Радници и сарадници Музеја жртава геноцида имају приличан ниво толеранције према сваком другом који има различито мишљење о одређеним темама из основне делатности – у овом случају реч је о мишљењима о великим страдањима српског народа у ратовима вођеним у 20. веку. Ми бранимо своје ставове јер смо убеђени да смо у поменутим темама боље упућени од многих који нам замерају сва и свашта и при том користе вишедеценијске стереотипове који су одавно одбачени.
Све активности Музеја су транспарентне и доступне јавности у разним формама. Унапред смо свесни да ће уследити бројне замерке и примедба и понека сугестија. Све то нас неће поколебати јер сматрамо да одговорно испуњавамо своје обавезе.
Када поједине личности на наш рачун упуте тешке речи без покрића, а једина „заштита“ су им звучна титула, имамо право да се бранимо. Најновији пример представља случај бројних тврдњи академика проф. др Василија Ђ. Крестића изречених у штампаним медијима у којима оспорава звања и знања најпре мене као директора а потом и осталих радника и сарадника Музеја жртава геноцида. Ми прихватимо критике са чињеницама али не и оно што се може оквалификовати као лаж. Уосталом, на званичној интернет страници Музеја понудили смо везе са одређеним Крестићевим текстовима уз наш одговор. Тако чинимо и овај пут. На његове тешке и опоре речи у тексту „Прорадила је машта умишљеног тужиоца“ којим је одговорио др Миши Ђурковићу (Печат, 12. фебруар 2021), мени је посветио неколико пасуса са речима и квалификација које, ипак, нису достојне једног академика. Због тога сам реаговао текстом и послао га редакцији поменутог недељника. Како она то није објавила, нудим га читаоцима на расуђивање.
Одговор можете прочитати овде: преузмите ПДФ
