Београд, 31. мај 2025. године – Изложба ,,Ратне хероине“, ауторке гђе Биљане Марцојевић, кустоскиње у Музеју жртава геноцида, свечано је отворена данас у Државном аудиовизуелном архиву Србије – Југословенској кинотеци.
Публици су се обратили в.д. директора Музеја жртава геноцида г. Бојан Арбутина и ауторка изложбе.
Ова изложба, посвећена женама – хероинама отпора, страдања и борбе у Другом светском рату, биће отворена до 30. јуна.
Кроз архивску грађу, личне приче, фотографије и документе, поставка осветљава женску храброст, пожртвованост и допринос историји слободе. Милица Тепић, Хилда Дајч, Диана Будисављевић, Вида Јоцић, Мира Цикота, Лепа Радић, Олга Петров, Дринка Павловић, Јелена Ћетковић, Радмила Божић и Стана Арнаут само су неке од бројних жена чије су хуманост, одважност и ангажовање оживљени кроз изложбену поставку.
Аутор поставке је г. др ум Никола Радосављевић, програмски директор Музеја жртава геноцида.
Изложбу прати и каталошка публикација на српском и енглеском језику.
Реализацију изложбе подржали су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.
ИЗВОД ИЗ КАТАЛОШКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ
„Донедавно је о женама у рату и историји, коју су добрано задужиле, писано ретко, мало и селективно. Посебно је војна историја остала за жене релативно недокучива јер су исту махом писали мушкарци. Током првог светског рата жене се постепено интегришу у војске, а њихово ангажовање је спонтано и увек на добровољној бази. Обука за жене, као и планско укључивање у борбене јединице, наступа тек у Другом светском рату.
У Првом светском рату боркиње су постајале оне жене које су биле најистрајније у својој намери да добију пушке и ратни распоред. Међу њима су се истицале Милунка Савић, Софија Јовановић, Наталија Бјелајац. Многе, које су биле мање упорне, остајале су на месту болничарки, куварица, радиле као курирке или биле ангажоване у пошти, обавештајној служби и свим осталим пословима који су предано обављани иза линије фронта.
На линију фронта жене излазе у осетно већем броју током Другог светског рата. Излазе из анонимности и, паралелно са борбом коју воде против непријатеља, воде борбу за еманципацију која се незаустављиво наставила и у послератном периоду.“
