У уторак, 12. октобра 2021. године, Музеј жртава геноцида је, у атријуму Народног музеја у Београду, уприличио представљање измењених и допуњених издања књига „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“ Силвије Крејаковић и „Име и број“ Станише Бркића.
Измењена и допуњена издања ових научних студија објављена су поводом обележавања 80. годишњице масовних ликвидација цивила у Краљеву и Крагујевцу.
О овим двема књигама говорили су: Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду, Дејан Ристић, в.д. директора Музеја жртава геноцида, др Драган Цветковић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида и Силвија Крејаковић, ауторка. У уметничком делу програма учествовала је драмска уметница Биљана Ђуровић.
В.д. директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић оценио је да су вишедеценијска истраживања аутора Силвије Kрејаковић и Станише Бркића начин како треба „одговорно, научно, на чињеницама засновано, приступити драматичним догађајима наше националне историје“.
„Опасност од мржње, од бројних стереотипова постоји и данас, не само у нашем друштву, већ широм Европе и света. Чини ми се да ћемо се против тих мрзитељских идеја, идеологија и ставова најлакше одупрети не оружјем, него знањем“, рекао је Ристић. Према његовим речима, потребно је да се наоружамо знањем, свешћу и достојанством, и да се одговорно односимо према меморијалима, стратиштима и губилиштима. Ристић се заложио да „успоставимо савремену на чињеницама утемељену културу сећања, која ће показати да смо стари европски народ који памти, зна шта памти и зашто памти, и због чега је поносан на своју националну историју“.
„Kрагујевац смо некако успели да сачувамо у свом сећању као нација и друштво, али смо успели да заборавимо Драгинац, 14. октобар и око 3.000 цивила страдалих. То је први велики масовни злочин над цивилима на територији окупиране Србије. Добрим дело смо успели да заборавимо злочин у Kраљеву“, упозорио је Ристић.
Музејски саветник у Музеју жртава геноцида Драган Цветковић истакао је да је покојни Бркић у својој студији „Име и број“ успео да „демистификује цифру од 7.000 и да базирајући се на научном истраживању докаже да је број стрељаних у Kрагујевцу био 2.800“.
Ауторка једне од студија, Силвија Kрејаковић, је оценила да смо се суочавали са сопственом прошлошћу тумачењима око којих се лицитрало бројевима, уместо да смо сачинили спискове са именима стрељаних.
„Kњига је не без разлога понела име „Идентитети…“ у покушају управо борбе против заборављања индивидуалних судбина и жртава, од којих је свако имао своје име, презиме, порекло, судбину, професију“, истакла је Kрејаковић. Према њеним речима, „процес проналажења идентитета никада не може да буде завршен и потпуно окончан јер нису у питању апсолутни, коначни бројеви, не ради се о предметима, ради се о људима“.
Kрејановић је подсетила да је окупатор извршио злочин против човечности стрељајући за једног убијеног немачког војника 100 цивила, а за рањеног 50, да је „у Kраљеву живот изгубило 2.198 цивила“, и да „испод тог броја не треба ићи у неким даљим истраживањима“, која нису окончана.
Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић истакла је да је неопходно да негујемо традицију сећања и да се нада да ће поновно објављивање ове две књиге бити почетак нових настојања да се бринемо о успомени на многобројне невине жртве.
Измењена и допуњена издања књига Силвије Kрејаковић „Идентитети жртава стрељаних у Kраљеву октобра 1941“ и „Име и број“ Станише Бркића објављена су у оквиру новоустановљене едиције Музеја жртава геноцида „Sine ira et studio“ (лат. – Без гнева и пристрасности). Публиковање ове две научне студије у потпуности је омогућио „Телеком Србије“.
