Краљево, 28. јун 2024. године – У Народном музеју у Краљевуотворена ауторска изложба нашег драгог колеге историчара г. др Ненада Антонијевића, музејског саветника у Музеју жртава геноцида, под називом ,,ПРЕЋУТАНИ ЗЛОЧИН: Зверства албанских квислинга над Србима и Јеврејима на Косову и Метохији у Другом светском рату“.
Бројној пубилици обратили су се директор Народног музеја у Краљеву г. Дарко Гучанин и аутор изложбе г. др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида
Отварању изложбе присуствовао је и државни секретар Министарства културе г. Лав Григорије Пајкић.
Изложба је у претходних годину дана већ представљена у Крушевцу, Параћину и Требињу и Косовској Митровици.
На изложби су представљене документарне фотографије из збирки и фондова Музеја жртава геноцида, Архива Југославије, Војног музеја и Етнографског музеја, као и фотографије преузете са два интернет портала (Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945 и Albanian History).
Циљ изложбе је да објективно и целовито прикаже страдања цивилног српског и јеврејског становништва на подручју АП Косово и Метохија у периоду италијанске и немачке окупације (април 1941 – новембар 1944.) у контексту ратног стања и других дешавања у Другом светском рату.
Фокус изложбе је на злоделима почињеним над Србима и Јеврејима који су претрпели најмасовније страдање, као и на извршиоцима злочина – припадницима албанских квислиншких формација и организација, сарадницима немачког и италијанског окупатора.
Изложба на целовит и објективан начин представља трагичне догађаје на подручју АП Косово и Метохија током окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату, нарочито ако имамо на уму да је у питању указивање на једну од најтежих тема која се примарно огледа у злочинима и страдањима цивила у ратна времена.
Поштујући историјски утврђене чињенице о Другом светском рату у окупираној Југославији, нарочито у области АП Косово и Метохија, аутор се трудио да објективно и са емпатијом представи страдање Срба и Јевреја у контексту ратних збивања. Такође су, у значајном сегменту изложбе, представљени и злочинци (инспиратори, наредбодавци, извршиоци и саучесники) јер је веома важно да се зна ко су они, а нарочито је важно да разликујемо степен одговорности за извршене злочине.
Битно је нагласити и то да никада читави народи не могу да сносе одговорност за злочине конкретних колективних организација и покрета, наоружаних формација и појединаца.
Музеј жртава геноцида се захваљује Народном музеју у Краљеву на дугогодишњој плодотворној сарадњи наше две установе.
О аутору изложбе
Др Ненад Антонијевић је рођен 4. новембра 1969. године у Београду. Дипломирао је 29. маја 1995. на катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду. Јуна 2008. године стекао је звање виши кустос. Децембра 2016. стекао је звање музејски саветник.
Аутор је или коаутор 16 изложби. Објавио је књигу: „Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату“, Документа, која је до сада публикована у два издања. (2004. и 2009. године).
Објавио је више научних чланака, докумената и приказа и учествовао на више домаћих и међународних научних скупова. Уредник је седам књига у издању Музеја жртава геноцида.
Рецензент је деветнаест књига у издању или саиздању Музеја жртава геноцида и других издавача. Сарадник је Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима.
Стекао је звање доктора историјских наука 19. маја 2016. на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду. Наслов теме докторске дисертације је „Ратни злочини на Косову и Метохији 1941 – 1945. године“. Из ове дисертације настала је Антонијевићева књига „Косово и Метохија 1941 – 1945. година: Ратни злочини“ коју је објавио Музеј жртава геноцида крајем 2017. године.
Главни фокус Антонијевићевих публикација обухвата теме ратних злочина, геноцида и Холокауста током Другог светског рата, а највећи број радова посвећен је простору АП Косово и Метохија.
Колега Антонијевић се такође бави и темом ратних злочина, геноцида и Холокауста на простору Независне Државе Хрватске, злочинима над цивилним становништвом на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године, као и страдањем цивилног становништва на простору АП Косово и Метохија крајем 20. и почетком 21. века.
