Поводом текста и апела, који се појавио на интернет порталу Нови Стандард (видети везу: www.standard.rs, доцента др Дејана Антића, наставника на Департману за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу, у коме упозорава јавност на план општинских власти у Сурдулици да на месту масовног страдања Срба у годинама бугарске окупације Србије у Првом светском рату дозволе изградњу пословно-услужног комплекса, Музеј жртава геноцида из Београда има потребу и обавезу да се огласи.
Музеј жртава геноцида из Београда, институција која је кроз Закон о култури добила у надлежност развијање културе сећања на српске жртве током читавог двадесетог века, овим саопштењем у потпуности пружа подршку доценту др Дејану Антићу у намери да сачува од заборава страдање српског народа јужне Србије током Првог светског рата које би било озбиљно нарушено изградњом пословно-услужног комплекса на месту стратишта. Свесни чињенице да се политиком памћења може конструисати пожељна слика прошлости, која нужно не мора одговарати историјској истини, сматрамо да би било погубно дозволити изградњу било каквог објекта на месту страдања, осим објекта који би за циљ имао чување сећања на страдаланике. С тога, изградња спомен-обележја или меморијалног центра на простору уз Дубоку долину би требало да буде најпречи задатак, како бисмо се достојно одужили невино настрадалим прецима, и како бисмо, као држава и друштво, показали озбиљност и намеру да од заборава сачувамо страдања нашег народа. Уместо пословно-услужног комплекса, место страдања уз Дубоку долину би требало да постане место сећања и обавезна станица сурдуличких, врањанских, лесковачких и других школа, на коме ће се млађим генерацијама говорити о страдању њихових предака.
Музеј жртава геноцида
