Sa posebnim zadovoljstvom objavljujemo da je danas iz štampe izašla nova publikacija u izdanju Muzeja žrtava genocida pod nazivom ,,Fikcionalizacija Holokausta u romanima Jeržija Kozinskog, Džejn Jolen i D. M. Tomasa“, autorke dr Milice Karić, kustoskinje Muzeja žrtava genocida.
Publikacija je nastala kao rezultat doktorske disertacije naše drage i uvažene koleginice dr Milice Karić. Podeljenja u sedam poglavlja (I Uvod; II Istorijski okviri Holokausta; III Teorijski okviri za izučavanje književnosti Holokausta; IV Holokaust i sećanje; V Holokaust i književnost; VI Holokaust u srpskoj književnosti; VII Reprezentacija Holokausta kod Jeržija Kozinskog, Džejn Jolen i Donalda Majkla Tomasa), publikacija podstiče čitaoce na razmišljanje, istraživanje, preispitivanje i delanje koje će sprečiti slične neljudskosti i nehumanosti ljudi prema drugim ljudima.
Publikaciju ,,Fikcionalizacija Holokausta u romanima Jeržija Kozinskog, Džejn Jolen i D. M. Tomasa“ od ponedeljka, 14. aprila, možete da kupite u prostorijama Muzeja žrtava genocida ili da poručite putem naše Fejsbuk stranice.
Objavljivanje ove publikacije omogućili su Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
Muzej žrtava genocida iskreno čestita dragoj Milici na visoko iskazanom profesionalizmu, posvećenosti i ostvarenom uspehu.
O AUTORU
Dr Milica M. Karić rođena je u Kragujevcu 26. avgusta 1988. godine.
Osnovne i master studije je završila na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, odsek Engleski jezik i književnost (2007-2011). Doktorske akademske studije je upisala 2012. godine od kada radi kao nastavnik engleskog jezika u OŠ ,,Karađorđe“ u Rači.
Doktorirala je u oktobru 2022. godine. U julu 2019. godine bila je stipendista fondacije ,,The Robert Anderson Trust“ iz Londona gde je istraživala literaturu za disertaciju u institucijama kao što su Britanska biblioteka, Univerzitetski koledž Londona, Viner biblioteka za istraživanje Holokausta.
Učestvovala je na brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu.
Od marta 2023. godine radi u Muzeju žrtava genocida gde se bavi naučnim i kulturnim radom. Od 2024. godine nosi stručno zvanje kustosa i naučno zvanje – naučni saradnik.
IZVOD IZ PREDGOVORA
,,Doktorska disertacija ,,Fikcionalizacija Holokausta u romanima Jeržija Kozinskog, Džejn Jolen i D.M. Tomasa“ ispituje načine na koje jevrejski i nejevrejski pisci fikcionalizuju istorijski događaj bez presedana u istoriji dvadesetog veka – Holokaust. Jedan od ciljeva zbog kojih se autorka odlučila za ovu temu jeste očuvanje kulture sećanja na tragediju koja je zadesila kako jevrejski tako i srpski narod na području celokupne okupirane Kraljevine Jugoslavije u periodu od 1941. do 1945. godine, naročito na teritoriji samoproglašene Nezavisne Države Hrvatske (NDH) na kojoj je počinjen genocid na jevrejskim, srpskim i romskim narodom. Analizirajući najnovija i kanonska ostvarenja iz podžanrova ,,književnost Holokausta“, koju pišu preživeli, i ,,književnosti o Holokaustu“, koju pišu svi ostali, ukazuje se i na mogućnost pedagoškog korišćenja odabranih romana pošto je vremenska distanca od događaja sve veća a sećanje se prenosi na nove mlade generacije usmerene na tehnologiju“.
