У четвртак, 27. октобра 2022. године, у Јеврејском културном центру у Београду одржано је представљање књиге „Исељавање Јевреја из Југославије у Израел (1948-1952)“ др Милана Радовановића, у издању Музеја жртава геноцида, а као пета књига објављена у едицији Sine ira et studio.
Овим поводом, гостима су се обратили историчар проф. др Mилан Ристовић и историчар др Милан Кољанин, који су и рецензенти студије, као и аутор др Милан Радованоић.
За графичку опрему књиге заслужан је господин др ум Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида.
Припремом за штампу публикације руководила је госпођа Александра Мишић, извршна уредница издања Музеја жртава геноцида.
Објављивање ове драгоцене публикације омогућили су Министарство културе и информисања, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида на челу са њеним управитељем господином Станком Дебељаковићем.
ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ
Поратна историја преживелих припадника јеврејског народа у европским земљама, однос према њима, њихов покушај да се поново у животе земаља које су сматрали својим – без обзира на горка искуства у прошлости, укључујући и она најбруталније изазвана фашизмом и расистичком идеологијом – била су помешана са све израженијом жељом да своју животну преспективу вежу за стварање једне независне јеврејске државе на просторима на којима је она постојала до разарања Јерсуалимског храма пре готово две хиљаде година. Ово је била и својеврсна, нимало лака и једноставна потрага за новим идентитетом, суочавање са новом политичком, друштвеном, и сваком другом реалношћу своје старе домовине и наслеђем политике великих сила на просторима Блиског Истока, проблемима изазваним новим идеолошким поделама у поратном свету Хладног рата, потрагом за новим животом.
Југословенски Јевреји, преживели Холокауст, учесници покрета отпора, њих тек нешто више од 10% предратног броја чланова јеврејске заједнице, такође су били део овог процеса, суочени са дилемама: остати и учествовати у обнови земље под једним новим идеолошким системом, или се одлучити за исељавање, алију.
Колега Радовановић је обавивши једно обимно истраживање свих расположивих, релевантних извора, прошавши кроз обимну литературу, објављену на неколико језика, историографску, социолошку, психолошку, као и ону других сродних дисциплина, пажљиво градио сложену слику процеса исељавања југословенских Јевреја које се одвијало у још једном драматичном периоду југословенске историје: времену сукоба са земљама „народне демократије“ и Совјетским Савезом на једној и покушајима да се пронађе „модус“ односа са Западом.
О аутору
Милан Радовановић рођен је 1986. године у Зајечару. Основну школу и гимназију завршио је у Краљеву. Основне студије историје уписао је 2005. године, на Филозофском факултету, Универзитета у Београду. На завршној години студија определио се за модул опште савремене историје. Током фебруара 2009. године, ангажован је као истраживач-сарадник на реализацији пројекта Министарства правде Сједињених америчких држава у Архиву града Београда. Био је члан организационог одбора XIII годишње конференције Међународног удружења за историјско и систематичко проучавање уџбеника (Internationale Gesellschaft für historische und systematische Schulbuchforschung), одржане у Београду од 1. до 3. октобра 2009. године. Као истраживач сарадник радио је, од марта 2010. до септембра 2011. године, на пројекту „Знаменити Јевреји Србије“, Савеза јеврејских општина Србије. Дипломирао је у априлу 2010. године.
Мастер студије на катедри за општу савремену историју уписао је октобра 2010. године. Учествовао је на међународној конференцији Reckoning with the Recent Past in Post-Dictatorial Societies, у организацији Факултета политичких наука, Универзитета у Букурешту, маја 2011. године. Мастер рад „Исељавање југословенских Јевреја у Израел 1948/9“ одбранио је у септембру 2011. године. Рад је награђен је на конкурсу Савеза јеврејских општина Србије, првом наградом „Жени Лебл“ (2011).
Докторске студије историје на катедри за општу савремену историју, Филозофског факултета у Београду уписао је фебруара 2012. године. Од октобра 2012, до јула 2013, као стипендиста DAAD (Deutscher Akademischer Austauschdienst), налазио се на истраживачком боравку на Институту за изучавање Источне и Југоисточне Европе (Institut für Ost und Südosteuropaforschung) у Регенсбургу. У јуну 2013. учествовао је у радионици за студенте докторских студија Verflechtungsgeschichte des östlichen Europas im XX Jahrhundert, Универзитета у Бечу. Као истраживач-сарадник учествовао је у реализацији пројекта Музеја позоришне уметности Србије, „Руска емиграција у српској култури 1918-1941“. Докторску дисертацију „Исељавање Јевреја из Југославија у Израел 1948-1952“ одбранио је септембра 2015. године. Дисертација је на конкурсу Савеза јеврејских општина Србије добила прву награду „Жени Лебл“ (2017).
Излагао је у склопу студентске радионице The Holocaust and mass atrocities during WWII in the Balkans, у организацији Филозофског факултета Универзитета у Београду и Memorial de la Shoah из Париза (фебруар 2016) и међународне радионице Paths to Survival? Yugoslav Jews and the Italian Occupation Zone 1941-1943, у организацији Института за новију историју Србије, Instituto Italiano di Cultura и Center for Holocaust Research and Education (март 2016).
