• НОВОСТИ
    • Архива новости
  • ЈАВНЕ НАБАВКЕ
  • ДОКУМЕНТИ
    • Прописи
    • Извештаји о раду
    • Информатор о раду
    • Финансијски планови и извештаји
  • ИНФО ЗА КОРИСНИКЕ
  • КОНТАКТ
ћирилица | latinica
Музеј жртава геноцида Београд
  • НАСЛОВНА
  • О НАМА
  • НАШ ТИМ
  • ИЗЛОЖБЕ
  • БИБЛИОТЕКА
  • РАТНЕ ЖРТВЕ
    • Упутство за кориснике
    • Историјат пописа жртава рата 1941 – 1945.
    • Допуне пописа ратних жртава 1941–1945. година
  • ИЗДАЊА
    • Стручни часописи и зборници
      • Новомученици – зборник радова
    • Књиге
      • Књиге 2014. године
      • Књиге 2015. године
      • Књиге 2016. године
      • Књиге 2017. године
      • Књиге 2018. године
      • Књиге 2019. године
      • Књиге 2020. године
      • Књиге 2021. године
      • Књиге 2022. година
    • Каталози изложби
  • ГОДИШЊАК
    • О часопису
    • Упутства за ауторе
    • Нановији број
    • Архива
  • НАСЛОВНА
  • О НАМА
  • НАШ ТИМ
  • ИЗЛОЖБЕ
  • БИБЛИОТЕКА
  • РАТНЕ ЖРТВЕ
    • Упутство за кориснике
    • Историјат пописа жртава рата 1941 – 1945.
    • Допуне пописа ратних жртава 1941–1945. година
  • ИЗДАЊА
    • Стручни часописи и зборници
      • Новомученици – зборник радова
    • Књиге
      • Књиге 2014. године
      • Књиге 2015. године
      • Књиге 2016. године
      • Књиге 2017. године
      • Књиге 2018. године
      • Књиге 2019. године
      • Књиге 2020. године
      • Књиге 2021. године
      • Књиге 2022. година
    • Каталози изложби
  • ГОДИШЊАК
    • О часопису
    • Упутства за ауторе
    • Нановији број
    • Архива
No Result
View All Result
Музеј жртава геноцида Београд
No Result
View All Result
  • НОВОСТИ
  • ЈАВНЕ НАБАВКЕ
  • ДОКУМЕНТИ
  • ИНФО ЗА КОРИСНИКЕ
  • КОНТАКТ

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА: НЕГОВАЊЕ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА

Музеј жртава геноцида Београд by Музеј жртава геноцида Београд
26. aprila 2022.
in Издвајамо из актуелно
0
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА: НЕГОВАЊЕ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА
0
SHARES
29
VIEWS
Поделите на ФејсбукуПоделите на Твитеру

Извор: Нова С

Музеј жртава геноцида обележиће три деценије рада 22. априла а препознат је као угледна, утицајна и референтна национална и међународна установа у области афирмације културе сећања, рекао је директор ове установе Дејан Ристић, на конференцији за медије, када је најавио свечано обележавање овог јубилеја које је заказано у Народном музеју Србије у петак, у 13 часова.


Тада ће, како је рекао, међу званицама бити чланови Владе Србије, високи достојанственици традиционалних верских заједница, председник Српске академије наука и уметности Владимир Kостић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, руководиоци Матице српске, представници националних институција културе Србије и Републике Српске…

blank
blank

– Иначе, 22. април је и национални Дан сећања на жртве геноцида почињеног над Србима на простору Независне државе Хрватске, као и као и на жртве Холокауста и Самударипена – истакао је Ристић и додао да је Музеј жртава геноцида јединствена институција, не само на подручју Републике Србије, већ и читаве југоисточне Европе.

Он је подсетио да га је основала Народна скупштина Републике Србије 1992. године ради трајног сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Музеј жртава геноцида садржи три важне компоненте. Научно истраживачки рад, потом издавачка делатност, изложбе и јединствени образовни програми посебно модификовани за различите узрасте, и бројни играни и документарни филмови.

И одржава редовну комуникацију са свим најутицјнијим установама која се баве културом сећања у свету. То су Меморијални центар Јад Вашем, Меморијални музеј Холокауста у Вашингтону, Државни музеј Аушвиц Биркенау, Спомен подручје Јасеновац, Спомен подручје Доња Градина. Тим Музеја жртава геноцида ову иснтитуцију доживљава као једно од места за промишљање, и за бављење културом сећања утемељеном искључиво у добром, објективном и целовитом познавању историјских чињеница којима приступамо интердисциплинарно.

blank
blank

Наше појединачно и заједничко сећање треба да буде објективно и целовито, рекао је Дејан Ристић.

– Потребно је да због обима и карактера страдања нашег народа у Другом светском рату које је окаратерисано појмом геноцид, буде такво да сведочећи феномен сопственог страдања будемо једна врста етичког, духовног и интелектуалног светионика другим народима и друштвима. То је неопходно како бисмо допринели да се никада нешто слично не деси, не само нама већ било ком народу у свету. У периоду 20. века једини геноцид почињен у југоисточној Европи јесте геноцид почињен над припадницима српског народа на целокупној територији Независне Државе Хрватске. Вероватно примећујете да у тој формулацији све време инсистирам да се геноцид одиграо на целокупној територији НДХ, да је био осмишљен и спроведен од стране државе која је била и независна и хрватска – истакао је Ристић и упозорио да тај геноцид има своју вишедеценијску генезу, страшан драматичан ток током четири ратне године и последице које још увек осећамо у демографском и сваком другом смислу.

Епицентар геноцида био је систем логора смрти НДХ у Јасеновцу, месту које се са правом у нашој јавности и светској научној заједници сматра најбруталнијим и најмонструознијим губилиштем у читавој Европи у Другом светском рату.

– Од оснивања Музеј жртава геноцида је чувао тај пламен сећања и афирмисао знање и основне етичке вредности и утицао на креирање и рекреирање културе сећања. Следио пример и праксу Јад Вашема у Јерусалиму, и других релевантних међународних институција бавећи се пре свега темом која је за нас примарна, а то је геноцид почињен над припадницима нашег народа у НДХ, а са дужном пажњом јавном меморијализацијом жртава Холкауста и Самударипена на територију читаве Југославије. Музеј жртава геноцида током 30 година чува пламен сећања, афирмише знање и основне етичке вредност и утиче на креирање културе сећања на нашем етничком простору.

Ристић је упозорио да су међу бројне изазове данашњег света спадају бујање неонацизма, неофашизма и неоусташтва и да се томе морамо супротставити знањем, упорношћу, стрпљењем, достојанством и племенитошћу.

Они који сматрају да су нацизам, фашизам и усташтво побеђени 9. маја 1945. године горко се варају. Време након тог датума показује да су они само доживели пораз у једној бици али не и у идејном рату и против тога се морамо борити знањем – оценио је Ристић.

blank
blank
blank

У односу на прошлу годину Музеј жртава геноцида је успео да утростручи број запослених стручњака, програмски буџет те установе увећан за 80 посто, основали су Фондацију, и једина је установа културе која има своје стипендисте који се усавршавају у Србији, Израелу и Ватикану.

На наше питање да ли ће Музеј добити своју зграду, Ристић је објаснио да се у последњих годину дана ради интензивно на анализи потенцијалних локација у Београду где би могао да буде пресељен Музеј жртава геноцида.

Београд је био једина престоница у окупираној Европи која је на својој урбаној територији имала два логора – Старо сајмиште и Бањицу, али и читав низ стратишта у Јајинцима, Бежанијској коси, Лединама и другима. Зато пажљиво анализирамо који би то простор био функционалан за потребе музеја – закључио је историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

Previous Post

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДОДЕЛИЛА ПУТНИЧКО ВОЗИЛО МУЗЕЈУ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА

Next Post

ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА НА ОБАЛИ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА У БЕОГРАДУ

Музеј жртава геноцида Београд

Музеј жртава геноцида Београд

Next Post
ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА НА ОБАЛИ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА У БЕОГРАДУ

ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА НА ОБАЛИ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА У БЕОГРАДУ

ИЗБОР ЈЕЗИКА

ћирилица | latinica

ПРАТИТЕ НАС

НАЈЧИТАНИЈИ ЧЛАНЦИ

  • Немачки официри о броју жртава у Јасеновцу

    Немачки официри о броју жртава у Јасеновцу

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • The Genocide Victims’ Museum Reaction to Mr. David Goldman Article Published in the Jerusalem Post/JPost.com on August 14th 2021

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Промоција дела „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату архивске грађе Војног архива“: Дом војске, Београд, 1. децембар 2019.

    0 shares
    Share 0 Tweet 0

АДРЕСА:

  • Трг Николе Пашића 11/III
  • Београд 11000 Србија

КОНТАКТ ТЕЛЕФОН:

+381 11 339-8883

E-пошта:

  • direktor@muzejgenocida.rs
  • office@muzejgenocida.rs

ПРАТИТЕ НАС:

blank
Facebook

  • НОВОСТИ
  • ЈАВНЕ НАБАВКЕ
  • ДОКУМЕНТИ
  • ИНФО ЗА КОРИСНИКЕ
  • КОНТАКТ

© 2022 Музеј Жртава Геноцида Београд. Сва права задржана.

No Result
View All Result
  • НАСЛОВНА
  • О НАМА
  • НАШ ТИМ
  • ИЗЛОЖБЕ
  • БИБЛИОТЕКА
  • РАТНЕ ЖРТВЕ
    • Упутство за кориснике
    • Историјат пописа жртава рата 1941 – 1945.
    • Допуне пописа ратних жртава 1941–1945. година
  • ИЗДАЊА
    • Стручни часописи и зборници
      • Новомученици – зборник радова
    • Књиге
      • Књиге 2014. године
      • Књиге 2015. године
      • Књиге 2016. године
      • Књиге 2017. године
      • Књиге 2018. године
      • Књиге 2019. године
      • Књиге 2020. године
      • Књиге 2021. године
      • Књиге 2022. година
    • Каталози изложби
  • ГОДИШЊАК
    • О часопису
    • Упутства за ауторе
    • Нановији број
    • Архива

© 2022 Музеј Жртава Геноцида Београд. Сва права задржана.

Welcome Back!

Login to your account below

Forgotten Password?

Retrieve your password

Please enter your username or email address to reset your password.

Log In

Add New Playlist