Centralna manifestacija obeležavanja jubilarne 30. godišnjice Muzeja žrtava genocida održana je u petak, 22. aprila 2022. godine u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu.
Centralnoj manifestaciji prisustvovali su izaslanik predsednika Republike Srbije, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ministri u Vladi Republike Srbije, predsednik SANU, predsednik Matice srpske, gradonačelnik Beograda, episkopi Srpske pravoslavne crkve, izvanredni i opunomoćeni ambasadori akreditovani u Republici Srbiji, izaslanici odbrane akreditovani u Republici Srbiji, dekani i profesori Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici, upravnici i direktori nacionalnih ustanova kulture i naučnih instituta Republike Srbije i Republike Srpske, direktori ustanova kulture čiji su osnivači AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, predstavnici jevrejske zajednice, preživeli genocida počinjenog nad pripadnicima srpskog, jevrejskog i romskog naroda na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske i njihovi potomci, istaknuti stručnjaci i savremeni stvaraoci u oblasti kulture, kao i brojne druge zvanice i uglednici.
Tokom centralne manifestacije prigodnim rečima obratili su se direktor Muzeja žrtava genocida g. Dejan Ristić, Njegovo preosveštenstvo srpski pravoslavni episkop pakračko-slavonski G. Jovan, predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, a u ime Republike Srbije ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić.
Predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, Njegovo preosveštenstvo srpski pravoslavni episkop pakračko-slavonski G. Jovan je u govoru koji je oržao podsetio da je 21. jula 1992. godine stupio na snagu Zakon o osnivanju Muzeju žrtava genocida.
Podsećajući na stradanje srpskog naroda na Kozari 1942 godine, vladika G. Jovan je kazivao potresne stihove poeme Skendera Kulenovića ,,Stojanka majka Knežopoljka“, pomenuvši i da je nemački ratni dopisnik zapisao kao ,,neviđeno u istorijama ratovanja – da su žene i deca golim rukama hvatali užarene cevi nemačkih mitraljeza i probijali obruč“.
„Priča o stradanju je neodvojiva od priče o pobedi. Danas kao narod imamo pravo da podignutog čela koračamo Crvenim trgom 9. maja“, istakao je vladika G. Jovan.
Podsetivši da je Spomen-područje „Jasenovac“ ustanovljeno 1966. godine, episkop G. Jovan je napomenuo da se ne zavaramo da je u Jugoslaviji postojao narativ o stradanju u Drugom svetskom ratu.
„Jasenovac, kako je govorio istoričar Jovan Mirković, nije bio tabu tema u Jugoslaviji, ali je vladao tabu pristup. Tamo su apstraktni fašisti ubijali apstraktne antifašiste kojima se nije znalo ime… Tek osamdesetih godina prethodnog veka dolazi do stihijske provale rane na kojoj je bio flaster, ali koja nikad nije zalečena“, rekao je episkop G. Jovan.
Prema njegovim rečima Muzej žrtava genocida je još do prošle godine obitavao kao mala institucija, a na beogradskom univerzitetu nije odbranjen nijedan doktorat o Jasenovcu, dok kurs o Drugom svetskom ratu nije obavezujući.
Muzej žrtava genocida je postao međunarodno čuvena i ugledna institucija, koja je 2006. godine imala zajedničku konferenciju sa uglednim izraelskim Jad Vašemom, a episkop G. Jovan je dodao da je danas Muzej „nacionalna, matična i centralna institucija koja ima precizne zadatke da uobliči nacionalni narativ o stradanju u 20. veku“.
Episkop G. Jovan je podsetio na sudbinu Mileta Ristića koji je, zarobivši neprijateljski puškomitraljez, omogućio proboj logoraša iz Jasenovca 22. aprila 1945. godine, a koji se ubio 1980. čuvši za smrt predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita „jer je toliko imao poverenja u socijalističku Jugoslaviju da se stradanje neće ponoviti“.
„Njegovo selo u ovom ratu nije stradalo“, zaključio je vladika G. Jovan.
Direktor Muzeja žrtava genocida g. Dejan Ristić istakao je tokom svog govora da je Muzej žrtava genocida u prethodnih 30 godina izrastao u međunarodno referentnu i uticajnu ustanovu, jedinstvenu u jugoistočnoj Evropi.
Gospodin Ristić je istakao da je „Muzej svojom naučno-istraživačkom delatnošću dao značajan doprinos u osvetljavanju genocida izvršenog nad Srbima na celokupnom području Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, baveći se sa podjednakim pijetetom i javnom memorijalizacijom žrtava Holokausta i Samudaripena.
„Zbog nas i onih koji tek treba da budu rođeni moramo da znamo i pamtimo, lišeni stereotipa, predrasuda i svega onoga što može da optereti istorijsko znanje“, ocenio je g. Ristić.
Prema njegovim rečima, srpski narod je stekao istorijsko iskustvo genocida tokom Drugog svetskog rata koji ima „svoju višedecenijsku genezu, strašnu četvorogodišnju manifestaciju i podjednako zastrašujuće posledice koje osećamo danas“.
„Naše znanje i odnos prema toj tragediji ne treba da bude breme koje će nas opterećivati, već ideja i zalog za stvaranje mirnije i prosperitetnije budućnosti našeg naroda i svih onih koji žive sa nama“, ocenio je g. Ristić.
Primetivši da je prostor bivše Jugoslavije premrežen brojnim stratištima i da ne postoji nijedna porodica u srpskom, jevrejskom i romskom narodu koja nije doživela tragediju Drugog svetskog rata, Ristić je dodao da je „ta tragedija opominjujuća, ali i katarzična jer nas obavezuje da pamtimo bez mržnje i želje za osvetom, sa nama tako tipičnom plemenitošću i dostojanstvenošću“.
„Svedočeći o sopstvenim žrtvama, svedočimo i o svim drugim žrtavama Drugog svetskog rata“, rekao je g. Ristić dodajući da je je genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu koji je ,,ostavio dramatične i zastrašujuće posledice“, jedan od najznačajnijih segmenata našeg identiteta, uz Kosovsku bitku.
„Potrebno je da se naoružamo znanjem, iskustvom i veštinama analize događaja koji su se desili… Naše svedočenje biće najubojitije oružje u odnosu na sve one koji minimiziraju i devalviraju genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima. U narednim decenijama potrebno je da plemenito i odlučno svedočimo sopstveno istorijsko iskustvo genocida počinjenog nad našim narodom jer bi ono moglo da bude lekovito i katarzično za nas, kao i za pripadnike drugih naroda“, zaključio je g. Ristić.
