Овом приликом, г-ђа др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, г. Дејан Ристић директор Музеја жртава геноцида, и г. Станко Дебељаковић, управитељ Фондације Музеја жртава геноцида, потписали су Уговор о размени музејске грађе и Уговор о поклону након чега су јавности по први пут представили драгоцене предмете добијене у међумузејској размени и путем поклона.

Две значајне установе културе и Фондација Музеја жртава геноцида по први пут потписали су овакву врсту уговора којима се остварује правни оквир за даљи развој међуинституционалне сарадње и за размену предмета који излазе из тематских оквира којима се оне баве.

Историјски музеј Србије уступио је 100 телеграма усташке надзорне службе, архивских извора првог реда, који сведоче о приликама у сабирним и логорима смрти НДХ, као и о ситуацији на терену у НДХ током Другог светског рата, док су Музеј жртава геноцида и Фондација Музеја жртава геноцида обогатили збирке Историјског музеја Србије уступањем 70 фотографија и докумената из Првог светског рата и међуратног периода, као и бистама Станоја Главаша и Васе Чарапића, војвода и јунака Првог српског устанка, урађених у техници патинираног гипса.

Јуче је у Народном музеју – Крушевац свечано отворена ауторска изложба историчара г. др Ненада Антонијевића, музејског саветника у Музеју жртава геноцида, под називом ,,ПРЕЋУТАНИ ЗЛОЧИН: Зверства албанских квислинга над Србима и Јеврејима на Косову и Метохији у Другом светском рату“.

Аутор поставке је др ум. г. Никола Радосављевић, кустос у Музеју жртава геноцида.

Продукциони тим који је реализовао ову комплексну поставку, поред г. Радосављевића, чинили су г-ђа Биљана Марцојевић, г. Станко Дебељаковић, г-ђа Јасмина Тутуновић Трифунов, г-ђица Ана Ферлан, г-ђа Соња Колувија, г. Гавро Буразор, г-ђа Оливера Ристић, г-ђа Марица Буцек и г. Небојша Илић.

Изложбу прати истоимени двојезични српско-енглески каталог који је у виду ПДФ-а већ постављен на интернет страницу Музеја – www.muzejgenocida.rs

Реализацију изложбе омогућили су Министарство Културе и Фондација Музеја жртава геноцида под управом г. Станко Дебељаковић, а подржали Народни музеј – Крушевац, Музеј Југославије, Војни музеј Београд, Етнографски музеј у Београду и Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије ,,Венац“.

Током отварања изложбе присутнима су се обратили историчар г. Никола Пантелић, в.д. директора Народног музеја – Крушевац, историчар г. др Ненад Антонијевић, аутор изложбе, историчар г. Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, Његово преосвештенство епископ крушевачки Г. др Давид, г-ђа Јасмина Палуровић, градоначелница Крушевца, као и г-ђа Данијела Ванушић, помоћница министра културе.

У уметничком делу програма учествовали су солисти Ансамбла народних игара и песама Косова и Метохије ,,Венац“ који су извели државну химну Републике Србије и неколико традиционалних народних песама косовско-метохијских Срба.

Изложба ће бити отворена за посетиоце од 1. до 25. марта 2023. године.

Током трајања изложбе биће организован читав низ пратећих образовних програма истручних вођења.

Улаз је слободан.

Аутор поставке је др ум. г. Nikola Radosavljević, кустос у Музеју жртава геноцида.

Изложбу прати истоимени двојезични српско-енглески каталог који је у виду ПДФ-а већ постављен на интернет страницу Музеја – www.muzejgenocida.rs

Реализацију изложбе омогућили су Министарство Културе и Фондација Музеја жртава геноцида под управом г. Станко Дебељаковић, а подржали Народни музеј – Крушевац, Музеј Југославије и Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије ,,Венац“.

Изложба ће бити отворена за посетиоце од 1. до 25. марта 2023. године.

Током трајања изложбе биће организован читав низ пратећих образовних програма истручних вођења.

Улаз је слободан.

Добро дошли 🇷🇸

Током дужег и отвореног разговора у ком су учествовали секретар за културу Града Панчева г-ђа Марија, Јевић, директор Музеја г. Дејан Ристић, помоћник директора г. Станко, Дебељаковић, руководилац Група за програме у култури, образовању, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида г. др ум. Никола Радосављевић, као и директори и чланови управа свих установа културе којима је оснивач Град Панчево договорено је интензивирање сарадње Музеја са наведеним установама и Градом.

Музеј жртава геноцида изражава поштовање и захвалност челницима Града Панчева и установа културе на спремности да интензивније сарађују у сфери неговања и афирмације културе сећања на наше сународнике страдале током Другог светског рата.

Наиме, поводом обележавања тужне осамдесете годишњице немачко-хрватских масовних ратних злочина почињених над десетинама хиљада Срба у области Козаре и Поткозарја, Музеј жртава геноцида приређује репрезентативну изложбу под називом „Козара 1942“.

Аутори изложбе су историчари докторанд г. Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида, г-ђа Марина Љубичић Богуновић, виша кустоскиња Меморијалног музеја на Мраковици, и г. Борис Радаковић, кустос Меморијалног музеја на Мраковици.

Аутор поставке је г. др ум Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида.

Поставку употпуњавају две публикације. У питању су двојезични, српско-енглески, каталог изложбе и зборник изабраних сведочанстава и архивалија о козарачкој епопеји под насловом ,,Козара 1942. године : Одабрана сведочанства и документи“. Припремом за штампу ове две публикације руководила је г-ђица Александра Мишић, кустоскиња и извршна уредница издавачке делатности Музеја жртава геноцида.

Наглашавамо и то да ће на изложби, поред осталог, по први пут од окончања Другог светског рата бити представљени поједини експонати, као и аутентични аудио-видео записи трагичних догађаја на Козари (тзв. сликописи НДХ).

Реализацију пројекта подржали су Министарство културе, Телеком Србија, Национални парк „Козара“, Фондација Музеја жртава геноцида и њен управитељ г. Станко Дебељаковић.

Изложба ће бити свечано отворена 22. децембра 2022. године у 19 часова у Народном музеју – Зрењанин.

Аутори изложбе су историчари докторанд г. Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида, г-ђа Марина Љубичић Богуновић, виша кустоскиња Меморијалног музеја на Мраковици, и г. Борис Радаковић, кустос Меморијалног музеја на Мраковици.

Аутор поставке је г. др ум Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида.

Поставку употпуњавају две публикације. У питању су двојезични, српско-енглески, каталог изложбе и зборник изабраних сведочанстава и архивалија о козарачкој епопеји под насловом ,,Козара 1942. године : Одабрана сведочанства и документи“. Припремом за штампу ове две публикације руководила је г-ђица Александра Мишић, кустоскиња и извршна уредница издавачке делатности Музеја жртава геноцида.

Наглашавамо и то да ће на изложби, поред осталог, по први пут од окончања Другог светског рата бити представљени поједини експонати, као и аутентични аудио-видео записи трагичних догађаја на Козари (тзв. сликописи НДХ).

Реализацију пројекта подржали су Министарство културе, Телеком Србија, Национални парк „Козара“, Фондација Музеја жртава геноцида и њен управитељ г. Станко Дебељаковић.

Поред тога, ауторски тим изложбе, као и Музеј жртава геноцида, захваљују на сарадњи у реализацији ове поставке, посвећене афирмацији културе сећања на трагична страдања цивила почињена у геноциду Независне Државе Хрватске над српским народом, следећим институцијама Републике Српске: Архиву Републике Српске и директору г. Бојану Стојнићу, Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске и директорки г-ђи Љиљи Петровић, Музеју Републике Српске и в.д. директора г. Давору Стрики, Музеју Козаре у Приједору и директору г. Зорану Радоњићу, Спомен-подручју „Доња Градина“ и директорки г-ђи Тањи Тулековић, као и многим другима.

БИТКА НА КОЗАРИ

У периоду од 10. јуна до 15. јула 1942. године спроведена је немачко-хрватска офанзива на подручје Козаре у циљу уништавања партизанских снага.

Успешне борбе вођене у пролеће 1942. године, ширење слободне територије, ослобађање важних стратешких тачака и градских и привредних центара, попут Приједора, Љубије, Оштреља и Босанског Петровца, као и константно угрожавање виталних комуникацијских праваца долинама Саве, Врбаса и Сане, биле су довољан разлог да немачке и хрватске војне снаге покрену опсежну офанзиву на жариште устанка и најјаче партизанско упориште у Босанској Крајини – на Козару.

Офанзиву на Козару предводио је немачки генерал Фридрих Штал, командант 714. пешадијске дивизије Вермахта и командант Борбене групе Западна Босна, формиране искључиво за потребе офанзиве, а под чијом командом су се налазиле и хрватске усташке и домобранске јединице.

Многоструко надмоћније, процењује се да је у офанзиви на Козару учествовало око 30 хиљада немачких и хрватских војника, непријатељске снаге опколиле су око три и по хиљаде партизана (НОВ и ПОЈ) сврстаних у батаљоне Другог крајишког народноослободилачког партизанског одреда и око 80 хиљада српских цивила који су се повукли у густе козарачке шуме пред непријатељском офанзивом.

И поред херојске борбе и отпора припадника партизанских јединица и народа, безизлазност из тешке ситуације приморала је руководства устаника на Козари да донесу одлуку о пробоју обруча.

Након извршених пробоја партизанских снага 3-4. и 4-5. јула 1942. године у шумама Козаре остали су рањеници, цивили и партизани који нису успели да пробију непријатељски обруч.

По престанку организованог партизанског отпора немачко-хрватске снаге кренуле су у „чишћење“ терена што је подразумевало ликвидацију рањених партизана на лицу места, док су цивили који су преживели ратна дејства током борби одвођени у тзв. прихватне логоре формиране свуда око Козаре, а затим даље у злогласне логоре међу којима је највећи број Козарчана доспео у систем концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, али и у логор Сајмиште у Земуну, као и у логоре у Норвешкој и Немчакој.

Један део цивила, углавном жена и деце, завршио је у Славонији где су били размештени по хрватским селима као бесплатна радна снага.

Процењује се да је током офанзиве на Козару страдало преко 40 хиљада Срба, од којих је чак око 12 хиљада деце старости до петанаест година. Од поменутог броја две трећине страдалих српских цивила живот је изгубило током офанзиве или у логорима и стратиштима након офанзива, а страдања, пре свега деце, била би и трагичнија да није било помоћи коју је за Срба у усташким логорима покренула Дијана Будисављевић.