Поводом обележавања годишњице страдања цивилног становништва, а пре свега деце у Другом светском рату на територији окупиране Југославије, као и тужне 80. годишњице немачко-хрватске офанзиве на подручје Козаре и Поткозарја у лето 1942. године, Музеј жртава геноцида приређује репрезентативну изложбу под називом „Повратак, прича која траје“.
Изложба ће бити свечано отворена у понедељак, 5. септембра 2022. године у 13 часова у Београду, у Музеју примењене уметности.
Ауторка изложбе је историчарка докторанд г-ђа Јасмина Тутуновић-Трифунов, виши кустос у Музеју жртава геноцида и руководилац Групе за чување, приступ фондовима, стручну обраду грађе и дигитализацију.
Аутор поставке је г. др ум Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида.
Поставку употпуњава двојезична публикација, српско-енглески каталог изложбе. Припремом за штампу публикације руководила је г-ђица Александра Мишић, кустоскиња и извршна уредница издавачке делатности Музеја жртава геноцида.
Реализацију пројекта подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида и њен управитељ г. Станко Дебељаковић.
Поред тога, аутор изложбе, као и Музеј жртава геноцида, захваљује на сарадњи у реализацији ове поставке посвећене афирмацији културе сећања на трагична страдања цивила и деце у Независној Држави Хрватској Народној библиотеци Србије и Музеју примењене уметности, на могућности да обави истраживање и простору уступљеном за изложбу.
ПОВРАТАК : Прича која траје
Завршетак Другог светског рата и оружаних сукоба у Југославији отворио је бројна питања која су се тицала положаја деце у новом политичком и друштвеном уређењу, посебно положаја ратне сирочади.
Током постојања Независне Државе Хрватске деца су делила судбину својих породица и страдала су у појединачним и масовним убиствима, у збеговима, логорима, на бројним стратиштима. Од октобра 1941. године, посредством акције Диане Будисављевић и бројних хуманих људи, из јасеновачких логора је спасено неколико хиљада српске деце која су од лета 1942. године била смештена у прихватилиштима, у болничким и другим установама, као и у породицама које су их усвојиле. У мају 1945. године, када су нове комунистичке власти одузеле различите евиденције које су о преузетој деци формирали Диана Будисављевић и њени сарадници, најмлађима су одузети право да сазнају свој идентитет и могућност да се, по коначном и потпуном ослобођењу земље, врате својим породицама. Истовремено, многи родитељи никада нису сазнали судбину своје деце, заувек изгубљене у рату.
По завршетку рата, у тадашњој југословенској штампи, често су објављивани огласи, попут Тражим неког свог, Мислим да сам са Козаре, Траг изгубљен пред Јасеновцем, Можда је незнанка спасила малу Зору, Мајка Драгиња очекује своје синове…
Захваљујући преданости Марина Зурла, новинара загребачког недељника Арена, који је 1963. године покренуо акцију Арена тражи ваше најмилије и његовим сарадницима попут Драгоја Лукића, који је више деценија истраживао страдање деце у Независној Држави Хрватској, неки од преживелих малишана успели су да пронађу пут до своје природне породице и родитељског дома.
Њиховим залагањем, а по жељи аутора, вајара Тонета Светине, подигнут је у Горњим Подградцима споменик Рањена птица. Израђен од трофејног оружја, у облику птице са левим сломљеним крилом, споменик је посвећен свој деци која се из рата нису вратила својим кућама.
Изложба под називом Повратак : Прича која траје говори о непресахлој нади и истрајности преживеле деце, данас људи у позним годинама, који ни после осам деценија од велике Козарачке епопеје 1942. године нису престали да верују да ће сазнати ко су, чији су, одакле су и шта се током Другог светског рата десило са члановима њихових породица.
О АУТОРКИ
Јасмина Тутуновић-Трифунов, дипломирани историчар и виши кустос Музеја жртава геноцида, руководилац Групе за чување, приступ фондовима, стручну обраду грађе и дигитализацију. Од почетка рада у Музеју ангажована је на обради Збирке архивске грађе и на реализацији педагошке делатности Музеја.
Коаутор је више изложбених поставки Музеја жртава геноцида и стручни консултант и гостујући стручњак у неколико документарних филмова и емисија о страдању цивилног становништва, пре свега деце у ратовима.
Перманентно се едукује у областима музеологије и архивистике. Учесница је више научних и стручних скупова, конференција, семинара и трибина у земљи и инострансву.
Аутор је више стручних и научних радова, од којих су посебно значајни монографска публикација Логораши: споменица. 60 година чувања сећања на злочине геноцида почињене у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата (коаутори Милинко Чекић и Ненад Антонијевић) и научна студија Акција Диана Будисављевић (1941-1945).
Посебна област интересовања јој је историја XX века, положај и страдање цивилног становништва, првенствено деце у ратним сукобима, педагошко-методолошке теме наставе историје, као и примена савремених тенденција у музеологији и архивистици.
