У среду, 19. јануара 2022. године су у просторијама атељеа нашег истакнутог вајара Миодрага Живковића, а на основу недавно потписаног уговора о откупу, преузети одливци два репрезентативна дела овог великог ствараоца. У питању су одливци споменика стрељаним ђацима и професорима у Крагујевцу и споменика бици на Сутјесци. Свечану примопредају откупљених одливака два репрезентативна дела великог вајара обавили су његова кћерка г-ђа Ина Шаљић и директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић.
На овај начин Музеј жртава геноцида постао је једина јавна установа културе у свету која у својим збиркама поседује одливке ова два изузетна уметничка остварења. Ово тим пре што је одливак једног од најзначајнијих Живковићевих дела, а у питању је споменик бици на Сутјесци, као један од најзначајнијих експоната 2018. године био изложен у њујоршком Музеју савремене уметности током трајања поставке под називом Ка бетонској утопији : Архитектура у Југославији 1948-1980 (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980).
_ _ _ _ _
Миодраг Живковић (1928-2020)
Био је истакнути српски, југословенски и светски вајар друге половине XX века.
Његова богата каријера, започела је крајем 50-тих година (скулптура „Борац“, Рашка, 1959. године) и била је уско повезана са буђењем свести о важности неговања културе сећања.
Све већа временска разлика од краја рата и стасавање генерација које нису осетиле рат условили су да се са скромних обележја у виду спомен-плоча, биста и мањих споменика пређе на монументалне споменике.
Овај период (1961-1981. – тзв. друга фаза модернизма) је пажњу ставила и на очување сећања на цивилне жртве рата у односу на раније раздобље (1949-1960. – слављење јунака и учесника револуције).
Управо у овом времену тада млади вајар Миодраг Живковић налази свој простор за деловање. Његов први велики успех у вези је са јавним конкурсом за споменик стрељаним ђацима и професорима у Крагујевцу. Иако првобитно у више наврата одбијан, његово идејно решење за споменик коначно је било прихваћено.
Тако је Миодраг Живковић започео своје дуго путовање кроз стваралачки рад и енергију, и постао аутор бројних репрезентативних, уметнички високо вреднованих и амблематичних јавних споменика од којих су неки од најзначајнијих они у крагујевачким Шумарица, на Тјентишту, на Кадињачи и др. Наведеним остварењима Миодрага Живковића југословенско монументално вајарство је умногоме искорачило изван оквира социјалистичке Југославије у идејном, идеолошком, поетском и сваком другом смислу, те су означила почетак нове фазе модернизма у архитектури и уметности уопште.
Његово стваралаштво имало је снажног одјека и изван граница тадашње Југославије. Живковић је свој лични печат оставио и радом на спомен-костурници у Италији, као и у виду јавних споменика који су постављени у Чилеу и Габону. Експресивни израз и аутентичност манифестовали су се у у облику бројних самосталних изложби међу којима се посебно издвајају оне реализоване у иностранству (Сантјаго де Чилеу, 1970), Пунта Аренасу (1971). Био је запажени представник Југославије на Бијеналу у Венецији 1980. године.
Миодраг Живковић је био професор Факултета примењених уметности у Београду.
И данас се сматра једним од најзначајнијих и најаутентичнијих српских, југословенских и светских стваралаца друге половине претходног и почетка овог века у области монументалног вајарства и јавних споменика.
