и 55 година, махом железничара, инжењера, радника у школама и установама, фабрикама авиона и вагона. Укупан број стрељаних, који обухвата и жене, децу и старе, је најмање 2258 цивила, страдалих у октобарском злочину 1941. године. Први таоци су узети на овај дан, пре 81 годину, а прва група талаца је стрељана у току дана 15. октобра. Највећи број их је стрељан у ноћи између 15. и 16. октобра 1941. године.

У Крагујевцу су снаге Вермахта под командом мајора Паула Кенига, попут злодела у Драгинцу и Краљеву, починиле злочин против човечности, стрељајући најмање 2796 цивила у Крагујевцу и околним селима, укључујући и око 300 деце старосне доби између 8 и 15 година. Стрељања су вршена 19, 20. и 21. октобра 1941. године.

Музеј жртава геноцида подсећа и на то да су, нажалост, у вршењу појединих од ових злочина, поред припадника Вермахта, учествовали и српски квислинзи, Љотићевци (тзв. Српски добровољачки корпус).

Подсећамо да Република Србија обележава 21. октобар као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Истовремено, Музеј жртава геноцида овим путем позива јавност на очување културе сећања на све невино страдале цивиле током Другог светског рата на простору окупиране Југославије, а посебно на цивиле страдале у Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу.

Данас је у Београду одржан састанак министра информисања и телекомуникација у Влади Републике Србије г. др Мирослава Јовановића и директора Музеја жртава геноцида г. Дејана Ристића.

Током дужег, срдачног и отвореног разговора разматране су теме од значаја за даљу афирмацију културе сећања на наше страдалнике из периода Другог светског рата и то посебно у области информисања.

Музеј жртава геноцида изражава захвалност и поштовање министру г. др Јовановићу на показаном интересовању за активности нашег тима и исказану подршку овој јединственој установи културе.

Уговор су, на основу претходно потпусаног протокола о сарадњи две установе културе, потписали г-ђа Даниела Николова, директорка Музеја македонске борбе за самосталност, и г. Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

Овом приликом, г-ђа др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, г. Дејан Ристић директор Музеја жртава геноцида, и г. Станко Дебељаковић, управитељ Фондације Музеја жртава геноцида, потписали су Уговор о размени музејске грађе и Уговор о поклону након чега су јавности по први пут представили драгоцене предмете добијене у међумузејској размени и путем поклона.

Две значајне установе културе и Фондација Музеја жртава геноцида по први пут потписали су овакву врсту уговора којима се остварује правни оквир за даљи развој међуинституционалне сарадње и за размену предмета који излазе из тематских оквира којима се оне баве.

Историјски музеј Србије уступио је 100 телеграма усташке надзорне службе, архивских извора првог реда, који сведоче о приликама у сабирним и логорима смрти НДХ, као и о ситуацији на терену у НДХ током Другог светског рата, док су Музеј жртава геноцида и Фондација Музеја жртава геноцида обогатили збирке Историјског музеја Србије уступањем 70 фотографија и докумената из Првог светског рата и међуратног периода, као и бистама Станоја Главаша и Васе Чарапића, војвода и јунака Првог српског устанка, урађених у техници патинираног гипса.