Кроз своје предавање г. Арбутина је представио однос нашег друштва према култури сећања као једном изузетно важном елементу у очувању националног идентитета. Говорећи о томе колико је важно да се култура сећања развије у друштву г. Арбутина је истакао да је лично и породично сећање основа за формирање свести о одређеним историјским процесима.

Господин Арбутина осврнуо се и на формирање институција које се баве овом темом, попут Музеја жртава геноцида, који припрема сталну поставку у Пребиловцима, једном од настрадалнијих места у току Другог светског рата.

Говорећи о раду овог Музеја г. Арбутина је направио паралелу са сличним институцијама из региона и света те изразио наду да ће кроз сарадњу Републике Србије и Републике Српске свест о култури сећања бити подигнута на знатно виши ниво.

Аутор поставке је наш колега и истакнути српски графичар др ум. Никола Радосављевић.

Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.

Нашем Музеју учињена је посеба част да управо овом изложбом буде отворен у потпуности реконструисан и опремљен простор музејске поставке у оквиру Спомен-подручја ,,Слободиште“ у Крушевцу.

У ту сврху (потпуне реконструкције и опремања) Влада Републике Србије уложила је више од 25.000.000,00 динара.

Изложбом у продукцији нашег музеја, након деценија девастираности и запуштености, отворен је још један репрезентативан музејски простор који ће од 14. октобра ове године примити и нову сталну поставку посвећену недужним цивилним жртвама, припадницима српског народа, умореним на том локалитету током Другог светског рата. Наш музеј, у сарадњи са Народним музејом у Крушевцу, а под покровитељством Града Крушевца, већ увелико активно учествује у припреми те важне поставке.

Данас је у Народном музеју Србије одржана прес-конференција током које су се представницима средстава јавног информисања обратили г-ђа Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије, и г. Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

Прес-конференција уприличена је поводом недавног открића аутентичног списка дела српске деце спасене из хрватских логора смрти захваљујући акцији племените Диане Будисављевић током Другог светског рата.

Обавештавамо да ће, почев од среде 26. априла 2023. године, па у наредних десет дана, у атријуму Народног музеја Србије бити изложен аутентични списак дела српске деце спасене захваљујући племенитој Диани Будисављевић из хрватских логора у другој половини 1942. године који је однедавно у поседу Музеја жртава геноцида.

Од претходног петка, када смо то објавили, наши, као и бројни медији у региону,
брује о епохалном открићу до кога је Музеј дошао.

Под ознакама ,,хитна вест“, ,,епохално откриће“ или ,,у српској престоници експлодирала историографска бомба“, медији у региону и Западној Европи не престају да извештавају о томе да је Музеј, након више од 80 година, дошао до, како то називају, ,,српске Шиндлерове
листе“.

Такође, водећи стручњаци и институције у свету упућују честитке Музеју на овом открићу. Довољно ће бити уколико укажемо на то да су прве стигле из САД и Израела.

У питању је оригинални списак који садржи податке о безмало 5.800 српске деце спасене у оквиру акције племените Диане Будисављевић.

Услед огромног интересовања јавности и медија Музеј жртава геноцида је одлучио да тај прворазредно вредан артефакт привремено изложи у Народном музеју Србије.

Аутор поставке је др ум. г. Nikola Radosavljević, кустос у Музеју жртава геноцида.

Изложбу прати истоимени двојезични српско-енглески каталог који је у виду ПДФ-а већ постављен на интернет страницу Музеја – www.muzejgenocida.rs

Реализацију изложбе омогућили су Министарство Културе и Фондација Музеја жртава геноцида под управом г. Станко Дебељаковић, а подржали Народни музеј – Крушевац, Музеј Југославије и Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије ,,Венац“.

Изложба ће бити отворена за посетиоце од 1. до 25. марта 2023. године.

Током трајања изложбе биће организован читав низ пратећих образовних програма истручних вођења.

Улаз је слободан.

Добро дошли 🇷🇸

Данас нас је још једном својом посетом у низу почаствовао и обрадовао академик проф. др Љубодраг Димић, један од најистакнутијих и најзначајнијих српских историчара.

У срдачном и дужем разговору са уваженим проф. др Димићем анализирали смо бројне изазове са којима се већ читав низ година суочавају српска и међународна научна заједница у контексту истраживања геноцида почињеног над Србима од стране хрватске државе током Другог светског рата.

Музеј изражава поштовање и захвалност уваженом академику проф. др Љубодрагу Димићу на драгоценим промишљањима и предлозима у вези са начинима превладавања изазова у научној сфери.

Током дужег и отвореног разговора у ком су учествовали секретар за културу Града Панчева г-ђа Марија, Јевић, директор Музеја г. Дејан Ристић, помоћник директора г. Станко, Дебељаковић, руководилац Група за програме у култури, образовању, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида г. др ум. Никола Радосављевић, као и директори и чланови управа свих установа културе којима је оснивач Град Панчево договорено је интензивирање сарадње Музеја са наведеним установама и Градом.

Музеј жртава геноцида изражава поштовање и захвалност челницима Града Панчева и установа културе на спремности да интензивније сарађују у сфери неговања и афирмације културе сећања на наше сународнике страдале током Другог светског рата.