BY STANjE STVARI on 26. DECEMBRA 2020. • ( 20 )
Veljko Đurić Mišina
Posao koji obavljam podrazumeva da trebam odgovoriti na jednu ljubaznu molbu. Reč je o komentaru koji je na moj tekst „Tvrdnja da umanjujem broj žrtava u Jasenovcu suluda optužba bez ikakvog osnova“, objavljenom i na sajtu „Stanje stvari“ 26. decembra 2020, napisao čitalac pod imenom „Grešan“:
„Grešan“ je, ipak, grešan!
Među komentatorima mojih tekstova ima i znatiželjnih ljudi koji bi da provere i prošire svoje znanje. Jedan od takvih je i onaj koji se potpisuje sa „Grešan“. On je, koliko se da videti iz kratkog komentara, posetio zvaničnu prezentaciju Muzeja žrtava genocida, gledao baze podataka o ratnim žrtvama i utvrdio da nije mogao pronaći podatke o „ubijenom Branku Bosancu i njegovoj porodici iz podkozarskog mesta Knežica“. Stoga je, kao što se vidi iz komentara, zatražio činjenice.
Nije mogao ni da nađe podatke iz prostog razloga što je krenuo sa greškom o nazivu naselja: nije Knežica već Bosanska Dubica!
Muzej žrtava genocida raspolaže sa dovoljno relevantnih podataka o sudbini pomenute šestočlane porodice:
Branko Bosanac je rođen 1906. godine u Jasenovcu, završio je Učiteljsku školu u Pakracu, radio kao učitelj u Bosanskoj Dubici i tu upoznao buduću suprugu Danicu, iz ugledne porodice Maričić, takođe učiteljicu. Branko je zatražio premeštaj u Gornjoselce kod manastira Moštanica, selo 12 kilometara južnije od Bosanske Dubice. Branko i Danica dobili su četvoro dece: dva sina (Nemanja, rođen 1934, Srđan, rođen1936) i dve kćeri (Divna, rođena1938. i Ljiljana, rođena 1940. godine).
Porodica se povratila u Dubicu posle uspostavljanja nove vlasti, hrvatsko-ustaške.
U jednoj od ustaških akcija čišćenja srpskih sela, poslednjih dana maja 1941, uhapšena je i porodica Bosanac i deportovana u Staru Gradišku. Prema izvesnim svedočenjima, tu je stradala Danica, a Branko sa decom biva prebačen u Jasenovac-Ciglanu. Prema svedočenjima lekara Nikole Nikolića, takođe jasenovačkog zatočenika, učitelj Branko je bio grupnik za izvestan broj dece koja su sa Kozare dopremljena u taj logor. U nameri da ih spasu od sigurne smrti, određeni broj dece je izdvojen u poseban deo i tu im je držana nastava. Krajem oktobra 1942. godine oko 300 Srpčića starosti od četiri do 14 godina, bilo je pobijeno u Gradini! Nešto kasnije ubijen je i Branko. Tako je zatrta jedna ugledna srpska porodica
Ostalo je zapamćeno da je u spomen na porodicu Bosanac u lokalnom groblju u Pakracu bila postavljen nadgrobni spomenik sa imenima i godinama rođenja i smrti porodice Bosanac. Kako od njih nije ostalo naslednika, nove hrvatske vlasti su, najverovatnije, uklonile spomenik!
Poseban „spomenik“ porodici Branka Bosanca sačinila je Tanja Tuleković, direktorka Javne ustanove Spomen-područja Donja Gradina u formi članka „Stradanje porodice Bosanac“ koji je objavljen u časopisu pomenute ustanove Topola, broj 5 za 2019. godinu, strane 164–183.
Imena porodice Bosanac nalaze se u bazi podataka ratnih žrtava Muzeja žrtava genocida, u delu koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu, za gradić Bosansku Dubicu. Isti podaci mogu se pronaći i u bazama podataka Javne ustanove Spomen-područje Jasenovac u Jasenovcu!
Zaključak: „Grešan“ je pogrešio jer nije imao strpljenja da pretražuje na spisku Muzeja žrtava genocida. Ipak, za veliku pohvalu je to što je dobro shvatio moj naslov „Kada nešto ne znaš, pitaj one koji znaju“.
Pitao je i dobio odgovor!
