U četvrtak, 21. aprila 2022. godine, predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić je, uoči 22. aprila – nacionalnog Dana sećanja Republike Srbije na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma – kod Spomenika žrtvama genocida u kompleksu nekadašnjeg nacističkog logora na beogradskom Starom sajmištu, otkrio spomen-ploču i time označio da je Beograd, glavni grad Republike Srbije, prvi put od 1945. godine dobio trajno obeležje u spomen na jasenovačke stradalnike.
Tekst upisan na danas postavljenoj spomen-ploči glasi:
,,Od 1941. do 1945. godine sistem koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu bio je najokrutniji deo sistema terora u Drugom svetskom ratu.
Mnoge jasenovačke žrtve donela je reka Sava do Starog sajmišta, koji je od leta 1942. jedno vreme funkcionisao kao deo jasenovačkog sistema logora.
Ovu obalu povećujemo jasenovačkim žrtvama, na večnu spomen, a pokolenjima na nezaborav.
Građani i građanke Beograda
22. april 2022. godine“.
Predsednik Vučić je zatim položio venac na Spomenik žrtvama genocida.
,,Srbija želi mir i želi život, sebi i svima drugima u ovom teškom trenutku koji je pogodio Evropu i svet, a čovečanstvo nema pravo na treći veliki rat, makar ga nazivali samo hladnim“, poručio je predsednik Republike.
Svedočeći o prirodi zločina nad Jevrejima, Romima i Srbima, predsednik Vučić je podsetio da se i supruga američkog predsednika, Eleonora Ruzvelt prisećala da „u zimu 1941-1942. godine ni ona ni njen muž nisu verovali da je to istina, i smatrali su da je to propaganda”, i da se, bilo šta da se objavi o tim zločinima u budućnosti, neće verovati.
„Danas, imamo dokumentovanih, imenom i prezimenom, 17.016 nevinih žrtava logora na Starom sajmištu. Suočeni sa nepobitnim dokazima i svedočanstvima preživelih ne možemo ni mi da verujemo šta se ovde dogodilo, jer sve zvuči kao plod izvitoperene mašte, kao košmar iz kojeg treba da se probudimo”, rekao je predsednik Vučić. Kako je rekao, iz tog košmara normalnog buđenja nema jer se taj košmar zove sećanje.
Podsetio je da je Sajam otvoren 1937. godine, zamišljen kao mesto susreta i hodočašća za sve koje privlače najveća dostignuća, ali je odjednom prestao da bude simbol civilizacijskog dostignuća i postao stratište Roma, Jevreja i Srba.
Ukazao je da je Sajmište, pored Banjice, bio jedini logor smrti u gradu, za razliku od ostalih gubilišta koje su nacisti krili od građana.
U logoru na Sajmištu su, kaže, primenili svu bezdušnost i bezličnost Aušvica i sladostrašće ubijanja poput onog u Jasenovcu koji danas i dalje predstavlja najstrašnije gubilište na jugoslovenskom i jedno od najužasnijih na evropskim prostorima.
„Danas, 81 godinu nakon uspostavljanja sistema koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu, kada je među nama sve manje preživelih zatočenika i Beograđana koji su lično posvedočili zastrašujućim scenama sa savskog priobalja, prekrivenog leševima nevinih, važno je što smo tragičan period našeg naroda obeležili imenovanjem dela savskog priobalja nazivom Obala jasenovačkih žrtava”, naglasio je predsednik Vučić.
Poručio je i to da nas to tužno mesto, kao i sva naša stratišta, svrstavaju na pravu stranu istorije koju smo, skupo platili – milionima, ali ne dolara, već milionima života, milionima duša Jevreja, Roma, Srba i pripadnika drugih naroda širom Evrope i sveta.
„U oba svetska rata nismo bili ni tužioci, ni advokati, ni porota, ni sudije, ali smo uvek bili žrtve. Na ovom mestu svaka reč je suvišna, a svaka suza opravdana i nedovoljna. Žrtve svih gubilišta zaslužuju tihi i skrušeni pijetet i dosledno pamćenje”, rekao je predsednik Vučić.
Vence su, posle njega, položili i predsednik Narodne skupštine g. Ivica Dačić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić Tepavčević, gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić, direktor Muzeja žrtava genocida g. Dejan Ristić, predstavnici udruženja logoraša…
Ceremoniji su prisustvovali predstavnici diplomatskog i vojno-diplomatskog kora.
Stručnjaci Muzeja žrtava genocida uzeli su učešće u državnoj ceremoniji obeležavanja nacionalnog dana sećanja Republike Srbije na srpske, romske i jevrejske žrtve genocida počinjenog nad njima na celokupnom području Nezavisne Države Hrvatske od 1941. do 1945. godine koja je održana kraj Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu.
Stručnjaci Muzeja žrtava genocida bili su od početka aktivno uključeni u realizaciju ove plemenite ideje koju je inicirao predsednik Republike Srbije.
Obala jasenovačkih žrtava u Beogradu, osim središnje spomen-ploče, obeležena je i još dvema prigodnim oznakama koje označavaju njen početak i kraj.
Nacionalni Dan sećanja Republike Srbije na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu jeste državni praznik, odnosno dan sećanja, koji se obeležava u Srbiji svake godine na dan 22. aprila. Posvećen je sećanju na Srbe, ali i Rome i Jevreje, koji su stradali u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.
