Извор: Нова С
Музеј жртава геноцида обележиће три деценије рада 22. априла а препознат је као угледна, утицајна и референтна национална и међународна установа у области афирмације културе сећања, рекао је директор ове установе Дејан Ристић, на конференцији за медије, када је најавио свечано обележавање овог јубилеја које је заказано у Народном музеју Србије у петак, у 13 часова.
Тада ће, како је рекао, међу званицама бити чланови Владе Србије, високи достојанственици традиционалних верских заједница, председник Српске академије наука и уметности Владимир Kостић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, руководиоци Матице српске, представници националних институција културе Србије и Републике Српске…
– Иначе, 22. април је и национални Дан сећања на жртве геноцида почињеног над Србима на простору Независне државе Хрватске, као и као и на жртве Холокауста и Самударипена – истакао је Ристић и додао да је Музеј жртава геноцида јединствена институција, не само на подручју Републике Србије, већ и читаве југоисточне Европе.
Он је подсетио да га је основала Народна скупштина Републике Србије 1992. године ради трајног сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Музеј жртава геноцида садржи три важне компоненте. Научно истраживачки рад, потом издавачка делатност, изложбе и јединствени образовни програми посебно модификовани за различите узрасте, и бројни играни и документарни филмови.
И одржава редовну комуникацију са свим најутицјнијим установама која се баве културом сећања у свету. То су Меморијални центар Јад Вашем, Меморијални музеј Холокауста у Вашингтону, Државни музеј Аушвиц Биркенау, Спомен подручје Јасеновац, Спомен подручје Доња Градина. Тим Музеја жртава геноцида ову иснтитуцију доживљава као једно од места за промишљање, и за бављење културом сећања утемељеном искључиво у добром, објективном и целовитом познавању историјских чињеница којима приступамо интердисциплинарно.
Наше појединачно и заједничко сећање треба да буде објективно и целовито, рекао је Дејан Ристић.
– Потребно је да због обима и карактера страдања нашег народа у Другом светском рату које је окаратерисано појмом геноцид, буде такво да сведочећи феномен сопственог страдања будемо једна врста етичког, духовног и интелектуалног светионика другим народима и друштвима. То је неопходно како бисмо допринели да се никада нешто слично не деси, не само нама већ било ком народу у свету. У периоду 20. века једини геноцид почињен у југоисточној Европи јесте геноцид почињен над припадницима српског народа на целокупној територији Независне Државе Хрватске. Вероватно примећујете да у тој формулацији све време инсистирам да се геноцид одиграо на целокупној територији НДХ, да је био осмишљен и спроведен од стране државе која је била и независна и хрватска – истакао је Ристић и упозорио да тај геноцид има своју вишедеценијску генезу, страшан драматичан ток током четири ратне године и последице које још увек осећамо у демографском и сваком другом смислу.
Епицентар геноцида био је систем логора смрти НДХ у Јасеновцу, месту које се са правом у нашој јавности и светској научној заједници сматра најбруталнијим и најмонструознијим губилиштем у читавој Европи у Другом светском рату.
– Од оснивања Музеј жртава геноцида је чувао тај пламен сећања и афирмисао знање и основне етичке вредности и утицао на креирање и рекреирање културе сећања. Следио пример и праксу Јад Вашема у Јерусалиму, и других релевантних међународних институција бавећи се пре свега темом која је за нас примарна, а то је геноцид почињен над припадницима нашег народа у НДХ, а са дужном пажњом јавном меморијализацијом жртава Холкауста и Самударипена на територију читаве Југославије. Музеј жртава геноцида током 30 година чува пламен сећања, афирмише знање и основне етичке вредност и утиче на креирање културе сећања на нашем етничком простору.
Ристић је упозорио да су међу бројне изазове данашњег света спадају бујање неонацизма, неофашизма и неоусташтва и да се томе морамо супротставити знањем, упорношћу, стрпљењем, достојанством и племенитошћу.
Они који сматрају да су нацизам, фашизам и усташтво побеђени 9. маја 1945. године горко се варају. Време након тог датума показује да су они само доживели пораз у једној бици али не и у идејном рату и против тога се морамо борити знањем – оценио је Ристић.
У односу на прошлу годину Музеј жртава геноцида је успео да утростручи број запослених стручњака, програмски буџет те установе увећан за 80 посто, основали су Фондацију, и једина је установа културе која има своје стипендисте који се усавршавају у Србији, Израелу и Ватикану.
На наше питање да ли ће Музеј добити своју зграду, Ристић је објаснио да се у последњих годину дана ради интензивно на анализи потенцијалних локација у Београду где би могао да буде пресељен Музеј жртава геноцида.
Београд је био једина престоница у окупираној Европи која је на својој урбаној територији имала два логора – Старо сајмиште и Бањицу, али и читав низ стратишта у Јајинцима, Бежанијској коси, Лединама и другима. Зато пажљиво анализирамо који би то простор био функционалан за потребе музеја – закључио је историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.
