Београд, 22. август 2022. године – Музеј жртава геноцида саопштава да је, поводом обележавања јубиларне 30. годишњице постојања и рада ове установе културе од националног значаја, управо објављена репрезентативна двојезична српско-енглеска монографска публикација под насловом ,,Библиографија издања Музеја жртава геноцида (1992-2022)ʼʼ..
Ауторка ове вредне монографске публикације је историчарка госпођа Наташа Симић, виши библиотекар у Народној библиотеци Србије.
Рецензенти ове монографске публикације су госпођа др Татјана Брзуловић-Станисављевић, библиотекар-саветник у Универзитетској библиотеци ,,Светозар Марковићʼʼ у Београду, и госпођа Ирена Зечевић, виши библиотекар у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.
За графичку опрему књиге заслужан је господин др ум Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида.
Припремом за штампу публикације руководила је госпођица Александра Мишић, кустоскиња и извршна уредница издања Музеја жртава геноцида.
Објављивање ове драгоцене публикације омогућили су Министарство културе и информисања, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида на челу са њеним управитељем господином Станком Дебељаковићем.
Изводи из рецензија
,,Ове године Музеј жртава геноцида прославља значајан јубилеј ‒ тридесет година од оснивања. Прави начин да Музеј обележи тридесет година свог постојања је објављивање пригодне монографије, тачније целокупне библиографије музејских издања. Рукопис Библиографија Музеја жртава геноцида (1992‒2022), поред српско-енглеског предговора и литературе коришћене за писање предговора, садржи још две тематске целине: библиографије музејских издања које су изузетно добро конципиране и саставни су део будуће монографије. Oба дела Библиографије допуњена су и одговарајућим регистрима, а на крају Библиографије Музеја жртава геноцида налази се Белешка о аутору.
Аутор Библиографије, Наташа Симић, историчар и виши библиотекар, запослена у Народној библиотеци Србије, професионално je приступила изради Библиографије издања Музеја жртава геноцида (1992‒2022) руководећи се савременим међународним правилима за библиографски опис монографских публикација ISBD(M), са јасно профилисаном намером и циљем да јавности прикаже целокупну издавачку делатност Музеја током протеклих тридесет година.
У предговору, Наташа Симић детаљно приказује историјат настанка Музеја жртава геноцида, објашњава његове задатке и активности, представља издавачку делатност Музеја и упознаје нас са Библиотеком Музеја жртава геноцида и њеним фондом од преко 7.000 публикација.
Ауторка је у исцрпном предговору, на српском и енглеском језику, образложила методологију рада на библиографији музејских издања, начин прикупљања и селекцију грађе, одредила корпус грађе који ће обрађивати „de visu“ (са књигом у руци) и дефинисала временски период који је омеђен на три деценије 1992‒2022, где је почетна година заправо година оснивања Музеја, а завршна 2022. година ‒ година у којој Музеј обележава тридесет година свог постојања. Каталогизација библиотечке грађе и извора урађена је у програмском пакету COBISS, према упутствима Међународног стандарда за библиографски опис монографских публикација у формату COMARC B. Овако комплетну библиографију, која пружа истраживачима исцрпне податке и информације, имамо захваљујући изузетно професионалном залагању и труду Наташе Симић да детаљно опише постојећу грађу и изврши редакцију старих записа у узајамном електронском каталогу Народне библиотеке Србије.
Корпус грађе која чини ову Библиографију сведочи о геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина, јасно је подељен је у две целине. Прва целина садржи библиографију издања Музеја жртава геноцида чији је самостални издавач Музеј и садржи 76 библиографских јединица. Друга целина садржи библиографију издања Музеја жртава геноцида чији је суиздавач Музеј и садржи 49 библиографских јединица.
У овој Библиографији на исти начин су описане монографије, изложбени каталози и зборници радова. Библиографске јединице описане су веома детаљно на језику и писму публикације. Саставни део сваке библиографије уобичајено су одговарајући регистри који представљају додатну вредност ове Библиографије издања Музеја жртава геноцида (1992‒2022).
Наташа Симић је, уз сваку тематску целину, израдила по четири регистра: именски, регистар наслова, предметни и хронолошки. Избор регистара извршен је на основу пописане грађе. Ауторка је одабрала да именски регистар изради азбучним редоследом имена аутора (укључујући све облике ауторства, примарно или секундарно), ћириличним писмом без обзира на писмо публикације и да уз свако име аутора дода број библиографске јединицеу у којој је аутор заступљен. Регистар наслова чине пописани наслови заступљени у библиографији који су дати азбучним редом, писмом публикације и сваки наслов прати број библиографске јединице којој припада пописани наслов. Предметни регистар представља попис предметних одредница онако како их је каталогизатор унео. Уз сваку предметну одредницу наведен је број јединице на коју се односи та одредница. Хронолошки регистар приказује издавачку продукцију у току једне календарске године са једне стране, а са друге стране омогућава да се сагледа и прати учесталост објављивања публикација током свих протеклих година. Библиографске јединице су груписане по хронолошком принципу, у оквиру сваке године поређане су азбучним редом према презимену аутора.
Библиографија издања Музеја жртава геноцида пригодно је илустрована одабраним фотографијама репрезентативних издања Музеја и допуњена табелама и графиконима ради лакшег сналажења и разумевања издавачке продукције Музеја током три деценије постојања. Из графикона је приметно да је 1996. године издавачка делатност Музеја жртава гедоцида веома мала: Музеј као самостални издавач публикује само једну монографију.
Библиографије су примарно полазна тачка свих истраживача будући да представљају оригиналан извор информација и пружају веома исцрпне податке о теми која се истражује; такође, упућују и на додатне изворе релевантне за тренутно истраживање. Библиографија Музеја жртава геноцида (1992‒2022) се може сврстати у свеобухватну и исцрпну библиографију која је урађена према савременим библиографским стандардима са детаљно описаним библиографским јединицама. Сасвим сигурно можемо рећи да је ова библиографија музејских издања поуздана, темељна, тачна и доследна. Једини начин да се све ово наведено достигне у изради библиографије јесте управо описивање публикације са књигом у руци ‒ „de visu”, што је ауторка Наташа Симић доследно применила у свом раду.
Ова Библиографија је пример и полазиште будућим истраживачима теме геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима на подручју бивше Југославије и данашње Републике Србије.
Библиографија Музеја жртава геноцида (1992‒2022) по типу библиографије припада специјалним библиографијама са јасно утврђеним критеријумом на основу којег је прикупљана и описана грађа, али она је истовремено и ретроспективна будући да је приказано издаваштво из претходног периода; коначно, можемо закључити да је и текућа библиографија јер прати савремену издавачку продукцију Музеја.
др Татјана Брзуловић-Станисављевић
библиотекар-саветник
Универзитетска библиотека ,,Светозар Марковићʼʼ у Београду
*
* *
,,Врсни познавалац библиотечко-информационе делатности и историје српског библиотекарства, виши библиотекар Наташа Симић, своје знање, умеће и богато искуство у изради библиографија усмерила је на нови издавачки подухват. Реч је о публикацији Библиографија издања Музеја жртава геноцида (1992‒2022) у издању Музеја жртава геноцида, који је, препознајући њену културно-историјску важност, ову библиографију уврстио у своју издавачку делатност.
Исцрпним предговором, двојезичним (упоредо на српском и енглеском језику), кao и табеларним и шематским приказима, ауторка је документовала методологију свог рада. По вокацији дипломирани историчар, а запослена као библиотекар у Народној библиотеци Србије, имала је привилегију да буде на „извору информација“. Приступајући овом захтевном библиотечком изазову, веома је систематично, најпре дефинишући обимност и доступност грађе, обавила селекцију и класификацију грађе, користећи ресурсе електронске базе COBISS.SR. Грађа за израду ове селективне библиографије је разноврсна: тематски зборници радова са научних скупова, изложбени каталози, фотомонографије, монографске публикације, електронски извори (CD-ROM). Временски омеђена, обухвата период од три деценије (1992‒2022), где је почетна година уједно и година оснивања Музеја. Библиографском испису претходила је, свакако, пажљива исправка (редакција) већ унесених и креираних записа, кроз усклађивање и примену нових правила и УДК бројева. Каталогизација библиотечке грађе и извора урађена је у програмском пакету COBISS. Према упутствима Међународног стандарда за библиографски опис монографских публикација ISBD(M), у формату COMARC B, књижна грађа је обрађена у масци М, методом „de visu“ (са књигом у руци).
Корпус ове Библиографије која сведочи о геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина, осмишљен је у две целине. Први део садржи библиографски попис монографија чији је самостални издавач Музеј жртава геноцида и садржи 76 библиографских јединица. Други део се састоји од библиографског пописа монографија чији је суиздавач Музеј жртава геноцида и садржи 49 јединице.
Свака од ових целина пропраћена је регистрима, урађеним по различитим критеријумима, у циљу лакшег сналажења и претраживања грађе. У питању су 4 регистра: именски, предметни, регистар наслова и хронолошки регистар. Именски регистар, уазбучено поређан према презимену аутора, подразумева ауторске одреднице, било да је у питању примарни аутор – аутор текста, или секундарни аутори: приређивач, сакупљач, аутор додатног текста, фотограф, рецензент, уредник, преводилац и др. Сваки од наведених аутора урађен је и у нормативној бази CONOR. Регистар наслова je такође уазбучен, уз поштовање писма саме публикације, као и предметни, док је хронолошки регистар формиран по години издавања. Осим регистара, Библиографију прате и илустрације у виду табеларних приказа и графикона у предговору ауторке, затим списак коришћене литературе и биографија ауторке.
У Библиографији доминирају публикације на српском језику (ћир. и лат.). Део представљене грађе је и двојезичан: упоредо на српском и енглеском, српском и руском, српском и немачком, а забележена је и једна публикација штампана упоредо на српском и ромском језику. Неколико публикација је на енглеском, немачком, руском језику и по једна на македонском и италијанском језику.
Представљање јавности књиге Библиографија издања Музеја жртава геноцида (1992‒2022) је неопходно у документовању историјских токова на овим просторима и чувању сећања на нека минула времена. Књига Наташе Симић својеврсна је потврда и сведочанство историјске истине, а тај задатак је успешно реализовала кроз овај захтеван изазов. Представљена грађа извор је драгоцених података за будућа истраживања са овом тематиком, а може послужити као додатно школско информативно учило наставницима историје.ʼʼ
Ирена Зечевић,
виши библиотекар
Библиотека Матице српске, Нови Сад
