BY СТАЊЕ СТВАРИ on 26. ДЕЦЕМБРА 2020. • ( 20 )
Вељко Ђурић Мишина
Посао који обављам подразумева да требам одговорити на једну љубазну молбу. Реч је о коментару који је на мој текст „Тврдња да умањујем број жртава у Јасеновцу сулуда оптужба без икаквог основа“, објављеном и на сајту „Стање ствари“ 26. децембра 2020, написао читалац под именом „Грешан“:
„Грешан“ је, ипак, грешан!
Међу коментаторима мојих текстова има и знатижељних људи који би да провере и прошире своје знање. Један од таквих је и онај који се потписује са „Грешан“. Он је, колико се да видети из кратког коментара, посетио званичну презентацију Музеја жртава геноцида, гледао базе података о ратним жртвама и утврдио да није могао пронаћи податке о „убијеном Бранку Босанцу и његовој породици из подкозарског места Кнежица“. Стога је, као што се види из коментара, затражио чињенице.
Није могао ни да нађе податке из простог разлога што је кренуо са грешком о називу насеља: није Кнежица већ Босанска Дубица!
Музеј жртава геноцида располаже са довољно релевантних података о судбини поменуте шесточлане породице:
Бранко Босанац је рођен 1906. године у Јасеновцу, завршио је Учитељску школу у Пакрацу, радио као учитељ у Босанској Дубици и ту упознао будућу супругу Даницу, из угледне породице Маричић, такође учитељицу. Бранко је затражио премештај у Горњоселце код манастира Моштаница, село 12 километара јужније од Босанске Дубице. Бранко и Даница добили су четворо деце: два сина (Немања, рођен 1934, Срђан, рођен1936) и две кћери (Дивна, рођена1938. и Љиљана, рођена 1940. године).
Породица се повратила у Дубицу после успостављања нове власти, хрватско-усташке.
У једној од усташких акција чишћења српских села, последњих дана маја 1941, ухапшена је и породица Босанац и депортована у Стару Градишку. Према извесним сведочењима, ту је страдала Даница, а Бранко са децом бива пребачен у Јасеновац-Циглану. Према сведочењима лекара Николе Николића, такође јасеновачког заточеника, учитељ Бранко је био групник за известан број деце која су са Козаре допремљена у тај логор. У намери да их спасу од сигурне смрти, одређени број деце је издвојен у посебан део и ту им је држана настава. Крајем октобра 1942. године око 300 Српчића старости од четири до 14 година, било је побијено у Градини! Нешто касније убијен је и Бранко. Тако је затрта једна угледна српска породица
Остало је запамћено да је у спомен на породицу Босанац у локалном гробљу у Пакрацу била постављен надгробни споменик са именима и годинама рођења и смрти породице Босанац. Како од њих није остало наследника, нове хрватске власти су, највероватније, уклониле споменик!
Посебан „споменик“ породици Бранка Босанца сачинила је Тања Тулековић, директорка Јавне установе Спомен-подручја Доња Градина у форми чланка „Страдање породице Босанац“ који је објављен у часопису поменуте установе Топола, број 5 за 2019. годину, стране 164–183.
Имена породице Босанац налазе се у бази података ратних жртава Музеја жртава геноцида, у делу који се односи на Босну и Херцеговину, за градић Босанску Дубицу. Исти подаци могу се пронаћи и у базама података Javne ustanove Spomen-područje Jasenovac u Jasenovcu!
Закључак: „Грешан“ је погрешио јер није имао стрпљења да претражује на списку Музеја жртава геноцида. Ипак, за велику похвалу је то што је добро схватио мој наслов „Када нешто не знаш, питај оне који знају“.
Питао је и добио одговор!
