У четвртак, 8. децембра 2022. године, Музеј жртава геноцида пожелео је срдачну добродошлицу г-ђи проф. др Драгани Радојичић, директорки Етнографског института САНУ, и гђи др Милеси Стефановић Бановић, вишој научној сарадници у Етнографском институту САНУ.
Том приликом потписан је уговор Музеја жртава генцоида и Етнографског института САНУ на основу кога је Институт нашем музеју предао прворазредно вредну грађу насталу за потребе писања научног рада под насловом „Чули и видели својим очима“ (Драгана Радојичић и Милеса Стефановић-Бановић. Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату. Београд : Етнографски институт САНУ : Институт за упоредно право, 2017 : 170–192. (Зборник радова Етнографског института САНУ ; 31).
Ову драгоцену грађу чине аудио снимци (5 снимљених интервјуа) и транскрипти разговора са пет испитаника који су као деца били заточеници логора. Подаци су прикупљени методом интервјуа и слободног разговора 2016 године.
Пет аудио записа:
– г-ђа Јелена (Бухаћ) Радојчић (рођена 1.10.1934, са 7 година и 3 месеца одведена у логор из родног села Јабланац), 13 страница транскрипата, 2 сата разговора,
– г-ђа Смиља Тишма (рођена 9.6.1931. године, село Грубишно Поље, Западна Славонијаа; од 1941. до 1943. у логорима), 12 страница транскрипата,
– г. Стојан Суботић (рођен 27.9.1934. године, Милошево Брдо, 20 км од Градишке; у логор доспео у јулу 1942. године), 34 станица транскрипата,
– г. Александар Јовановић (рођен 9.11.1931. године, Велико Набрђе; у логор одведен 11. августа 1942. године – Јасеновац), 18 станице транскрипата,
– г-ђа Гордана (Јовановић) Радојичић (рођена 30.9.1935 – Велико Набрђе; прво одведена у логор Стара Градишка са непуних 7 година, 20 страница транскрипата;
Снимљени аудио материјал садржи 9 сати разговора обављених 2016. године.
Музеј жртава геноцида овом приликом изражава поштовање и захвалност Енографском институту САНУ на учињеном дару којим је значајно обогаћена наша Збирка аудио-визуелне грађе.
