O literaturi dr Gideona Grajfa
Beograd, 25. avgust 2023. godine – Izraelski istoričar dr Gideon Grajf, u intervjuu pod naslovom ,,Gideon Grajf prvi put za srpske medije: Kako sam došao do broja stradalih u Jasenovcu“ (RT Balkan, 22. avgusta 2023. godine), neposredno potvrđuje da se, prilikom procene ukupnog broja žrtava sistema koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu, oslanjao na svega tri (!) publikacije u izdanju Memorijalne ustanove ,,Jad Vašem“. U pitanju su publikacije dr Menahema Šelaha ,,Istorija Holokausta – Jugoslavija”, Cvi Lokera ,,Registar zajednica – Jugoslavija”, te ,,Enciklopedija Holokausta” Izraela Gutmana.
Muzej žrtava genocida, centralna i matična ustanova Republike Srbije koja se bavi kulturom sećanja na pripadnike srpskog naroda postradale u Drugom svetskom ratu na području okupirane Kraljevine Jugoslavije, ima obavezu da javnost upozna sa sledećim činjenicama:
- Knjiga Menahema Šelaha: izdavačka delatnost ,,Jad Vašema“ pored ostalog obuhvata i ediciju knjiga koje obrađuju Holokaust u svakoj od zemalja pogođenih katastrofom jevrejskog naroda ponaosob. Jedna od njih je i knjiga pokojnog izraelskog istoričara poreklom iz Jugoslavije dr Menahema Šelaha (1933-1995) o Holokaustu u Jugoslaviji koja je objavljena 1990. godine.
Ova edicija se u saradnji sa ,,Nebraska University Press“ u SAD objavljuje u priređenom ili izmenjenom izdanju na engleskom jeziku. Međutim, indikativno je to da iz ove serije studija na engleskom jeziku knjiga dr Menahema Šelaha vidljivo izostaje.
Razlog izostanka engleskog prevoda Šelahove knjige jeste u tome što se ona u naučnom svetu smatra beznadežno zastarelom. Bivši direktor Međunarodnog instituta za proučavanje Holokausta pri Memorijalnoj ustanovi ,,Jad Vašem“, pokojni prof. dr David Bankir, godinama je radio na pokušaju da se knjiga osavremeni, kao i na njenom prevodu na engleski i srpski jezik, ali je rezultat izostajao. Nakon Bankirove prerane smrti, kada je Institut preuzeo prof. dr Dan Mihman, zaključeno je da se neće ići na osavremenjeno izdanje Šelahove knjige o Jugoslaviji nego će se pisati potpuno nova.
Glavni problemi knjige su u tome što se ona uglavnom oslanjala na vrlo skromnu istoriografiju o uništenju jugoslovenskih Jevreja nastalu u socijalističkoj Jugoslaviji gde su neki delovi knjige, npr. o Jevrejima u pokretu otpora koji je radio Jozef Levinger, bili pisani pod izrazitim uticajem ideologizovane istorijske nauke. Takođe, knjiga je pisana isključivo iz dokumentacije počinilaca i isključivo iz jedne uske perspektive što je sve doprinelo odluci da se ona ne aktuelizuje i ne objavljuje u prevodu na engleski jezik.
- Knjiga Cvi Lokera: pisao ju je izraelski diplomata jugoslovenskog porekla i dugogodišnji direktor ,,Arhiva jugoslovenskih Jevreja“ Cvi Loker (1915-2014) za ediciju čiji je zadatak bio da se opiše predratno stanje života Jevreja u svakoj od zemalja zahvaćenih Holokaustom. Kao takva, ova knjiga je prevashodno usmerena na jevrejsku zajednicu i njen predratni život, kao i na sudbinu u Holokaustu, tako da ona podatke o širem kontekstu Holokausta donosi ovlaš i ne istražuje ih posebno. Loker podatke o zbivanjima u Jugoslaviji preuzima iz tada dostupnih izvora, a pošto je knjiga objavljena 1988. godine očigledno je pisana kad i Šelahova. Pošto su Loker i Šelah bili savremenici svakako da su koristili iste oskudne izvore. Samim tim, broj žrtava, osim eventualno jevrejskih, postradalih u Jasenovcu nije posebno istraživan za ovu priliku nego je preuzet iz tada dostupnih publikacija, te se Lokerova knjiga svakako ne može smatrati značajnim izvorom za ovu temu.
- Knjiga Izraela Gutmana: U pitanju je prva u nizu takvih izdanja (objavljena je 1990. godine) i za njom su usledile još dve modernije takve enciklopedije, jedna iz 2000. godine čiji su autori dr Robert Rozet i dr Šmuel Spektor, kao i druga koju su 2001. godine pisali dr Džudit Tidor Baumel i dr Valter Laker. To su ujedno i poslednje enciklopedije u kojima se koriste do tada najčešće navođeni procenjeni ukupni brojevi žrtava Jasenovca, i to 600.000 kod dr Rozeta i dr Spektora, mada se već u Baumel/Lakerovoj enciklopediji ukazuje na to da se ukupan procenjeni broj jasenovačkih žrtava u različitim izvorima navodi u rasponu od 100.000 do 700.000.
Ubrzo nakon knjige Lakera/Baumelove, u ,,Enciklopediji logora i geta“, u izdanju Memorijalnog muzeja Holokausta Sjedinjenih Država (prvi tom objavljen 2009. godine; do sada publikovano ukupno četiri od predviđenih sedam tomova), koriste se potpuno drugi brojevi – oko 2.500 za Jasenovac I i II, 57.000 za Jasenovac III te 12.790 za Staru Gradišku – što će svakako tek biti predmet ozbiljne rasprave i zasigurno ne može biti uzeto kao konačni rezultat naučnih istraživanja.
Konačno, dr Robert Rozet, autor enciklopedije Holokausta iz 2000. godine i viši istoričar Međunarodnog instituta za proučavanje Holokausta pri ,,Jad Vašemu“ pre dve godine se izričito i zvanično u ime svoje institucije ogradio od dr Gideona Grajfa ukazavši na to da je ,,broj ljudi koje su ustaše ubile u Jasenovcu i dalje predmet naučnih istraživanja i rasprava, ali uglednim naučnicima je jasno da je on višestruko veći od apsurdno niske brojke od četiri i po hiljade koju navodi Goldman, a mnogo puta manji od brutalno preuveličanog broja od više od 800.000 stradalih o čemu se u doba komunizma naširoko govorilo i koji je nedavno podržao Gideon Grajf”.
Dakle, Muzej žrtava genocida ukazuje na to da je literatura koju je u intervjuu za RT Balkan naveo dr Gideon Grajf možda bila dovoljna da početkom devedesetih godina prošlog veka neki student na osnovnim akademskim studijama istorije napiše osrednji seminarski rad o Holokaustu na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije, dok bi danas takav studentski rad bio ocenjen kao neozbiljan i odbijen na bilo kom respektabilnom univerzitetu.
Drugim rečima, ne može se naučno izučavanje genocida počinjenih nad Srbima, Jevrejima i Romima u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata u toj meri simplifikovati i svoditi na ovako nizak stručni nivo koji podrazumeva pozivanje na svega tri publikacije čiji su pojedini delovi sadržaja u nauci već odavno označeni kao zastareli i uveliko prevaziđeni, a pogotovo se ne može pretendovati da na osnovu toga budete priznati kao stručnjak za oblast u koju ste upućeni tako površno kao što je očigledno dr Grajf.
