U utorak, 12. oktobra 2021. godine, Muzej žrtava genocida je, u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, upriličio predstavljanje izmenjenih i dopunjenih izdanja knjiga „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“ Silvije Krejaković i „Ime i broj“ Staniše Brkića.
Izmenjena i dopunjena izdanja ovih naučnih studija objavljena su povodom obeležavanja 80. godišnjice masovnih likvidacija civila u Kraljevu i Kragujevcu.
O ovim dvema knjigama govorili su: Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, Dejan Ristić, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida, dr Dragan Cvetković, muzejski savetnik u Muzeju žrtava genocida i Silvija Krejaković, autorka. U umetničkom delu programa učestvovala je dramska umetnica Biljana Đurović.
V.d. direktora Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić ocenio je da su višedecenijska istraživanja autora Silvije Krejaković i Staniše Brkića način kako treba „odgovorno, naučno, na činjenicama zasnovano, pristupiti dramatičnim događajima naše nacionalne istorije“.
„Opasnost od mržnje, od brojnih stereotipova postoji i danas, ne samo u našem društvu, već širom Evrope i sveta. Čini mi se da ćemo se protiv tih mrziteljskih ideja, ideologija i stavova najlakše odupreti ne oružjem, nego znanjem“, rekao je Ristić. Prema njegovim rečima, potrebno je da se naoružamo znanjem, svešću i dostojanstvom, i da se odgovorno odnosimo prema memorijalima, stratištima i gubilištima. Ristić se založio da „uspostavimo savremenu na činjenicama utemeljenu kulturu sećanja, koja će pokazati da smo stari evropski narod koji pamti, zna šta pamti i zašto pamti, i zbog čega je ponosan na svoju nacionalnu istoriju“.
„Kragujevac smo nekako uspeli da sačuvamo u svom sećanju kao nacija i društvo, ali smo uspeli da zaboravimo Draginac, 14. oktobar i oko 3.000 civila stradalih. To je prvi veliki masovni zločin nad civilima na teritoriji okupirane Srbije. Dobrim delo smo uspeli da zaboravimo zločin u Kraljevu“, upozorio je Ristić.
Muzejski savetnik u Muzeju žrtava genocida Dragan Cvetković istakao je da je pokojni Brkić u svojoj studiji „Ime i broj“ uspeo da „demistifikuje cifru od 7.000 i da bazirajući se na naučnom istraživanju dokaže da je broj streljanih u Kragujevcu bio 2.800“.
Autorka jedne od studija, Silvija Krejaković, je ocenila da smo se suočavali sa sopstvenom prošlošću tumačenjima oko kojih se licitralo brojevima, umesto da smo sačinili spiskove sa imenima streljanih.
„Knjiga je ne bez razloga ponela ime „Identiteti…“ u pokušaju upravo borbe protiv zaboravljanja individualnih sudbina i žrtava, od kojih je svako imao svoje ime, prezime, poreklo, sudbinu, profesiju“, istakla je Krejaković. Prema njenim rečima, „proces pronalaženja identiteta nikada ne može da bude završen i potpuno okončan jer nisu u pitanju apsolutni, konačni brojevi, ne radi se o predmetima, radi se o ljudima“.
Krejanović je podsetila da je okupator izvršio zločin protiv čovečnosti streljajući za jednog ubijenog nemačkog vojnika 100 civila, a za ranjenog 50, da je „u Kraljevu život izgubilo 2.198 civila“, i da „ispod tog broja ne treba ići u nekim daljim istraživanjima“, koja nisu okončana.
Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković istakla je da je neophodno da negujemo tradiciju sećanja i da se nada da će ponovno objavljivanje ove dve knjige biti početak novih nastojanja da se brinemo o uspomeni na mnogobrojne nevine žrtve.
Izmenjena i dopunjena izdanja knjiga Silvije Krejaković „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“ i „Ime i broj“ Staniše Brkića objavljena su u okviru novoustanovljene edicije Muzeja žrtava genocida „Sine ira et studio“ (lat. – Bez gneva i pristrasnosti). Publikovanje ove dve naučne studije u potpunosti je omogućio „Telekom Srbije“.
