Izvor: Nova S
Muzej žrtava genocida obeležiće tri decenije rada 22. aprila a prepoznat je kao ugledna, uticajna i referentna nacionalna i međunarodna ustanova u oblasti afirmacije kulture sećanja, rekao je direktor ove ustanove Dejan Ristić, na konferenciji za medije, kada je najavio svečano obeležavanje ovog jubileja koje je zakazano u Narodnom muzeju Srbije u petak, u 13 časova.
Tada će, kako je rekao, među zvanicama biti članovi Vlade Srbije, visoki dostojanstvenici tradicionalnih verskih zajednica, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, rukovodioci Matice srpske, predstavnici nacionalnih institucija kulture Srbije i Republike Srpske…
– Inače, 22. april je i nacionalni Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima na prostoru Nezavisne države Hrvatske, kao i kao i na žrtve Holokausta i Samudaripena – istakao je Ristić i dodao da je Muzej žrtava genocida jedinstvena institucija, ne samo na području Republike Srbije, već i čitave jugoistočne Evrope.
On je podsetio da ga je osnovala Narodna skupština Republike Srbije 1992. godine radi trajnog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Muzej žrtava genocida sadrži tri važne komponente. Naučno istraživački rad, potom izdavačka delatnost, izložbe i jedinstveni obrazovni programi posebno modifikovani za različite uzraste, i brojni igrani i dokumentarni filmovi.
I održava redovnu komunikaciju sa svim najuticjnijim ustanovama koja se bave kulturom sećanja u svetu. To su Memorijalni centar Jad Vašem, Memorijalni muzej Holokausta u Vašingtonu, Državni muzej Aušvic Birkenau, Spomen područje Jasenovac, Spomen područje Donja Gradina. Tim Muzeja žrtava genocida ovu isntituciju doživljava kao jedno od mesta za promišljanje, i za bavljenje kulturom sećanja utemeljenom isključivo u dobrom, objektivnom i celovitom poznavanju istorijskih činjenica kojima pristupamo interdisciplinarno.
Naše pojedinačno i zajedničko sećanje treba da bude objektivno i celovito, rekao je Dejan Ristić.
– Potrebno je da zbog obima i karaktera stradanja našeg naroda u Drugom svetskom ratu koje je okaraterisano pojmom genocid, bude takvo da svedočeći fenomen sopstvenog stradanja budemo jedna vrsta etičkog, duhovnog i intelektualnog svetionika drugim narodima i društvima. To je neophodno kako bismo doprineli da se nikada nešto slično ne desi, ne samo nama već bilo kom narodu u svetu. U periodu 20. veka jedini genocid počinjen u jugoistočnoj Evropi jeste genocid počinjen nad pripadnicima srpskog naroda na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske. Verovatno primećujete da u toj formulaciji sve vreme insistiram da se genocid odigrao na celokupnoj teritoriji NDH, da je bio osmišljen i sproveden od strane države koja je bila i nezavisna i hrvatska – istakao je Ristić i upozorio da taj genocid ima svoju višedecenijsku genezu, strašan dramatičan tok tokom četiri ratne godine i posledice koje još uvek osećamo u demografskom i svakom drugom smislu.
Epicentar genocida bio je sistem logora smrti NDH u Jasenovcu, mestu koje se sa pravom u našoj javnosti i svetskoj naučnoj zajednici smatra najbrutalnijim i najmonstruoznijim gubilištem u čitavoj Evropi u Drugom svetskom ratu.
– Od osnivanja Muzej žrtava genocida je čuvao taj plamen sećanja i afirmisao znanje i osnovne etičke vrednosti i uticao na kreiranje i rekreiranje kulture sećanja. Sledio primer i praksu Jad Vašema u Jerusalimu, i drugih relevantnih međunarodnih institucija baveći se pre svega temom koja je za nas primarna, a to je genocid počinjen nad pripadnicima našeg naroda u NDH, a sa dužnom pažnjom javnom memorijalizacijom žrtava Holkausta i Samudaripena na teritoriju čitave Jugoslavije. Muzej žrtava genocida tokom 30 godina čuva plamen sećanja, afirmiše znanje i osnovne etičke vrednost i utiče na kreiranje kulture sećanja na našem etničkom prostoru.
Ristić je upozorio da su među brojne izazove današnjeg sveta spadaju bujanje neonacizma, neofašizma i neoustaštva i da se tome moramo suprotstaviti znanjem, upornošću, strpljenjem, dostojanstvom i plemenitošću.
Oni koji smatraju da su nacizam, fašizam i ustaštvo pobeđeni 9. maja 1945. godine gorko se varaju. Vreme nakon tog datuma pokazuje da su oni samo doživeli poraz u jednoj bici ali ne i u idejnom ratu i protiv toga se moramo boriti znanjem – ocenio je Ristić.
U odnosu na prošlu godinu Muzej žrtava genocida je uspeo da utrostruči broj zaposlenih stručnjaka, programski budžet te ustanove uvećan za 80 posto, osnovali su Fondaciju, i jedina je ustanova kulture koja ima svoje stipendiste koji se usavršavaju u Srbiji, Izraelu i Vatikanu.
Na naše pitanje da li će Muzej dobiti svoju zgradu, Ristić je objasnio da se u poslednjih godinu dana radi intenzivno na analizi potencijalnih lokacija u Beogradu gde bi mogao da bude preseljen Muzej žrtava genocida.
Beograd je bio jedina prestonica u okupiranoj Evropi koja je na svojoj urbanoj teritoriji imala dva logora – Staro sajmište i Banjicu, ali i čitav niz stratišta u Jajincima, Bežanijskoj kosi, Ledinama i drugima. Zato pažljivo analiziramo koji bi to prostor bio funkcionalan za potrebe muzeja – zaključio je istoričar Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.
