Директор Музеја жртава геноцида упутио је уторак, 10. априла 2022. године писмо министру науке и просвете Републике Хрватске, а у вези дисторзије геноцида почињеног над Србима и Ромима у систему концентрационих и логора смрти у Јасеновцу. Писмо директора Музеја представља реакцију на јавни позив објављен у понедељак, 9. маја 2022. године на веб-сајту Министарства науке и просвете Републике Хрватске који се односи на реализацију теренске наставе у оквиру Спомен-подручја „Јасеновац“.
У Београду, 10. мај 2022. године
МИНИСТАРСТВО НАУКЕ И ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ
министру, г. Радовану Фушу
ЗАГРЕБ
Доње светице бр. 38
Господине министре,
обраћам Вам се у име Музеја жртава геноцида, националне установе културе Републике Србије која се примарно бави научним истраживањима и јавном меморијализацијом жртава геноцида почињеног над припадницима српског, јеврејског и ромског народа на целокупном подручју Независне Државе Хрватске у периоду између 1941. и 1945. године, а у вези са обављањем теренске наставе у Спомен-подручју Јасеновац коју реализује Министарство којим руководите.
Најпре бих желео да изразим подршку због спремности Министарства науке и просвете Републике Хрватске да подржи реализацију теренске наставе у Спомен-подручју Јасеновац као драгоцен вид обогаћивања и објективизације знања младих.
Истовремено, осећам обавезу да Вам упутим изразе забринутости и протеста због тога што је у јавном позиву које је Министарство објавило на сам Дан победе над нацизмом и фашизмом у Другом светском рату јасно наглашено како је циљ реализације теренске наставе у оквиру тог најмонструознијег и једног од највећих губилишта у читавој Европи током свеукупног трајања Другог светског рата ,,унапређење знања о холокаусту те спознаја размера и последица почињених злочина против човечностиʼʼ.
Господине министре,
Обавеза свих, а посебно доносилаца одлука у области образовања и науке, јесте да афирмишемо историјске чињенице и на њима заснована знања, као и да се одлучно супротстављамо сваком облику кривотворења и дисторзије трагичних догађаја и феномена из прошлости.
Стога и овом приликом подсећам на то да је на читавој територији Независне Државе Хрватске, у раздобљу између априла 1941. и маја 1945. године, спроведен геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима који су осмислиле и реализовале власти те исте државе.
Стварни и симболички епицентар тог геноцида био је систем концентрационих и логора смрти Независне Државе Хрватске у Јасеновцу који се у историјској науци са правом
сматра најмонструознијим губилиштем у читавој Европи током свеукупног трајања Другог светског рата.
С тим у вези, подсећам и на историјску чињеницу да је сврха формирања концентрационог логора, односно логора смрти као институционалног облика елиминације појединих народа у оквиру Независне Државе Хрватске, делом или у целини, као и за обрачун са политичким и идеолошким противницима НДХ, одредила националну структуру губитака у јасеновачком систему концентрационих и логора смрти.
Наглашавам да, на основу досадашњих резултата научних истраживања, најмање три петине укупно процењеног броја жртава у Јасеновцу чине Срби, шестину Роми, седмину Јевреји, двадесети део Хрвати, уз минимално учешће у губицима припадника осталих и/или непознатих националности.
Стога је искључиво апострофирање холокауста у контексту жељеног унапређења знања код полазника теренске наставе у оквиру Спомен-подручја Јасеновац на сваки могући начин неприхватљиво.
Недвосмислено негирање геноцида почињеног над Србима и Ромима на подручју Независне Државе Хрватске, а посебно негирање историјске чињенице да српске и ромске жртве чине више од три четвртине укупног процењеног броја страдалника јасеновачког система концентрационих и логора смрти представља јасан пример дисторзије и кривотворења прошлости што може да изазове дугорочне негативне последице.
Изражавајући забринутост и протест због таквог поступка Министарства, упућујем Вам очекивање да ће оваква веома штетна пракса бити обустављена, као и да ће Министарство отклонити уочене пропусте и недвосмислено демонстрирати посвећеност стицању знања заснованог искључиво на познавању, поштовању и афирмацији историјских чињеница.
ДИРЕКТОР
Дејан Ристић
