Једна од трибина посвећена мојој књизи „Усташе и православље“ организована је у парохијском дому Саборног храма у Панчеву крајем 1989. године. Сагласност за то дао је епископ банатски Амфилохије. Прочитао је ту књигу и дао благослов.
У протеклих 30 година сусретали смо се у разним приликама случајно или по договору: у Београду, на Цетињу, у Подгорици, у Великој у Васојевићима и у Пивској доли (великим стратиштима из Другог светског рата, у Пакрацу, Јасеновцу… и у Музеју жртава геноцида.
Пре две-три године, у једном разговору у Патријаршији, интересовао са о телима побијених Срба која су долазила Савом од Јасеновца, наговестивши да би о томе могао Синод да расправља. А Јасеновац је походио, колико је мени познато, 1984. године, на дан освећења новог храма Светог Јована Крститеља у истоименом селу. На освећењу патријарх Герман је у својој проповеди казао да праштамо као хришћани али не смемо да заборавимо велику трагедију.
Интересовање Српске православне цркве и Срба за Јасеновац порасло је доласком епископа Јована (Ћулибрка) у Славонску епархију, који је, узгред речено, монашки постриг примио у цетињском манастиру код митрополита Амфилохија. Уосталом, то најбоље потврђује бројност учесника и гостију у Недељи јасеновачких мученика.
Мада сам имао прилично сусрета, у посебном сећању остаће онај на аеродрому у Подгорици, 12. јула 2017. године, на дан његовог одласка у Ватикан, на састанак са представницима Католичке цркве у Хрватској. Том приликом уручио сам му документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, који је направљен у продукцији Музеја жртава геноцида. На молбу митрополитову, филм је насинхронизован на италијански језик. На првом састанку у Ватикану пет копија је предато домаћинима.
Када су Музеј жртава геноцида и Архив Српске православне цркве потписали протокол о сарадњи, митрополит Амфилохије је био члан Синода. Када је појачана сарадња Музеја и Одбора за Јасеновац, митрополит је био члан Одбора…
На вест да сам увелико у припремама за дугометражни документарни филм о Јасеновцу, казао ми је да му се обратим ако затреба помоћ. Догађаји су, у међувремену, кренули чудним током: вирусна пандемија, проблеми у монтажи филма, митрополит је оболео и…
Једна од митрополитових жеља данас је испуњена: било је то при крају сахране када су на ковчег бачена три грумена земље из Мораче, са Косова и Метохије и из Јасеновца.
Вјечнаја памјат!
