Током дужег, срдачног и отвореног разговора разматрана су најзначајнија питања у вези са научним истраживањима, образовањем и културом сећања на све припаднике српског народа пострадалих у геноциду почињеног над њима од стране хрватске државе током Другог светског рата.

Том приликом договорене су наредне заједничке активности Музеја и Српског народног вијећа.

Музеј жртава геноцида изражава захвалност и поштовање гђи Шимпраги и г. проф. др Пуповцу на плодотворном разговору и постигнутим договорима.

Музеј жртава геноцида је током претходних година у два наврата објавио драгоцену научну студију историчара г. др Цветковића на српском језику, а сада то чини и у преводу на енглески језик.

Да би се размере страдања јеврејске заједнице окупиране Србије правилно схватиле потребно их је компаративно приказати, односно сагледати у односу на претрпљене губитке других народа са окупиране територије. У том смеру је и истраживачки рад аутора био посебно усмерен на полну, старосну, образовну и професионалну структуру јеврејских жртава који у ширем смислу прати регионалну и локалну „динамику“ Холокауста, улогу најмасовнијих губилишта као што су логори на београдском Старом Сајмишту, у Топовским шупама, на Бањици, на Црвени крст у Нишу и др.

Узимајући у обзир различите податке о структури припадника јеврејске популације, како оне пре Другог светског рата тако и оне настале током холокауста као и пописе жртава и друга сведочанства, Драган Цветковић не само да реконструише полну, старосну, образовну, професионалну структуру јеврејских жртава већ прати регионалну и локалну „динамику“ Холокауста, улогу најмасовнијих губилишта, као што су логори Сајмиште, Топовске шупе, Бањица, Црвени крст, али и оних расутих широм Србије.

Овакав приступ, уз обиље графикона, табела и статистичког материјала, даје једну прецизну слику Холокауста богату подацима (колико дозвољавају сачувани извори и други чињенички материјал), али не замагљује или занемарује праву природу и димензије људског страдања.

Показујући овај феномен кроз, на први поглед, „хладне бројеве“, аутор додаје нашим сазнањима пуно конкретних, вредних закључака који показују да је у холокаусту нестало Јевреја готово у потпуности у неким професијама (до рата значајно заступљених), да је систематично уништавање јеврејског становништва од стране немачког окупационог апарата имало као резултат и један страшан „статистички доказ“ који је, по својој висини, био на самом врху ефикасности убилачке машинерије у окупираној Европи.

(из рецензије историчара проф. др Милана Ристовића)

О аутору

Драган Цветковић (1969) је доктор историјских наука и музејски саветник.

У Музеју жртава геноцида руководи пројектом ревизије пописа „Жртве рата 1941-1945“ из 1964. године. Такође учествује у прикупљању и обради грађе, дигитализацији и изради документационе базе Музеја, те као коаутор у изради изложби.

Области интересовања су му Други светски рат на подручју Југославије, ратни губици становништва, геноцид почињен над Србима на целокупном подручју НДХ и Холокауст. Спектар истраживања му се креће од претрпљених губитака на микроплану (насеља и општине) до укупних губитака Југославије.

Равномерно је посвећен истраживању претрпљених губитака цивилног становништва, припадника партизанског покрета, као и припадника Војске Краљевине Југославије. Посебну пажњу посвећује феномену страдања у концентрационим и логорима смрти међу којима логори Јасеновац и Сајмиште имају истакнуто место.

Aутор је монографије под насловом ,,Од Топовских шупа до Сајмишта : квантитативна анализа Холокауста у окупираној Србији“ (Београд, 2020) и коаутор књиге ,,Ljudski gubici Hrvatske 1941 – 1945. godine : Pitanja, primjeri, rezultati“ (Zagreb, 2005).

У научној и стручној периодици и зборницима радова публикованим у земљи и иностранству др Драган Цветковић објавио је више од 30 научних чланака и стручних радова.

Тим Музеја чине председник Управног одбора Музеја жртава геноцида Његово преосвештенство епископ пакрачко–славонски Г. Јован, директор Музеја г. Дејан Ристић и кустос г. Бојан Арбутина.

Међународна алијанска за сећање на Холокауст окупља представнике влада и најистакнутије стручњаке из чак 35 држава. Република Србија има статус пуноправне чланице почев од 2011. године.

Учешће Националне делегације Републике Србије при IHRA оцењено је од стране представника бројних држава као веома успешно и конструктивно.

Радује нас чињеница да стручњаци Музеја жртава геноцида већ неколико година чине значајан део наше делегације при IHRA која је и овога пута на прави начин представила Републику Србију.

Драгоцену подршку успешном учешћу представника Републике Србије током одржавања овог важног скупа пружила је наша Амбасада у Загребу на челу са амбасадорком гђом Јеленом Милић којој и овом приликом изражавамо захвалност и поштовање.

У питању је, почев од 1945. године, највећа групна посета водећих светских стручњака и званичника више десетина држава једном од најмасовнијих, а свакако најбруталнијем губилишту у читавој Европи током Другог светског рата.

Међу члановима Националне делегације Републике Србије били су наш директор г. Дејан Ристић и кустос г. Бојан Арбутина.

Данашњи догађај представља јединствену и прворазредно значајну прилику да се водећи светски стручњаци и званичници великог броја држава непосредно упознају са драматичним и разарајућим последицама геноцида које је хрватска држава починила над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата.

Вођени снажним утиском које је јасеновачко губилиште оставило на све присутне данашњи обилазак овог стратишта окончан је одавањем почасти и полагањем цвећа у спомен на све недужне јасеновачке жртве.

Тај документ потписали су декан Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици проф. др Звездан Арсић и директор г. Дејан Ристић.

Тиме су успостављене трајне основе за континуирану сарадњу две установе и интензивирање активности у области истраживања, образовања и неговања културе сећања на жртве геноцида почињеног над припадницима српског народа, жртве холокауста, на друге невине жртве страдале у Балканским, Првом и Другом свестком рату, као и током Ратова за југословенско наслеђе.

Музеј жртава геноцида потписивањем протокола о сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Приштини са привременим у Косовској Митровици успоставио је сарадњу са свим филозофским факултетима на територији Републике Србије и српском етничком простору.

Директор г. Ристић у просторијама Филозофског факултета одржао је трибину на тему ,,Зашто (не) заборављамо?“. Организатори овог предавања су Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Музеј жртава геноцида и Српско историјско друштво. Модератор предавања је историчар г. Лука Јовановић, сарадник у настави Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Међународну научну конференцију, у организацији Музеја жртава геноцида, свечано ће у сали ,,Београд“ Палате Србија у среду 8. новембра 2023. године у 9.00 часова отворити председница Владе Републике Србије гђа Ана Брнабић. Том приликом обратиће се и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида Његово преосвештенство епископ пакрачко–славонски Г. Јован и директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић.

Одржавање ове међународне научне конференције омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.

Повод за одржавање скупа јесте наступајућа 80. годишњица (1944-2024) од када је Рафаел Лемкин сковао термин и дефинисао појам геноцидa.

Скуп ће бити посвећен разматрању правних, историографских и других академских дефиниција појма геноцид кроз призму злочина извршених над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске, самим злочинима почињеним на том простору, контексту у коме су се одиграли, драматичним последицама које су злочини проузроковали и трагичном наслеђу које су оставили.

Скуп ће окупити научнике из области историје и других сродних наукаиз Србије и иностранства.

Радови који буду представљени на скупу биће током 2024. године објављени у зборнику у двојезичном издању на српском и енглеском језику.

Теме којима ће се бавити реномирани стручњаци–учесници конференције односе се на геноцид почињен над Србима на целокупном подручју НДХ; појам геноцида и његова тумачења у историографији и праву; идеолошке основе и законодавну праксу геноцида у НДХ; државу, институције, политичке организације и покрете као носиоце спровођења геноцида, ратних злочина и злочина против човечности; Холокауст у НДХ; геноцид над Ромима у НДХ; ратне злочине почињене на простору НДХ; страдање деце у НДХ; извршиоце, спасиоце и посматраче; проблематику утврђивања броја страдалих држављана Краљевине Југославије са простора НДХ, односно на простору НДХ; злоупотребу цивилних жртава са простора НДХ у савременом јавном простору; жртве са простора НДХ у књижевности, на филму, у ликовној и музичкој уметности, стрипу; културу сећања на жртве у НДХ; обраду тема у вези са геноцидом над Србима, Холокаустом, геноцидом над Ромима, ратним злочинима и злочинима против човечности на простору НДХ у настави и школским уџбеницима.

Након одржаног предавања ученици су имали прилику да погледају документарно-играни филм у продукцији Музеја жртава геноцида под насловом ,,Србија већа од страха: Предавање о тишини професора Павловића“.

Након предавања стручњаци Музеја жртава геноцида, гђа др Милица Карић и гђа Биљана Марцојевић, одговарали су на бројна питања заинтересованих ученика у вези са поменутом темом, али и у вези са темама из раздобља Другог светског рата.

У наредном периоду следе нам бројне образовне активности у школама широм Србије које са радошћу очекујемо.

Аутор поставке је г. др ум. Никола Радосављевић, кустос у Музеју жртава геноцида.

Изложбу прати истоимени двојезични српско-енглески каталог који је, у виду ПДФ, постављен на интернет страницу Музеја – www.muzejgenocida.rs

Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе Републике Србије и Фондација Музеја жртава геноцида под управом г. Станка Дебељаковића, а подржали, Музеј Југославије, Војни музеј и Ансамбл народних игара и песама АП Косово и Метохија ,,Венац“.

Изложба је до сада представљена у два српска града – Крушевцу и Параћину.

Ова поставка представља редак пример музеолошке обраде масовних зверстава и репресалија почињених од стране албанских квислинга над цивилним српским и јеврејским становништвом на подручју АП Косово и Метохија у раздобљу Другог светског рата и сведочи о једном безмало у потпуности заборављеном злочину.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 25. новембра 2023. године.

Музеј жртава геноцида подсећа да се ових дана навршава осамдесет друга годишњица стравичних страдања српских цивила у злочинима које је регуларна војска Трећег Рајха (Вермахт) починила на територијама Драгинца, односно Јадра, Краљева и Крагујевца у јесен 1941. године.

Стога је данас у Краљеву одржана комеморативна седница Скупштине града током које се званичницима обратио директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић.

Након тога, неколико хиљада Краљевчана, предвођених градоначелником г. др Предрагом Терзићем, упутило се ка Гробљу стрељаних где су одали почаст недужним жртвама краљевачком крвавог октобра, присуствовали помену и уметничком програму.

👇

Сâм вођа Трећег Рајха, Адолф Хитлер, заинтересовао се за побуну у окупираној Србији која је у пролеће 1941. године организована у два покрета отпора те је задатак гушења устанка поверио генералу пешадије Францу Бемеу, чије ће име остати упамћено по наредбама које бревелоквентно изражавају сву суровост и злочиначки наум немачких окупатора у Србији.

Наиме, већ 20. септембра 1941. године, примивши заповедништво, генерал Беме се предано посветио задатку. Дана 25. септембра је у наредби својим војницима и официрима саопштио: ,,Ваш задатак је да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример, који мора најтеже погодити целокупно становништво“.

Не треба мислити искључиво на то да су злочини који су у наредним данима након ове наредби почињени били само одмазда за победе српске војске у Првом светском рату. Напротив, злочини су имали за циљ и да демотивишу устаничке снаге које су већ оствариле почетне успехе. Баш зато је, генерал Беме, 10. октобра 1941. издао злогласну наредбу:

,,Буде ли губитака међу немачким војницима или ‘фолксдојчерима’, територијално надлежни командант све до команданта пука закључно, наредиће стрељање противника према следећим стопама:
а) За сваког убијеног немачког војника или ‘фолксдојчера’ (мушкарца, жену или дете) 100 заробљеника или талаца:
б) За сваког рањених немачког војника или ‘фолксдојчера’ 50 заробљеника или талаца.
Стрељање ће извршити трупе“.

Два батаљона 698. пука 342. немачке пешадијске дивизије ушла су у Драгинац код Лознице у суботу 11. октобра 1941. године. На челу тих јединица налазио се командант пуковник Фон Штраус. Запосевши све важније зграде и окупљајући становништво Драгинца и околних места обећањима о давању исправа које су потребне за слободно кретање, Немци су осигурали довољан број цивила које треба стрељати да би се задовољила квота коју је дефинисао генерал Беме. Само 14. октобра 1941. (када се и обележава Дан сећања на цивиле стрељане у Драгинцу) стрељано је 1359 цивила. У наредним данима злочини су се наставили да би били окончани када је остварена квота од око 2950 стрељаних српских цивила.

Командант 749. пука Вермахта, мајор Ото Деш, издао је наредбу о извршењу стрељања талаца у Краљеву. Непосредни извршилац стрељања цивила у Краљеву био је командант места Алфонс Мациович.
Размере злочина у Краљеву застрашују колико и злочини у Драгинцу и Јадру. У Лагеру, како су као место стратишта таоци називали локомотивску халу у кругу Железничке станице, Немци су стрељали 1910 цивила старосне доби између 18 и 55 година, махом железничара, инжењера, радника у школама и установама, фабрикама авиона и вагона. Укупан број стрељаних, који обухвата и жене, децу и старе, је најмање 2258 цивила, страдалих у октобарском злочину 1941. године. Први таоци су узети на овај дан, пре 81 годину, а прва група талаца је стрељана у току дана 15. октобра. Највећи број их је стрељан у ноћи између 15. и 16. октобра 1941. године.

У Крагујевцу су снаге Вермахта под командом мајора Паула Кенига, попут злодела у Драгинцу и Краљеву, починиле злочин против човечности, стрељајући најмање 2796 цивила у Крагујевцу и околним селима, укључујући и око 300 деце старосне доби између 8 и 15 година. Стрељања су вршена 19, 20. и 21. октобра 1941. године.

Музеј жртава геноцида подсећа и на то да су, нажалост, у вршењу појединих од ових злочина, поред припадника Вермахта, учествовали и српски квислинзи, Љотићевци (тзв. Српски добровољачки корпус).

Подсећамо да Република Србија обележава 21. октобар као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Истовремено, Музеј жртава геноцида овим путем позива јавност на очување културе сећања на све невино страдале цивиле током Другог светског рата на простору окупиране Југославије, а посебно на цивиле страдале у Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу.

Музеј жртава геноцида саопштава да је управо објављена прва научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату која је у потпуности преведена на страни језик.

У питању је капитално научно дело историчарке и музејске саветнице госпође Силвије Крејаковић под насловом IDENTITIES OF THE VICTIMS EXECUTED IN KRALJEVO IN OCTOBER 1941 посвећено злочину против човечности почињеном од стране немачких окупационих власти и оружаних снага над цивилима у Краљеву у периоду између 15. и 20. октобра 1941. године.

Након чак три издања ове научне студије, које је почев од 2013. године на српском језику објавио Музеј жртава геноцида, од данас је пред нашом и иностраном стручном и широм јавношћу превод ове студије на енглески језик што ће значајно допринети интернационализацији теме страдања Срба у Другом светском рату.

С тим у вези, Музеј посебно наглашава то да је ово прва научна студија посвећена теми страдања припадника нашег народа током Другог светског рата коју је ова установа културе у целости објавила на једном страном језику од свог оснивања сада већ далеке 1992. године.

Тиме је успостављена још једна специјализована едиција у оквиру музејске богате издавачке продукције која до сада обухвата безмало 150 научних студија. Ова едиција, под називом In translatione, има за циљ да се у оквиру ње објављују најзначајније научне студије српских историчара посвећене страдању Срба у Другом светском рату и то у целости у преводу на страни језик.

Објављивање ове драгоцене научне студије у преводу на енглески језик омогућили су Министарство културе, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида.

Планирано је да до краја године, осим редовних публикација на српском језику, Музеј објави још две научне студије у преводу на енглески језик.

Ова драгоцена и јединствена научна студија објављена је као допринос Музеја жртава геноцида обележавању наступајуће тужне годишњице краљевачког масакра над цивилима који су средином октобра 1941 године у том граду починиле немачке нацистичке окупационе власти и оружане снаге.

Научна студија госпође Крејаковић садржи до сада најцеловитију и најутемељенију анализу једног од највећих ратних злочина почињених над недужним цивилима на подручју Републике Србије током свеукупног трајања Другог светског рата.

Она је, истовремено, истинска ризница информација и знања, али и позив савременим генерацијама да се одговорно, објективно и трајно сећају невиних краљевачких страдалника.

Рецензент ове научне студије је академик проф. др Љубодраг Димић, доскораашњи шеф Катедре за историју Југославије у оквиру Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, који је у анализи научног истраживања госпође Крејаковић преточеног у ову капиталну студију посебно нагласио:

Уместо политичке употребе и ,,лицитирања” бројем убијених и именима жртава, пред нама је истраживачки резултат који одликује прецизност у утврђивању чињеница, околности, контекста.

*

*          *

Извод из рецензије академика проф. др Љубодрага Димића:

Почев од 1945, град Краљево обележава свој трагични „октобар 1941“. И ма како изгледало да је проблематика тог догађаја одавно постала историја, прошлост испуњена сећањима и болом, покушај његовог истраживања и рационализације броја жртава показује у којој је мери то и данас догађај који није ослобођен политичности. У „конструкцији сећања“ на жртве злочина у Краљеву 1941, важно место су свих претходних деценија имали политичари и пропагандисти, а тек делом и историчари. На тај начин, истраживање које је обавила колегиница Крејаковић неминовно је отворило и важно питање односа према прошлости коју истражују (тај однос мора бити рационалан и критички) и односа политичара према догађајима који обележавају (тај однос мора бити испуњен пијететом према жртвама). „Истицање“ произвољног броја погубљених у Краљеву 1941, без инсистирања на његовом повезивању са именима свирепо побијених људи, само је још један од видова дехуманизације жртава „краљевачког октобра“ и њихова даља увреда. Тој лошој и распрострањеној навици, истраживање колегинице Крејаковић „стаје на пут“.