Београд, 14. новембар 2022. године – Након што су председник Републике Србије г. Александар Вучић и председница Владе Републике Србије г-ђа Ана Брнабић подржали иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену Министарству културе 29. децембра претходне 2021. године, да му се на старање и управљање преда Спомен-подручје „Јајинци“ исту је, током своје посете овој установи културе од националног значаја до које је дошло 7. новембра ове године, подржала и потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе г-ђа Маја Гојковић.
Стога је данас у Скупштини града Београда одржан састанак којим је коначно и званично покренута процедура преузимања Спомен-подручја „Јајинци“ у Београду које од свога успостављања далеке 1951. године није поверено на старање и управљање било којој установи културе као што је то случај у свим другим европским државама.
Данашњем састанку присуствовали су представници Министарства културе, Града Београда и Музеја жртава геноцида.
У име Министарства културе састанку су присуствовали г. Бранислав Маричић, шеф Кабинета потпредседнице Владе и министарке културе, и г. Милош Гајић, представник Сектора за заштиту културног наслеђа и дигитализацију.
У име Града Београда састанку су присуствовали г. Драган Пешикан, саветник градоначелника Београда за културу и спорт, г-ђа Наташа Михаиловић-Вацић, секретар у Секретаријату за културу Града Београда, г. Дарко Главаш, секретар у Секретаријату за послове одбране, ванредних ситуација и координацију Града Београда, г-ђа Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда и г. Дражен Тица, директор Сектора за за одржавање јавних зелених површина ЈКП „Зеленило – Београд“.
У име Музеја састанку су присуствовали директор г. Дејан Ристић, помоћник директора г. Станко Дебељаковић и кустос г. Бојан Арбутина.
Том приликом договорено је да се без одлагања приступи реализацији иницијативе Музеја, као и да целокупна процедура буде завршена у разумном временском року.
Музеј жртава геноцида изражава очекивање да ће све неопходне процедуре бити реализоване ефикасно и одговорно како би ово највеће и најпотресније стратиште и губилиште из периода Другог светског рата на тлу Републике Србије коначно, после више од седам деценија, било предато на старање и управљање матичној установи културе Републике Србије одговорној за неговање културе сећања на жртве геноцида, ратних и злочина против човечности почињених над припадницима српског, јеврејског и ромског народа током Другог светског рата.
Музеј, стога, позива и охрабрује све учеснике у овом процесу да своје активности спроведу уз пуну свест о одговорности за трајну заштиту овог губилишта и гробишта које је у претходним деценијама, нашом заједничком небригом, претворено у излетиште и простор за бављење бројним активностима које се искључиво могу окарактерисати и јавно осудити као вандалске, антицивилизацијске и антидемократске.
Давањем на старање и управљање овог историјског локалитета од несумњивог националног значаја Музеју жртава геноцида, као и обезбеђивањем неопходних услова за несметану реализацију планираних активности, коначно ће и постепено бити обустављена вишедеценијска пракса да се масовне гробнице десетина хиљада наших страдалника користе за ауто трке, излете, спортске активности, шетање кућних љубимаца, организовање прослава дечјих рођендана, сунчање и много тога другог што са правом изазива узнемирење грађана Београда и читаве Републике Србије, а посебно десетина хиљада непосредних потомака јајиначких страдалника.
ИСТОРИЈАТ ГУБИЛИШТА И ГРОБИШТА У ЈАЈИНЦИМА
Стрелиште у Јајинцима био је простор где је за време Другог светског рата стрељано више десетина хиљада особа свих националности, највише српске.
Према расположивим подацима стрељања у Јајинцима су почела 15. јула 1941. када је погубљена прва група осуђених Јевреја. Од тада, па све до почетка уклањања немачких трагова злочина у окупираном Београду, стрелиште у Јајинцима било је губилиште на коме је за време окупације стрељано највише осуђеника у читавој окупираној Србији.
Ово стрелиште је пре Другог светског рата служило као Школско стрелиште београдског гарнизона војске Краљевине Југославије да би га немачке окупационе власти претвориле у простор за егзекуције оних које су они осудили на смрт.
Стрелиште се налази на друму Београд – Авала, у атару села Јајинци. До њега се долази из два правца — из Београда и из Раковице.
Све егзекуције у Јајинцима је вршио немачки 64. полицијски батаљон који је давао своје људство, како за стрелиште, тако и за чување логораша у Београду и њихов транспорт у Јајинце. Егзекуције су вршене углавном у раним јутарњим часовима, а врло ретко преко дана. Обично би се немачке марице паркирале у праскозорје испред одређеног логора, а затим је следила прозивка по собама, везивање и одвођење у Јајинце. Егзекуције су у мањем броју вршили и војници Српске државне страже, али како су стрељања текла из године у годину често је долазило и до смене војника који су вршили стрељања јер су се појављивала душевна растројства.
Од 1943. године егзекуције су углавном вршили сами Немци. Највећи број осуђеника стрељан је из логора у Топовским шупама, на Бањици, Сајмишту, као и из затвора квислиншке Специјалне полиције и Гестапоа. Било је и примера довођења затвореника из осталих крајева Србије и стрељање у Јајинцима без претходног боравка у неком логору или затвору.
За копање рака у Јајинцима обично су ангажовани радници са Новог гробља у Београду. Стрељања су вршена поред јајиначког брежуљка (грудобрана) са леве и десне стране, код јајиначке шуме и простора где се данас налази средишњи споменик. Раке су биле дубоке, поређане од почетка па до краја брежуљка, копане за 100 и 200, па и за 300 и више лешева. За време спаљивања жртава, сведоци су видели најдубљу раку на средини и у њој је према исказима пронађено преко 7.000 убијених лица, махом Јевреја који нису имали рана, што значи да су ту сахрањени и они који су били убијени у покретној гасној комори у марту, априлу и мају 1942. године
На стрелишту је за време вршења егзекуција подигнуто седам барака које су биле намењене за исхрану немачких војника, за смештај полицијског батаљона и смештај логораша који су чекали извршење смртне казне, за смештај команданта стрелишта, стражара који су обезбеђивали Јајинце и за чување муниције и оружја.
За време трајања егзекуција, друм Београд – Авала био би затворен за било који саобраћај, а стрелиште је обезбеђивано са све четири стране. Приступ лицима које нису имале специјалне објаве СС полиције нису биле дозвољене и свако затечено лице у пречнику од неколико километара од стрелишта кажњавало се смрћу.
Стрељања су вршена на разне начине. У случају да се радило о мањој групи осуђеника обично би командант вода пуцао жртвама у потиљак, а када се радило о масовним стрељањима најчешће је по 10 лица извођено и постављано испред немачких војника који су пуцали из пушака, а било је случајева да се употребљавају и пушкомитраљези. По завршетку стрељања, гробари би укопали лешеве.
Стрелиште у Јајинцима је званично затворено последњих дана децембра 1943. када је почело стрељање у Маринковој бари и на Јеврејском гробљу, а у Јајинцима је вршено уништавање доказа. Последње жртве стрељања у Јајинцима била су 55 Јевреја и 35 Рома који су стрељани 4. априла 1944. године када су се погасиле ломаче након последњег спаљеног леша.
У Јајинцима су током трајања Другог светског рата масовно стрељани Срби, Јевреји, Роми, присталице и припадници народно-ослободилачке војске Југославије, Југословенске војске у отаџбини, а било је и стрељаних криминалаца и преступника, као и странаца, али у врло малом броју.
Само помињање имена Јајинци асоцира на велику масовну гробницу и на више десетина хиљада стрељаних родољуба, свих националности, највише српске.
Прво обележје у спомен на жртве подигнуто је 1951. године на улазу у стрелиште. У питању је дело истакнутог вајара Стевана Боднарова.
Други споменик жртвама откривен је 1. октобра 1988. године, а дело је знаменитог вајара Војина Стојића.
Споменик је постављен на месту где се раније налазила највећа гробна рака на стрелишту. На врху споменика се налази бели голуб као симбол мира.
Данас је бивше стрелиште преуређено у тзв. спомен-парк који служи као место за излете и бројне непримерене активности.
Нажалост, услед чињенице да од свога успостављања тзв. спомен-парк није поверен на старање одговарајућој установи културе, читав тај комплекс данас је место где се значајан број грађана понаша крајње непримерено. На масовним гробницама у јајинцима редовно се возе ауто-трке, организују излети, прославе и друге активности које ни на који начин не одговарају карактеру, историјском и меморијалном значају овог места које је још 1986. године утврђено за знаменито место (Службени лист града Београда, бр 21/86) и стављено под заштиту државе.
Имајући у виду основну функцију Музеја жртава геноцида, као и обавезу одговорног старања о културним добрима која сведоче о страдању припадника српског и других народа током раздобља Другог светског рата, овај музеј поднео је 29. децембра 2021. године иницијативу Министарству културе да му се на старање и управљање преда целокупан комплекс знаменитог места под називом Спомен-парк Јајинци.
