Radnici i saradnici Muzeja žrtava genocida imaju priličan nivo tolerancije prema svakom drugom koji ima različito mišljenje o određenim temama iz osnovne delatnosti – u ovom slučaju reč je o mišljenjima o velikim stradanjima srpskog naroda u ratovima vođenim u 20. veku. Mi branimo svoje stavove jer smo ubeđeni da smo u pomenutim temama bolje upućeni od mnogih koji nam zameraju sva i svašta i pri tom koriste višedecenijske stereotipove koji su odavno odbačeni.
Sve aktivnosti Muzeja su transparentne i dostupne javnosti u raznim formama. Unapred smo svesni da će uslediti brojne zamerke i primedba i poneka sugestija. Sve to nas neće pokolebati jer smatramo da odgovorno ispunjavamo svoje obaveze.
Kada pojedine ličnosti na naš račun upute teške reči bez pokrića, a jedina „zaštita“ su im zvučna titula, imamo pravo da se branimo. Najnoviji primer predstavlja slučaj brojnih tvrdnji akademika prof. dr Vasilija Đ. Krestića izrečenih u štampanim medijima u kojima osporava zvanja i znanja najpre mene kao direktora a potom i ostalih radnika i saradnika Muzeja žrtava genocida. Mi prihvatimo kritike sa činjenicama ali ne i ono što se može okvalifikovati kao laž. Uostalom, na zvaničnoj internet stranici Muzeja ponudili smo veze sa određenim Krestićevim tekstovima uz naš odgovor. Tako činimo i ovaj put. Na njegove teške i opore reči u tekstu „Proradila je mašta umišljenog tužioca“ kojim je odgovorio dr Miši Đurkoviću (Pečat, 12. februar 2021), meni je posvetio nekoliko pasusa sa rečima i kvalifikacija koje, ipak, nisu dostojne jednog akademika. Zbog toga sam reagovao tekstom i poslao ga redakciji pomenutog nedeljnika. Kako ona to nije objavila, nudim ga čitaocima na rasuđivanje.
Odgovor možete pročitati ovde: preuzmite PDF
