Музеј жртава геноцида са задовољством саопштава да је објављена пета по реду научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату која је у потпуности преведена на страни језик.
У питању је капитално научно дело историчара др Милана Гулића под насловом THE SUFFERING OF MOSTAR SERBS IN THE INDEPENDENT STATE OF CROATIA 1941-1945 посвећено страдању српског народа у Мостару током Другог светског рата.
Тиме је специјализована едиција Музеја жртава геноцида под називом In translatione богатија за још једну драгоцену научну монографију. Ова едиција има за циљ да се у оквиру ње објављују најзначајније научне студије српских историчара посвећене страдању Срба у Другом светском рату и то у целости у преводу на страни језик.
Објављивање ове драгоцене научне студије у преводу на енглески језик омогућили су Министарство културе, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида.
O аутору:
МИЛАН ГУЛИЋ (Задар, 1985), научни саветник, председник Научног већа и члан Управног одбора Института за савремену историју. Основну школу и гимназију похађао је у Бенковцу и Тополи. На Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду дипломирао је 2008, а докторирао 2012, одбранивши докторску дисертацију „Дунав у југословенској политици према Совјетском Савезу 1944–1952“.
Током докторских студија био је стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије при Балканолошком институту САНУ. Од 2013. ради у Институту за савремену историју. До сада је објавио пет научних монографија, преко 60 чланака у часописима и зборницима радова, као и поглавља у монографијама у Србији, Црној Гори, Хрватској, Пољској, Румунији, Аустрији, Норвешкој, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, Италији и Русији.
Аутор је више од стотину енциклопедијских одредница у „Српској енциклопедији“, „Српском биографском речнику“ и биографским лексиконима сенатора и банова Краљевине Југославије. Учестовао је на више од 50 научних скупова у земљи и иностранству. Бави се различитим темама из српске националне историје XX века, са посебним освртом на Србе у Хрватској.
Члан је Лексикографског одељења Матице српске, Редакционог одбора „Српског биографског речника“ и Стручног савета Музеја жртава геноцида.
