Изложба је постављена у Музеју на македонската борба, са седиштем у Скопљу, једној од најзначајнијих националних установа културе Републике Северне Македоније.

Током свечаног отварања присутнима су се обратили директорка Музеја македонске борбе за самосталност гђа Даниела Николова, директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић, историчарка уметности проф. др Јелена Ердељан, Њена екселенција амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији гђа Невена Јовановић, Његово преосвештенство епископ пакрачко–славонски Г. Јован и г. Адам Шукало, лични изасланик председника Републике Србије г. Александра Вучића.

Изложбу прате двојезични српско-македонски каталог и луксузна српско–енглеска монографија посвећена делу монахиње Марије чија је аутор наша истакнута историчарка уметности гђа др Јелена Ердељан, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе Републике Србије и Фондација Музеја жртава геноцида, а подржали Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији и Српски културно-информативни центар ,,СПОНА“ у Скопљу.

Овом приликом посебно наглашавамо то да је, након бројних представљања у Републици Србији и иностранству, ово уједно и прво представљање ове изложбе у једној европској престоници. Планирано је да наредне године ова изложба буде представљена у Москви и другим европским престоницама.

,,Ова њена изложба је заиста једно од најљепших свједочанстава о Јасеновцу. Заиста, сва досадашња свједочанства су била другачија, али, ово њено свједочанство није ни налик осталима, оно је посебно, овдје је присутно њено виђење у духу, али, не смрти и пролазностим него у духу Васкрсења. Јер све што је насликала испуњено је тим духом Васкрсења. Јер је она кроз распеће и Васкрсење Христово сагледала страдање јасеновачко.“

митрополит црногорско – приморски Амфилохије (1938 – 2020)

Чланица Управног одбора Музеја жртава геноцида проф. др Јелена Ердељан и члан Управног одбора Фондације Музеја жртава геноцида г. Бојан Арбутина сусрели су се данас са проф. др Ратком Дуевим, деканом Филозофског факултета у Скопљу.

Сусрету су присуствовали и дипломатски представници Републике Србије у Републици Северној Македонији.

Током срдачног, дужег и отвореног разговора договорено је успостављање трајне институционалне сарадње Музеја и Факуктета што ће дати значајан допринос афирмацији културе сећања на заједничке недужне жртве два братска народа током Другог дветског рата.

Први показатељ обостране потребе за сарадњом је и данашње предавање истакнуте српске историчарке уметности проф. др Јелене Ердељан на Филозофском факултету у Скопљу на тему ,,Уметност православног Балкана и њена рецепција у савремено доба“.

Ово предавање представља увод у изложбу Музеја жртава геноцида, под називом ,,Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“, чији је аутор монахиња Марија (Антић), припадница монашке обитељи српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу (Епархија пакрачко-славонска), која ће бити отворена у четвртак, 16. новембра, са почетком у 13 часова у Музеј на македонската борба – Скопје.

Предавање гђе проф. др Јелене Ердељан плод је сарадње Музеја жртава геноцида, Фондације Музеја жртава геноцида, Филозофског факултета Универзитета ,,Свети Кирил и Методиј“ у Скопљу, Музеја македонске борбе за самосталност и СПОНА – Српски културно информативни центар.

Музеј жртава геноцида у среду и четвртак, 8. и 9. новембра текуће године, у Палати Србија у Београду организује Међународну научну конференцију под називом „80 година појма геноцид – Студија случаја: Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ“.

Током ова два дана своја излагања имаће неколико десетина стручњака из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Мађарске, Пољске, Израела, Ватикана…

Одржавање ове међународне научне конференције омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.

Повод за одржавање скупа јесте наступајућа 80. годишњица (1944-2024) од када је Рафаел Лемкин сковао термин и дефинисао појам геноцидa.

Скуп је посвећен разматрању правних, историографских и других академских дефиниција појма геноцид кроз призму злочина извршених над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске, самим злочинима почињеним на том простору, контексту у коме су се одиграли, драматичним последицама које су злочини проузроковали и трагичном наслеђу које су оставили.

Скуп окупља научнике из области историје и других сродних наука из Србије и иностранства.

Радови који буду представљени на скупу биће током 2024. године објављени у зборнику у двојезичном издању на српском и енглеском језику.

Теме којима ће се бавити реномирани стручњаци–учесници дводневне међународне научне конференције односе се на геноцид почињен над Србима на целокупном подручју НДХ; појам геноцида и његова тумачења у историографији и праву; идеолошке основе и законодавну праксу геноцида у НДХ; државу, институције, политичке организације и покрете као носиоце спровођења геноцида, ратних злочина и злочина против човечности; Холокауст у НДХ; геноцид над Ромима у НДХ; ратне злочине почињене на простору НДХ; страдање деце у НДХ; извршиоце, спасиоце и посматраче; проблематику утврђивања броја страдалих држављана Краљевине Југославије са простора НДХ, односно на простору НДХ; злоупотребу цивилних жртава са простора НДХ у савременом јавном простору; жртве са простора НДХ у књижевности, на филму, у ликовној и музичкој уметности, стрипу; културу сећања на жртве у НДХ; обраду тема у вези са геноцидом над Србима, Холокаустом, геноцидом над Ромима, ратним злочинима и злочинима против човечности на простору НДХ у настави и школским уџбеницима.